Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
22.07.2010.

Гж 2226/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 2226/10
22.07.2010. године
Б Е О Г Р А Д




У ИМЕ НАРОДА



АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Слађане Накић-Момировић, председника већа, Невенке Ромчевић и Марине Јакић, чланова већа, у парници тужилаца АА, ББ, ВВ, ГГ и ДД, које све заступа АБ, адвокат, против туженог ЂЂ, кога заступа ЂБ, адвокат, ради утврђења ништавости тестамента и брачне тековине, одлучујући о жалби тужилаца изјављеној против делимичне пресуде Другог општинског суда у Београду П 3798/05 од 13.05.2008. године, у седници већа одржаној дана 22.07.2010. године, донео је



П Р Е С У Д У



Преиначава се делимична пресуда Другог општинског суда у Београду П 3798/05 од 13.05.2008. године у ставу првом изреке, па се усваја тужбени захтев тужилаца АА, ББ, ВВ, ГГ и ДД и утврђује да је ништаво завештање проглашено на записнику од 22.10.2004. године у предмету Четвртог општинског суда у Београду Ро 481/82 што је тужени ЂЂ дужан да призна и трпи.


О б р а з л о ж е њ е


Делимичном пресудом Другог општинског суда у Београду П 3798/05 од 13.05.2008. године ставом првим изреке одбијен је тужбени захтев да се утврди да је тестамент проглашен на записнику Четвртог општинског суда у Београду дана 22.10.2004. године у предмету Ро 481/82 ништав, што је тужени ЂЂ дужан признати и трпети. Ставом другим изреке одлучено је да ће се одлука о трошковима парничног поступка донети уз коначну одлуку.

Против наведене пресуде жалбу су благовремено изјавили тужиоци због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Тужени је поднео одговор на жалбу.

Апелациони суд је испитао побијану одлуку у смислу чл. 372 ЗПП и налази да је жалба основана.

У спроведеном поступку нема битних повреда одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачка 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП на које Апелациони суд пази по службеној дужности.

Правилном оценом изведених доказа првостепени суд је утврдио да су тужиоци решењем Другог општинског суда у Београду О 2228/04 од 27.01.2005. године упућени на парницу ради утврђења ништавости тестамента оставиље пок. ПП од 04.05.1982. године који је проглашен на записнику пред Четвртим општинским судом у Београду дана 22.10.2004. године у предмету Ро 481/82. Поступак расправљања заоставштине иза пок. ПП, умрле __.20_. године је прекинут до окончања парнице. Првостепени суд је утврдио да је дана 26.03.1982. године ЂЂ поднео молбу Четвртом општинском суду у Београду ради сачињавања и чувања судског тестамента његовог и супруге ПП. Дана 04.05.1982. године одржано је рочиште пред Четвртим општинским судом у Београду у предмету РО 481/82 у ванпарничном предмету ЂЂ и ПП ради састава тестамента. Након обављеног разговора са предлагачима суд је констатовао да су таквог психичког и физичког здравља и да су у могућности да изразе своју праву вољу, те након што су упознати са одредбама чл. 26 Закона о наслеђивању СРС, које се односе на нужни и расположиви део имовине приликом располагања у тестаменту, суд је донео решење да се у смислу чл. 65 Закона о наслеђивању СРС сачини узајамни тестамент. Даље је суд утврдио да ЂЂ и ПП, ни од кога наговорени нити присиљени, при чистој свести и здравом разуму за случај своје смрти желе да изврше расподелу своје имовине на следећи начин: ЂЂ изјављује да од имовине поседује сувласништво ½ стана вв, ствари покућства и новац на штедним књижицама, а ПП изјављује да од имовине поседује сувласништво ½ дела вв, власништво куће у вв1 и плаца као и непокретност у вв3 која представља њену очевину и покретне ствари покућства и новац на штедним књижицама. ЂЂ изјављује да сву своју имовину која се води на његовом имену, било покретну било непокретну, оставља у искључиво власништво својој супрузи ПП, а ПП изјављује да сву своју покретну и непокретну имовину у искључиво власништво оставља свом супругу ЂЂ. Сва имовина, сем имања у вв3, која представља њену очевину, је брачна тековина између ње и њеног супруга ЂЂ. Даље је суд констатовао да тестатори сагласно изјављују да су сву своју имовину, сем имања у вв3 које представља очевину ПП заједнички стекли у браку, те обзиром да немају потомака и да су сви њихови ближњи материјално обезбеђени, нико нема право на поништај овог тестамента по основу нужног дела и овим тестаментом они искључују све своје сроднике тако да право на њихову имовину имају само узајамно, те да је ово њихова последња воља и као таква мора се у целости испунити и да се од сваког поштује. Наведени тестамент потписали су тестатори ЂЂ и ПП, а након тога је суд констатовао да је судски тестамент писан по тачном казивању тестатора и да тестатори признајући ове тестаменте као своје својеручно потписују, да је узајамни тестамент писан у 3 примерка стим што је оригинал тестамента депонован код тог суда, а један препис предат тестаторима, а други здружен списима те да су сва 3 примерка оверена печатом Четвртог општинског суда у Београду и оверени потписом судије. Даље је првостепени суд утврдио да је Четврти општински суд у Београду у предмету Ро 481/82 дана 22.04.2004. године на захтев Другог општинског суда у Београду О 2228/04 прогласио тестамент покојне ПП, те да тестамент ПП гласи да оставља сву своју покретну и непокретну имовину у искључиво власништво свом супругу ЂЂ.

По оцени првостепеног суда ЂЂ и пок. ПП сачинили су дана __.198_. године судски тестамент којим су располагали својом посебном имовином и одредили на записнику о сачињавању завештања шта је посебна имовина сваког од њих двоје, споразумно поделили заједничку имовину стечену у току брака, те као тестатори сваки своју посебну имовину оставили другом брачном другу, па се у конкретном случају ради о два одвојена тестамента који су примљени на исти записник у истом поступку. Како по оцени првостепеног суда тестамент пок. ПП испуњава све законом предвиђене услове за пуноважност судског тестамента, јер га је саставила судија по казивању тестатора, претходно утврдивши идентитет тестатора и пошто је тестатор исти потписала у присуству судије, што је потврђено и на самом тестаменту, то је одбијен тужбени захтев за утврђивање ништавости тестамента.

Међутим, по оцени Апелационог суда, а како се то основано указује и жалбом тужилаца, првостепени суд је погрешно применио материјално право и то одредбу чл. 62 Закона о наслеђивању одбијањем тужбеног захтева.

Према чл. 237 Закона о наслеђивању („Службени гласник РС“ 46/95) наслеђа отворена пре ступања на снагу овог закона ће се расправити по прописима који су важили до дана његовог ступања на снагу. На завештања, уговоре о доживотном издржавању и уговоре о уступању и расподели имовине за живота, који су сачињени до дана ступања на снагу овог закона, примениће се прописи који су важили у време њиховог сачињавања. Како је спорни тестамент састављен пред судом 198_. године, пре ступања на снагу наведеног закона, за одлуку у спорном правном односу странака меродавне су одредбе раније важећег Закона о наслеђивању („Службени гласник РС“ 52/74, 1/80, 25/80).

Одредбом чл. 62 Закона о наслеђивању, прописано је да је пуноважан онај тестамент који је направљен у облику утврђеном у закону и под условима предвиђеним законом. Овом одредбом је изражен значај форме тестамента као услов за његову пуноважност. Тестамент као свечан и строго формалан акт обезбеђује аутентичност изјаве последње воље завештаоца. Форма тестамента има значај услова за пуноважност тестамента, а не само за његово доказивање. Ништав је тестамент који није састављен у облику који предвиђа закон.

Тестамент је строго формалан, лични акт који има за циљ обезбеђење воље лица да располаже својом имовином за случај смрти. Истовремено тестамент је једнострани правни посао и производи правно дејство изјавом само једне воље. Заједнички тестамент није допуштен. Поништење тестамента због недостатка облика могу тражити лица у роковима из чл. 77 Закона о наслеђивању, а у овом случају су ти услови испуњени.

Како из стања у списима, односно из тестамента означеног као узајамни тестамент састављеног пред судом, произилази да се заправо ради о тестаменту којим брачни другови ЂЂ и сада пок. ПП у случају смрти наслеђују једно друго, то исти по својој садржини и суштини представља заједничку изјаву брачних другова, односно заједнички тестамент, који облик тестамента није прописан Законом о наслеђивању и исти не може бити основ за наслеђивање. Закон о наслеђивању не познаје институт заједничког тестамента, па се тестамент не може делимично прогласити, јер је други завешталац још жив, те смрћу једног завештаоца други губи право да тестамент измени, па је лишен и права да својом имовином располаже до смрти.

Стога је првостепени суд погрешно применио материјално право када је закључио да се ради о два одвојена тестамента која су примљена на исти записник у истом поступку. Тачно је да су тестатори приликом сачињавања тестамента одредили шта је посебна имовина сваког од њих двоје, чиме су споразумно поделили заједничку имовину стечену у току њиховог брака, који је тиме из режима заједничке имовине прешла у режим посебне имовине, али својом посебном имовином нису располагали на начин односно у облику како то предвиђа закон, те је овај тестамент ништав.

Са изнетих разлога одлучено је као у изреци пресуде на основу одредбе чл. 380 став 4 ЗПП-а.


ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Слађана Накић-Момировић с.р.


За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић с.р.

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)