Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
3.03.2011.

Гж 958/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 958/11
03.03.2011. године
Б Е О Г Р А Д

 


У  И М Е  Н А Р О Д А

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Слађане Накић-Момировић, председника већа, Марине Јакић и Невенке Ромчевић, чланова већа, у парници тужиоца АА, кога заступају АБ и АБ1, адвокати, против тужене Републике Србије, Министарство одбране, ВП 9845 Ваљево, коју заступа Дирекција за имовинскоправне послове Београд, Одељење у Београду, ул. С. Марковића бр. 21, ради накнаде штете, одлучујући о жалби тужене изјављеној против пресуде Општинског суда у Ваљеву П.1414/08 од 06.02.2009. године, у седници већа одржаној 03.03.2011. године, донео је


П Р Е С У Д У

Одбија се као неоснована жалба тужене и потврђује пресуда Општинског суда у Ваљеву П.1414/08 од 06.02.2009. године.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Општинског суда у Ваљеву П.1414/08 од 06.02.2009. године усвојен је тужбени захтев и обавезана тужена да тужиоцу на име накнаде нематеријалне штете исплати износ од 200.000,00 динара за претрпљене физичке болове, износ од 50.000,00 динара за претрпљени страх и износ од 400.000,00 динара за претрпљене душевне болове због умањења опште животне активности, све са законском затезном каматом почев од 06.02.2009. године до исплате као и да му накнади трошкове парничног поступка у износу од 136.500,00 динара.

Против наведене пресуде жалбу је благовремено изјавила тужена због свих разлога предвиђених чланом 360 ЗПП.

Апелациони суд је испитао побијану одлуку у смислу члана 372 ЗПП и налази да жалба није основана.

У спроведеном поступку нема битних повреда одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачка 1,2,5,7, и 9 ЗПП на које другостепени суд пази по службеној дужности. О битним чињеницама од утицаја на основ оговорности и висину штете су наведени разлози, између образложења пресуде и садржине списа нема противречности нити постоје недостаци који би онемогућавали испитивање пресуде, па жалба неосновано указује на битну повреду одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачка 12 ЗПП.

Правилном оценом изведених доказа првостепени суд је утврдио да је 22.05.2004. године тужилац, као водник прве класе на служби у Војсци Југославије, у вршењу војне службе на спортском такмичењу у вишебоју, приликом савлађивања пешадијаских препрека у успону, задобио тешку телесну повреду у виду ишчашења левог рамена. Тужиоцу је на лицу места указана лекарска помоћ. Одабир такмичара према физичкој спремности је извршио референт за физичку културу. Терен на ком се одвијало такмичење је био травнат и влажан јер је претходног дана падала киша. Из исказа тужиоца произлази да су такмичари који су наступали пре њега такође падали као и да су учесници старешини скренули пажњу на могућност повређивања.

Према становишту овог суда, учешће на спортском војном такмичењу за које је одабир војника вршен према физичкој спремности, савлађивањем препрека у успону на травнатом влажном терену, представља активност са повећаним ризиком настанка штете. Стога је тужена за штету коју је тужилац претрпео одговорна по принципу објективне одговорности у смислу чл. 173 и 174 ЗОО. Својства терена за тужену нису представљала непредвидиву околност јер из исказа саслушаних сведока произлази да је киша пала претходног дана. Такође, не ради се о слободној активности према избору тужиоца, већ вежби за коју је избор учесника извршила тужена. Због тога нема услова за ослобођење тужене од одговорности у смислу чл. 177 ЗОО. Тужена је избор учесника вршила према физичким способностима и одговорна је за пропусте у селекцији па за предметну штету одговара и по основу кривице у смислу чл. 154 и 158 ЗОО, како је правилно нашао првостепени суд. Стога су наводи жалбе којима се спори основ одговорности тужене неосновани.

Према исказу вештака др ВВ, тужилац је претрпео тешку телесну повреду у виду ишчашења левог рамена, трпео је болове јаког интензитета у трајању од 10 дана, болове средњег интензитета у трајању од 15 дана и болове лаког интензитета у трајању од месец дана, а након овог времена трпеће повремено болове лаког интензитета при променама времена и већим напорима. Код тужиоца је заостао ожиљак промера 2,5x1 цм као последица операције. Постоји и ограничење покрета у левом рамену у средњем степену, лако смањење мишићне масе левог рамена па ће тужилац бити ометен у активностима за које је потребно ангажовање обе руке а посебно леве руке као и за обављање спортских активности за које има афинитет. Према исказу вештака др ВВ1, тужилац је трпео страх јакон интензитета непосредно после повређивања до указивања лекарске помоћи, а потом страх средњег интензитета до хируршког збрињавања 17.03.2005. године односно до завршетка физикалног третмана. До момента хируршког збрињавања тужилац је имао поновна ишчашења рамена. Током живота тужилац ће трпети душевне патње због стално присутног страха при извођењу активности због оштећења поменутог зглоба, у виду депресивности и нелагодности и сазнања да је као млад човек изгубио известан степен спретности, услед чега код тужиоца по постоји умањење животне активности од 10%. Лечење тужиоца је завршено 19.06.2005. године. Према усаглашеном мишљењу вештака неуропсихијатра и ортопеда, код тужиоца постоји трајно умањење животне активности од 20%. Тужилац је рођен 04.08.1978. године.

Имајући у виду околности конкретног случаја, године живота тужиоца у време повређивања, степен и последице умањења животне активности, јачину и трајање претрпљених физичких болова и страха, правилно је првостепени суд применио члан 200 ЗОО досуђивањем тужиоцу на име правичне накнаде износа од 400.000,00 динара за претрпљене душевне болове због умањења опште животне активности, износа од 200.000,00 динара за претрпљене физичке болове и износа од 50.000,00 динара за претрпљени страх. Накнада је примерена значају повређених добара и циљу накнаде и не погодује тежњама које нису спојиве са њеном природом и друштвеном сврхом, па су неосновани наводи жалбе којима се висина накнаде оспорава као превисоко досуђена.

Одлука о трошковима поступка је донета применом чл. 149 и 150 ЗПП.

Са изнетих разлога, применом чл. 375 ЗПП, одлучено је као у изреци.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Слађана Накић-Момировић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић с.р.

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)