Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
6.11.2012.

Гж 286/12

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 286/12
Дана 06.11.2012. године
Б Е О Г Р А Д

 

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Смиљке Дингарац Нићифоровић, председника већа, Ивана Негића и Александре Ђорђевић, чланова већа, у парници тужилаца АА и АА1, чији је заједнички пуномоћник адвокат АБ, против туженог ББ, чији је пуномоћник адвокат БА, ради утврђења, одлучујући о жалби туженог изјављеној против пресуде Основног суда у Шапцу П бр. 475/11 од 01.11.2011. године, у седници већа одржаној дана 06.11.2012. године, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба туженог и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Основног суда у Шапцу П бр. 475/11 од 01.11.2011. године.


О б р а з л о ж е њ е

  Пресудом Основног суда у Шапцу П бр. 475/11 од 01.11.2011. године, ставом првим изреке је усвојен тужбени захтев тужилаца те је утврђено да је туженом ББ, као правном следбенику своје сада покојне мајке ПП, престало право коришћења катастарске парцеле аа, сада новог броја аан, КО _, као изграђеног градског грађевинског земљишта, са разлога што на наведеној парцели не поседује грађевинске објекте па је обавезан тужени да трпи да се избрише из јавних књига као сукорисник 443/718 идеалних делова на катастарској парцели бр. аа сада новог броја аан, КО _. Ставом другим изреке је обавезан тужени да тужиоцима накнади трошкове парничног поступка у износу од 143.500 динара.

Против означене пресуде, тужени је благовремено изјавио жалбу због битне повреде одредаба парничног поступка, због погрешно утврђеног чињеничног стања и због погрешне примене материјалног права.

Испитујући правилност побијане пресуде, у смислу члана 372 Закона о парничном поступку (“Службени гласник РС” бр.125/04 и 111/09), који се у овој правној ствари примењује на основу одредбе члана 506 став 1 ЗПП (“Службени гласник РС” бр.72/11), Апелациони суд је нашао да је жалба туженог неоснована.

У првостепеном поступку нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачка 1,2,5,7 и 9 ЗПП на које Апелациони суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиоци су власници грађевинских објеката на катастарској парцели бр. аа, уписаној у КО _, сада новог броја аан, КО _, и сукорисници наведене парцеле на којој је парцели, у поседовном листу Службе за катастар непокретности, уписана зграда површине 334 м2 и двориште уз зграду површине 384 м2. Тужиоци су у наведеном листу означени као сувласници зграде и сукорисници катастарске парцеле која представља својину Републике Србије. Као сукорисник катастарске парцеле је означен и овде тужени, и то као наследник иза сада покојне ПП, а која је била наследник иза смрти своје мајке, сада покојне ПП1 која је била ранији власник непокретности – катастарске парцеле пре него што јој је национализована. Покојна ПП1 је за живота продавала садашњим власницима или њиховим правним претходницима делове стамбеног и пословног простора у згради са одговарајућим правом коришћења дворишта, те је у коначном остала власник само једне помоћне зграде – шупе на наведеној катастарској парцели, која је шупа касније срушена. Тужени је у листу непокретности остао уписан као сукорисник катастарске парцеле, која је по налазу и мишљењу вештака грађевинске струке у потпуности изграђена, иако нема право власништва на било каквом објекту на њој.

Из утврђених чињеница, првостепени суд је применом одредби чланова 75 став 2, 79 став 1 и 83 Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС“ бр. 47/2003 и 34/2006), одлучио као у ставу првом изреке побијане одлуке.

  Правилна је оваква одлука првостeпеног суда имајући у виду одредбу члана 83 Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС“ бр. 47/2003 и 34/2006), којом је прописано да власници, чији су објекти, до дана ступања на снагу овог закона, изграђени у складу са законом на изграђеном осталом грађевинском земљишту у државној својини, имају право коришћења постојеће грађевинске парцеле док тај објекат постоји. Разлоге које је у прилог својој одлуци дао првостeпени суд у свему као правилне прихвата и Апелациони суд у Београду.

Наиме, право коришћења на земљишту траје док постоји објекат на њему те исто не може постојати без објекта. Правом на земљишту на коме је објекат изграђен не може се одвојено располагати, а свако располагање посебним делом објекта нужно и аутоматски значи и располагање неопредељеним уделом у праву на земљишту на коме је објекат подигнут, као и на земљишту које служи за његову редовну употребу.

Чињеница да је тужени решењем Општинског суда у Шапцу О бр.1600/06 од 27.02.2007. године, исправљеним решењем истог суда О бр.1600/06 од 28.02.2008. године, оглашен за наследника на заоставштини своје покојне мајке ПП, у коју заоставштину је између осталог ушло и право трајног коришћења 443/718 идеалних делова на катастарској парцели аа сада новог броја аан, КО _, није од значаја за одлучивање у овој правној ствари јер је оставинско решење само декларативне природе и због тога се његова садржина може оспоравати у парници.

Наиме, како правни претходник туженог, његова покојна мајка, није поседовала ниједан објекат на спорној катастарској парцели, самим тим ни право трајног коришћења није могло да представља предмет њене заоставштине. Према закону о наслеђивању у време смрти покојне мајке туженог, предмет наслеђивања је заоставштина коју чине сва наслеђивању подобна права, а која су припадала оставиоцу у тренутку смрти. У конкретном случају, право трајног коришћења на катастарској парцели аа, уписаној у КО _, није могло представљати заоставштину покојне мајке туженог, нити је тужени могао да стекне такво право по основу наслеђа из разлога што покојна ПП у тренутку своје смрти није имала право својине ни на једном објекту на спорној катастарској парцели, услед чега ни право трајног коришћења на земљишту није могло да уђе у оставинску масу иза њене смрти.

Неосновани су наводи жалбе туженог да је ожалбена пресуда захваћена битном повредом одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачка 12 ЗПП. Ово са разлога што је првостепена пресуда разумљива, а дати разлози су јасни и нису противречни изведеним доказима.

Неосновани су наводи жалбе туженог да је ожалбена пресуда захваћена битном повредом одредаба парничног поступка јер је првостепени суд применио законски пропис који је престао да важи у моменту доношења првостепене пресуде. У овом конкретном случају, првостепени суд је правилно применио Закон о планирању и изградњи (''Сл. гласник РС'', бр. 47/03 и 34/06), који је важио у време када је тужени оставинским решењем оглашен за наследника иза смрти своје покојне мајке, и то између осталог и на имовини која није могла бити предмет њене заоставштине.

Неосновани су наводи жалбе туженог да се вештак грађевинске струке није изјашњавао на околност да ли су објекти на спорној катастарској парцели изграђени у складу са законом, и то из разлога што је такво утврђење задатак суда те из разлога што ниједан орган није до сада донео решење о њиховом рушењу као бесправно подигнутим.

  Неосновани су наводи жалбе туженог да вештак грађевинске струке нема потребне стручне квалификације како би се изјаснио на околност да ли је спорна катастарска парцела целом својом површином земљиште под објектима и земљиште потребно за редовну употребу истих, већ да је било потребно одредити извођење доказа вештачењем од стране вештака геодетске струке. Првостепени суд је прихватио налаз и мишљење вештака грађевинске струке, као јасан, прецизан и у свему израђен у складу са правилима струке, а што прихвата и овај суд.

  Неосновани су наводи жалбе туженог да је погрешно утврђено чињенично стање у овој правној ствари из разлога што тужени поседује једну просторију површине 8 м2, у саставу пословног простора на коме право својине има сведок СС. Овај навод туженог није основан пошто није поткрепљен доказима на наведену околност, нити је у току првостепеног поступка предложено извођење доказа у правцу утврђивања такве чињенице.

Преостали наводи жалбе туженог нису од утицаја на правилност првостeпене пресуде.

Правилна је и одлука о трошковима парничног поступка, пошто је иста заснована на правилној примени одредаба чланова 149 и 150 ЗПП.

На основу свега напред изложеног, применом одредбе члана 375 ЗПП, донета је одлука као у изреци.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА – СУДИЈА
Смиљка Дингарац Нићифоровић

За тачност отправка
Управитељ писарница
Светлана Антић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)