Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
30.11.2010.

Гж 1295/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 1295/10
Дана: 30.11.2010.
Б Е О Г Р А Д



У ИМЕ НАРОДА


Апелациони суд у Београду у већу састављеном од судија Љиљане Јенецков, председника већа, Драгане Маринковић и Ловорке Стојнов, чланова већа, у парници тужиље АА, чији је пуномоћник АБ, адвокат против туженог ББ, чији је пуномоћник БА, адвокат, ради утврђења, одлучујући о жалби тужиље изјављеној на делимичну пресуду Другог општинског суда у Београду П 71/06 од 04.04.2008., у седници већа одржаној дана 30.11.2010. донео је


П Р Е С У Д У


Одбија се као неоснована жалба тужиље АА и потврђује делимична пресуда Другог општинског суда у Београду П 71/06 од 04.04.2008.

О б р а з л о ж е њ е

Делимичном пресудом Другог општинског суда у Београду П 71/06 од 04.04.2008. одбијен је тужбени захтев којим је тражено да се утврди да је тужени недостојан за наслеђивање иза покојне сестре ПП рођене __.

Благовременом жалбом тужиља је побијала ову делимичну пресуду из свих законских разлога.

Испитујући побијану делимичну пресуду у смислу чл. 372 ЗПП-а Апелациони суд је нашао да жалба тужиље није основана.

Првостепени суд при доношењу ожалбене пресуде није учинио неку од битних повреда одредаба парничног поступка на које овај суд као другостепени пази по службеној дужности, а неосновано се жалбом тужиље указује на битну повреду поступка из чл. 361 став 2 тачка 12 ЗПП-а јер је изрека делимичне пресуде јасна и непротивречна изнетим разлозима о битним чињеницама, који такође нису противречни садржини изведених доказа те се њена законитост и правилност могу испитати.

Оценом изведених доказа првостепени суд је утврдио да је у предмету тог суда О 1948/04 у току поступак за расправљање заоставштине иза покојне ПП, да су као лица позвана на наслеђе овде тужиља, тужени и сестрић по преминулој сестри, ВВ. У поступку је утврђен предмет заоставштине и сви наследници позвани на наслеђе су се прихватили наслеђа које им по закону припада с тим да је тужиља оспорила достојност брата, овде туженог за наслеђивање и тражила издвајање из заоставштине средстава на име трошкова сахране оставиље, подушја и трошкова подизања надгробног споменика. Решењем од 01.07.2004. тужиља је упућена на парницу да то и докаже. Сада пок. ПП преминула је __.200_. у _, а била је тешко болесна и због тога јој је била неопходна помоћ и брига у болести те јој је тужиља, као сестра у болести помагала веома пожртвовано, негом, бригом и финансијски. Тужени је након породичне трагедије 19_. када му је умро син, неспособан за одржавање односа са родбином и више није излазио из куће, а иначе живи у вв и телефонски прикључак је добио тек у току 20_. Тужени није био у контакту са сестром ПП у последње четири године пре њене смрти, а након смрти свог сина 19_. Међутим, из садржине предмета Општинског суда у Обреновцу П 341/91 и П 377/98 првостепени суд није могао извести закључак о поремећеним односима између туженог и покојне сестре ПП као ни да је тужени малтретирао вођењем судских спорова јер је у једном од тих предмета сада пок. ПП признала туженом право својине по основу стицања у породичној заједници и закључила поравнање у том смислу а у другом предмету је тужени од сада пок. сестре тражио да му призна право својине на непокретностима управо на основу раније закљученог поравнања и у том спору је успео. Како по налажењу првостепеног суда тужени није био у потпуности свестан у каквом се стању налази сестра сада пок. ПП нити му се она обратила за помоћ, а да јој је он свесно ускратио помоћ, већ је напротив, утврђено да је и тужени сам био у веома тешком физичком и психичком стању јер се након смрти сина 1999. његово иначе нарушено здравствено стање погоршало те је ретко одржавао контакте и излазио из куће то је првостепени суд закључио да постоје објективни разлози који су туженог спречили да сестри пружи потребну помоћ а то га не чине недостојним за наслеђивање нити се то може сматрати ускраћивањем нужне помоћи у смислу чл. 4 Закона о наслеђивању. На такав закључак упућује и утврђена чињеница да сада пок. ПП нису пружили помоћ ни сестра ГГ због болести и недостатка материјалних средстава као ни њен син, сведок ВВ иако су живели у истој згради и у њеној гарсоњени не плаћајући за то никакву накнаду.

Жалбеним наводима тужиље не доводи се у сумњу изнети чињенични и правни закључак првостепеног суда јер је првостепени суд правилном оценом изведених доказа у смислу чл. 8 ЗПП-а и применом објективних и субјективних мерила правилно закључио да тужени није недостојан за наслеђивање сестре, сада пок. ПП у смислу чл. 4 став 1 тачка 4 Закона о наслеђивању. Овом одредбом је прописано да не може наследити на основу закона или завештања, нити стећи какву корист из завештања онај ко се теже огрешио о законску обавезу издржавања оставиоца или му је ускратио нужну помоћ. Код утврђене чињенице да је сада пок. ПП била тешко болесна и да јој је била неопходна помоћ и брига у болести, сувишан је жалбени предлог да се обави вештачење њеног здравственог стања те утврде потребе за пружањем нужне помоћи у тренуцима непосредно пред смрти и у тренуцима тешког здравственог стања. Такође је неоснован и жалбени предлог да се обави вештачење ради утврђивања здравственог стања туженог и утврди могућност указивања нужне помоћи сестри код неспорне чињенице да је син туженог преминуо у току 19_., што објективно представља породичну трагедију и утврђене чињенице да тужени није имао телефон све до 2005. а да живи у селу код __ те је правилно првостепени суд оценио исказ сведока СС и поверовао да је тужени ретко излазио из куће и одржавао контакте након смрти сина 19_. Не стоје ни жалбени наводи о обавези првостепеног суда да саслуша у својству парничне странке туженог јер таква обавеза није прописана ниједном одредбом ЗПП-а, већ супротно да се не могу применити никакве принудне мере према странци која се није одазвала позиву суда ради саслушања, нити се странка може принудити на давање исказа. Суд с обзиром на све околности цени од каквог је значаја што странка није дошла на саслушање или што је ускратила исказ (чл. 267 ЗПП-а). Жалбом се објективно не доводи у сумњу ни извештај лекара специјалисте интерне медицине од 28.11.2007. да тужени као тежак асматичар и срчани болесник због психичког и органског стања није способан за суд, наводима да је о томе требало да се изјашњава вештак.

Како се ни осталим жалбеним наводима не доводи у сумњу правилност и законитост ожалбене делимичне пресуде то је овај суд применом чл. 375 ЗПП-а одбио жалбу тужиље као неосновану и исту потврдио.

Из изнетих разлога одлучено је као у изреци.

Председник већа-судија
Љиљана Јенецков с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарница
Светлана Антић с.р.

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)