Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
14.03.2018.

Гж 422/18

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 422/18
14.03.2018. године
Београд


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Весне Обрадовић, председника већа, Меланије Сантовац и Сање Пејовић, чланова већа, у парници тужилаца АА, АА1 и АА2, чији је заједнички пуномоћник АБ, адвокат, против тужене ББ, чији је пуномоћник АБ1 адвокат, ради поништаја уговора о доживотном издржавању и завештања, одлучујући о жалби тужене изјављеној против пресуде Другог основног суда у Београду П 1301/15 од 27.09.2017.године, у седници одржаној 14.03.2018.године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

УКИДА СЕ пресуда Другог основног суда у Београду П 1301/15 од 27.092017. године  у ставу четвртом и шестом изреке и у том делу предмет ВРАЋА истом суду на поновно суђење.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Другог основног суда у Београду П 1301/15 од 27.09.2017.године, ставом првим изреке одбијен је тужбени захтев тужилаца којим су тражили да се поништи уговор о доживотном издржавању закључен дана 20.09.2012.године пред судијом Првог основног суда у Београду у предмету Р3-1702/12 између ПП као примаоца издржавања и ББ као даваоца издржавања.

Ставом другим изреке, одбијен је тужбени захтев тужилаца којим су тражили да се утврди да је завештање пок. ПП сачињено у форми писменог завештања пред сведоцима, од 29.10.2012.године проглашено у предмету Првог основног суда у Београду О 5461/13 (сада Другог основног суда у Београду О 5045/15) на рочишту одржаном дана 08.05.2013.године, ништаво те да не производи правно дејство.

Ставом трећим изреке одбијен је тужбени захтев којим је тражено да се утврди да је уговор о доживотном издржавању закључен дана 20.09.2012.године пред судијом Првог основног суда у Београду у предмету Р3-1702/12 између ПП као примаоца издржавања и ББ као даваоца издржавања ништав.

Ставом четвртим изреке усвојен је тужбени захтев тужилаца и поништено завештање пок. ББ сачињено у форми писменог завештања пред сведоцима од 29.10.2012.године проглашено у предмету Првог основног суда у Београду О-5461/13 (сада предмет Другог основног суда у Београду О-5045/15) на рочишту од 08.05.2013.године.

Ставом петим изреке одбијен је предлог тужилаца за доношење привремене мере којом би се туженој забранило отуђење, оптерећење и свако друго располагање на непокретности – стану у породичној стамбеној згради аа.

Ставом шестим изреке обавезани су тужиоци да туженој солидарно накнаде трошкове парничног поступка у износу од 136.900,00 динара.

Против наведене пресуде и то одлуке из става четвртог изреке, жалбу је благовремено изјавила тужена због битне повреде одредаба парничног поступка и због погрешне примене материјалног права. 

  Апелациони суд у Београду испитао је првостепену пресуде у побијаном делу у смислу члана 386 Закона о парничном поступку (“Службени гласник РС” број 72/11...55/14) и нашао да је жалба тужене основана. 

У току првостепеног поступка утврђено је да су тужиоци наследници другог наследног реда сада пок. ПП преминулог у Београду дана 18.11.2012.године. Сада пок. ПП је у својству примаоца издржавања пред Првим основним судом у Београду у предмету Р3-1702/12 закључио уговор о доживотном издржавању са својом супругом ББ овде туженом, као даваоцем издржавања. Наведеним уговором сада пок. ПП је располагао у корист тужене делом своје имовине и то станом у породичној стамбеној згради аа.

Поред тога, пок. ПП је дана 29.10.2012.године сачинио писмено завештање пред сведоцима у коме је наведено да пок. ПП у свему остаје при одредбама уговора о доживотном издржавању који је као прималац издржавања дана 14.06.2012.године број Р3-1702/12-Први основни суд у Београду од 20.09.2012.године, закључио са својом супругом ББ).

Даље је утврђено да је сада пок. ПП дана 29.10.2012.године сачинио напред наведено писмено завештање пред сведоцима, тако што је гласно саопштио и диктирао адвокату АБ1 своје завештање и изјавио да је то његова последња воља, коју изражава потпуно слободно и при пуној свести, на којем се својеручно потписао и то у присуству сведока завештања СС и СС1, који су потврдили да је завешталац у њиховом присуству гласно и разговетно изразио своју последњу вољу, како је садржано у овој исправи, да му је адвокат АБ1 гласно и разговетно прочитао и да га је завешталац у њиховом присуству својеручно потписао.

На основу овако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је закључио да форма писменог завештања пред сведоцима није испоштована односно да је дошло до повреде облика завештања, будући да завешталац у завештању није навео да је већ сачињено писмено прочитао, а што је услов за пуноважност код овог облика завештања, па је применом члана 85 Закона о наслеђивању одлучено као у ставу четвртом изреке побијане пресуде.

Апелациони суд налази, а што се основано указује у жалби тужене да првостепена пресуда у побијаном делу има недостатака због којих се не може испитати, јер у њој нису наведени разлози о битним чињеницама на који начин је учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374 став 2 тачка 12 ЗПП, због чега је првостепена пресуда морала бити укинута.

Исто тако због погрешне примене материјалног права, чињенично стање није потпуно утврђено.

Првостепени суд је приликом утврђивања чињеница да ли је предметно завештање сачињено сагласно одредбама члана 85 Закона о наслеђивању извршио увид у фотокопију писменог завештања, те је утврдио да у завештању није констатовано да је завешталац прочитао наведено писмено. Имајући у виду одредбе члана 85 Закона о наслеђивању, из којих произилази да завешталац пред сведоцима изјављује да је већ сачињено писмено прочитао, погрешан је закључак првостепеног суда да завештање није сачињено у прописној форми уколико се у тексту завештања не констатује да је завешталац прочитао завештање. Наиме, према наведеним законским одредбама, између осталих услова за пуноважност ове врсте завештања, потребно је да је завешталац својеручно потписао пред два сведока изјављујући пред њима да је то његово завештање, при чему није од значаја да је та његова изјава уписана и у текст завештања. Обзиром на наведено, првостепени суд је пропустио да цени од каквог је значаја чињеница да су завештајни сведоци у самом завештању потврдили да је завешталац ПП гласно и разговетно изразио последњу вољу како је садржана у овој исправи и да је завешталац у њиховом присуству својеручно потписао завештање. Ово имајући у виду да је у завештању наведено да завешталац остаје у свему при одредбама уговора о доживотном издржавању који је оверен 20.09.2012.године пред Првим основним судом у Београду Р3-1702/12, с тим што само прецизније означава идеални део катастарске парцеле број 4385/3 укупне површине 98м2 а која је била и предмет уговора о доживотном издржавању (члан 2 тачка 3 Уговора о доживотном издржавању).

У поновном поступку првостепени суд ће поступити по примедбама из овог решења, отклониће недостатке на које је указано, те на несумњив начин утврдити вољу завештаоца приликом закључења означеног завештања, односно све битне чињенице за правилну примену члана 85 Закона о наслеђивању, те ће поново одлучити о тужбеном захтеву дајући за своју одлуку довољне и на закону засноване разлоге.

Како одлука о трошковима парничног поступка зависи од коначног исхода спора, то је у смислу одредбе члана 165 ЗПП и она морала да буде укинута.

Из изнетих разлога на основу члана 391 став 1 и 392 ЗПП одлучено је као у изреци.

Председник већа – судија
Весна Обрадовић,ср.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)