Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
19.10.2011.

Гж 1367/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 1367/11
Дана 19.10.2011. године
БЕОГРАД

 

У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Јасминке Станојевић, председника већа, Драгане Маринковић и Ловорке Стојнов, чланова већа, у парници тужиоца AA, чији је пуномоћник АБ, адвокат, против тужене ББ, чији је пуномоћник БА, адвокат, ради ништавости завештања, одлучујући о жалби тужиоца изјављеној против пресуде Првог основног суда у Београду П. бр. 39465/2010 од 01.11.2010. године, у седници одржаној 19.10.2011. године, донео је

ПРЕСУДУ
ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужиоца и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Првог основног суда у Београду П. бр. 39465/2010 од 01.11.2010. године.

Образложење
Пресудом Првог основног суда у Београду П. бр. 39465/2010 од 01.11.2010. године одбијен је као неоснован тужбени захтев, којим је тужилац тражио да суд утврди да је ништаво писмено завештање пред сведоцима, које је сачинио пок. ПП дана 26.09.2009. године, а које је проглашено на рочишту дана 23.04.2008. године у оставинском поступку пред Четвртим општинским судом у Београду у предмету О бр. 445/08, а којим је завешталац својој супрузи-туженој, оставио 1/2 идеалног дела једнособног стана описаног у овом ставу изреке и којим је тражио да суд одреди да ће се заоставштина пок. ПП, умрлог 08.01.2008.године у Београду, расправити по закону. Другим ставом изреке, обавезан је тужилац да туженој накнади трошкове спора у износу од 17.500,00 динара.
Против наведене пресуде жалбу је благовремено изјавио тужилац због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.
Испитујући побијану пресуду, у смислу члана 372. ЗПП-а, Апелациони суд је нашао да је жалба неоснована.
У поступку доношења побијане пресуде, нема битних повреда из члана 361. став 2. ЗПП-а, на које овај суд, као другостепени, пази по службеној дужности, а жалбом се не указује на друге повреде поступка.
У поступку пред првостепеним судом је утврђено да је писмено насловљено као „Наш тестамент", сачињен у форми писменог завештања пред сведоцима у коме је унето да су завештаоци у поодмаклом животном добу, када свако помишља на неминовни крај, при пуној свести и одговорности желе да за случај своје смрти учине распоред са својом имовином и одреде наследнике, да завештаоци имају непокретну имовину и то заједнички једнособан стан аа, који су стекли у браку и заједно га откупили, а који је укњижен на тужене, да су овај стан стекли и откупили у браку и да овим тестаментом по слободној вољи и пуној свести желе да своје делове из заоставштине поделе међусобно и то тако што тужена своју ½ идеалног дела стана оставља свом супругу ПП, а ПП своју идеалну половину стана оставља својој супрузи ББ, овде туженој. На крају текста, пре потписа, наведено је да је то њихова последња жеља и да желе да њихови наследници ово поштују. Тестамент је датиран са датумом од 26.09.2006. године, у њему су поред свих катастарских ознака стана који представља предмет заоставштине унети и јединствени матични бројеви, као и бројеви личних карата завешталаца. Завештаоци су се потписали после датума тестамента, а на следећој страни је унета констатација да су ББ и ПП пред сведоцима изјавили да је ова исправа њихов тестамент (изјава последње воље) и да су га својеручно потписали, што сведоци тестамента СС и СС1 потврђују својим потписима, уз ознаку њихових јединствених матичних бројева и бројева личних карата. Оценом исказа завештајних сведока, првостепени суд је утврдио да је предметно завештање по казивању завешталаца сачинила адвокат БА у својој адвокатској канцеларији, после чега су сада пок. ПП и тужена наведено завештање прочитали пред оба сведока СС1 и СС, изјавивши да је то оно што они желе, и да завештање у потпуности одговара њиховој вољи, та констатација је унета у завештање, да би затим пред сведоцима изјавили да је ова исправа њихов тестамент, после чега су га пред сведоцима својеручно потписали.
Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, а имајући у виду одредбе члана 85. Закона о наслеђивању, првостепени суд је одбио тужбени захтев тужиоца, оцењујући да је оспорено завештање сачињено у свему у законом прописаној форми писменог завештања пред сведоцима.
Оцењујући наводе жалбе, Апелациони суд налази да је првостепени суд потпуно и правилно утврдио све чињенице које су од значаја за одлуку у овој парници и да је на тако утврђено чињенично стање правилно применио одредбе материјалног права на које се у својој одлуци позвао, дајући за своју одлуку разлоге које у свему прихвата и овај суд.
Наиме, одредбом члана 85. Закона о наслеђивању прописано је да завешталац који зна да чита и пише може завештање сачинити тако што ће пред два сведока изјавити да је већ сачињено писмено прочитао, да је то његова последња воља и потом се на писмену својеручно потписати. Сведоци се истовремено потписују на самом завештању, а пожељно је да се назначи њихово својство сведока. Сагласно наведеној законској одредби, за пуноважност ове врсте тестамента потребно је да га завешталац сам напише или да другом издиктира садржину завештања, да то завештање прочита, да га призна за своје и да завештање потпише, при чему је неопходно присуство два сведока за време његовог признања завештања за своје и његовог својеручног потписивања завештања. Алографско завештање завешталац не мора да својеручно напише и по правилу ову врсту завештања по казивању завешталаца саставља друго лице, веома често и адвокат. Како се ради о једној врсти техничког посла, за пуноважност завештања није од значаја ко је сачинио текст завештања, па то може бити и лице које је заинтересовано за садржину завештања, а и лице које ће касније бити сведок сачињавања завештања. Из тих разлога су без утицаја су наводи жалбе тужиоца, који су истицани и у току поступка, да су тестаментални, односно сведоци оспореног завештања међусобно блиска лица (супружници), као и да је лице, адвокат који је сачинио текст завештања, истовремено и сведок завештања.
Један од услова пуноважности ове врсте тестамента је да завешталац мора да прочита завештање, с обзиром да га по правилу сачињава друго лице, као и да завештање призна за своје, при чему то може учинити изричито или прећутно. Изричито признање је правило, а сведоци тада морају чути када завешталац признаје завештање и оно се обично чини речима „ово је моје завештање" ... „то је моја последња воља" и др. Са друге стране, улога сведока завештања, састоји се у потврђивању само две околности, прве да је завешталац признао завештање за своје и друге, да се одмах иза тога на завештању својеручно потписао. С обзиром да је првостепени суд утврдио да је у конкретном случају завешталац у присуству два сведока завештање и прочитао и признао за своје, те да га је иза тога и својеручно потписао, неосновано се жалбом тужиоца указује да је повређена форма завештања, јер у самом његовом тексту нема констатације да га је прочитао. Осим наведеног, супротно тврдњама жалбе, правилно је првостепени суд примењујући одредбе члана 135. Закона о наслеђивању, оценио да се у конкретном случају ради о алографском завештању, односно писменом завештању пред сведоцима, која је законом призната форма у којој се завештање може сачинити, а не о уговору о деоби заједничке имовине.

Поред наведеног, Апелациони суд налази да је у конкретном случају протекао и рок у коме тужилац може тражити поништај завештања због повреде облика и непоштовања услова одређеним законом, с обзиром да је чланом 170. Закона о наслеђивању прописано да се поништај завештања рушљивог због повреде облика и непоштовања услова одређених законом може захтевати у року од једне године од дана сазнања за завештање, а најкасније у року од десет година од дана проглашења завештања, с тим што рок од једне године не може почети да тече пре проглашења завештања. Како је тужилац за предметно завештање најкасније сазнао у поступку расправљања заоставштине пок. ПП, који је обустављен решењем оставинског суда од 25.09.2008. године, а тужбу у овој парници је предао суду 03.11.2009. године, очигледно је да је рок у коме се може оспоравати пуноважност завештања из наведених разлога, истекао.
С обзиром да се ни осталим наводима жалбе не доводи у сумњу правилност побијане пресуде, то је овај суд, применом члана 375. ЗПП-а одлучио као у изреци. Потврђена је и одлука о трошковима поступка, јер су туженом признати нужни и опредељени трошкови којима се излагао у току ове парнице, сагласно члану 149. став 1. и став 150. ЗПП-а.
Председник већа – судија
Јасминка Станојевић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)