Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
16.11.2011.

Гж 2839/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 2839/11
16.11.2011. године
Б Е О Г Р А Д

 


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Зорице Јашаревић, председника већа, Бранислава Босиљковића и Весне Матковић, чланова већа, у парници тужиље АА чији је пуномоћник АБ адвокат против тужених ББ, ББ1 чији је заједнички пуномоћник БА адвокат, ради утврђења, одлучујући о жалби тужених изјављеној против пресуде Првог општинског суда у Београду П-11364/2009 од 14.10.2009.године, у седници већа одржаној на дана 16.11.2011.године, донео је


П Р Е С У Д У

  ПОТВРЂУЈЕ СЕ пресуда Првог општинског суда у Београду П-11364/2009 од 14.10.2009.године и жалба тужених одбија као неоснована.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог општинског суда у Београду П-11364/2009 од 14.10.2009.године, ставом првим изреке, утврђено је да је тужиља АА власник са 1/6 на ½ дела стана аа а као нужни наследник иза покојног супруга ПП, што су тужени дужни да признају и трпе. Ставом другим изреке, обавезани су тужени да тужиљи накнаде трошкова парничног поступка у износу од 260.770,00 динара у руку од 15 дана од дана пријема писменог отправка пресуде.

  Против означене пресуде благовремено су тужени изјавили жалбу, из свих законом прописаних разлога.

Тужиља је дала одговор на жалбу.

Испитујући правилност побијане пресуде, у смислу одредбе члана 372 Закона о парничном поступку, Апелациони суд у Београду је нашао да жалба тужених није основана.

У спроведном поступку нема битних повреда одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачке 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП, на које апелациони суд пази по службеној дужности.

Према чињеничном стању утврђеном у првостепеном поступку, које није спорно међу парничним странкама, тужиља АА била је у браку са сада покојним ПП од _.1975.године па до смрти ПП дана _.1999.године. Покојни ПП је дана 17.03.1995.године уговором о поклону располагао станом аа у корист тужене ББ1. Овим безтеретним располагањем сада покојни супруг тужиље повредио је нужни део тужиље (који јој припада сходно одредби члана 39 и 40 Закона о наслеђивању). У оставинском поступку расправљања заоставштине иза покојног ПП пред Првим општинским судом у Београду О.бр.7/2000 тужиља Димитријевић Нада дала је наследничку изјаву којом је оспорила пуноважност уговора о поклону закљученог између ПП и тужене ББ1 дана 17.03.1995.године тврдећи да је стан који је предмет уговора о поклону њена посебна имовина, ради чега је правноснажним решењем Првог општинског суда у Београду О.7/2000 од 03.07.2000.године прекинут поступак расправљања заоставштине иза пок. ПП.

Полазећи од тако утврђеног чињеничног стања правилно је првостепени суд применио материјално право када је усвојио тужбени захтев јер је закључио да је неоснован приговор застарелости захтева тужиље за редукцију уговора о поклону у висини њеног нужног дела с обзиром да је тужиља у оставинском поступку кроз оспоравање уговора о поклону прекинула застарелост захтева за враћање поклона ради намирења нужног дела, те да тужиљи сходно одредби члана 39 и 40 Закона о наслеђивању припада право на нужни део у висини ½ законског наследног дела односно 1/6 имовине оставиоца коју чини ½ дела стана који је предмет уговора о поклону с обзиром да су на наслеђе позвана три наследника првог наследног реда.

Разлоге које је за своју одлуку дао првостепени суд у свему као потпуне, јасне и правилне прихвата и Апелациони суд.

Неосновано се у жалби указује да тужиља тиме што у оставинском поступку није поставила захтев за нужни део, нити је тај захтев поставила у тужби за поништај уговора о поклону већ тек поднеском од 27.12.2005.године у том поступку је преклудирана у праву на захтевање нужног дела који се сходно одредби члана 59 Закона о наслеђивању може тражити у року од 3 године од смрти оставиоца.

Ово зато што се застарелост захтева за нужним делом прекида и кад нема изричитог захтева за нужним делом, у случају када се побија пуноважност завештања или поклона, а прекид траје до правноснажности одлуке о пуноважности завештања односно поклона и почиње тећи од дана правноснажности те одлуке. Пресуда Првог општинског суда у Београду П.6833/00 од 03.09.2008.године којом је утврђено да је ништав уговор о поклону закључен између сада пок. ПП као поклонодавца Ов.бр.5668/93 од 17.03.1993.године у делу којим је располагао са ½ дела стана аа, постала је правноснажна дана 29.07.2009.године, а тужиља је у току тог парничног поступка поднеском од 27.12.2005.године поставила захтев за редукцију уговора о поклону у висини њеног нужног дела, те њен захтев није застарео како је то правилно закључио првостепени суд јер се ради о застарном карактеру ових рокова а не преклузивном како погрешно сматрају тужени.

Ради изложеног, а на основу одредбе члана 375 ЗПП, одлучено је као у изреци.

Потврђена је и одлука о трошковима парничног поступка, донета правилном применом одредаба члана 149 и 150 ЗПП.

Председник већа-судија,
Зорица Јашаревић с.р.

За тачност отправка
управитељ писарнице
Светлана Антић

 

Vacare culpa magnum est solacium – Бити без кривице велика је утеха (Цицерон)