Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
3.06.2010.

Гж 6718/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 6718/10
Дана 03.06.2010. године
Б Е О Г Р А Д



У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Маргите Стефановић, председника већа, Весне Митровић и Милице Поповић Ђуричковић, чланова већа, у парници тужиља АА, ББ, чији је заједнички пуномоћник АБ, адвокат и тужиље ВВ, чији је пуномоћник ВА, адвокат, против тужене ГГ, чији је пуномоћник ГА, адвокат, ради утврђења, одлучујући о жалби тужене изјављеној против пресуде Другог општинског суда у Београду П.бр.3646/00 од 28.01.2008. године, у нејавној седници већа одржаној дана 03.06.2010. године, донео је


П Р Е С У Д У

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ делимична пресуда Другог општинског суда у Београду П.бр.3646/00 од 28.01.2008. године, у ставу првом изреке, тако што се ОДБИЈА, као неоснован, тужбени захтев којим су тужиље АА, ББ и ВВ, тражиле да се према туженој ГГ утврди да тестамент пок. ПП, бив. из Београда, сачињен у форми писменог тестамента пред сведоцима дана 15.06.1999. године, није пуноважан и да не производи правно дејство.

Иста делимична пресуда СЕ УКИДА у ставу другом изреке и предмет враћа Првом основном суду у Београду, на поновни поступак.

О б р а з л о ж е њ е

Делимичном пресудом Другог општинског суда у Београду П.бр.3646/00 од 28.01.2008. године, ставом првим изреке, утврђује се да тестамент пок. ПП, бив. из Београда, сачињен у форми писменог тестамента пред сведоцима дана 15.06.1999. године, није пуноважан и да не производи правно дејство. Ставом другим изреке обавезује се тужена да тужиљама АА и ББ накнади трошкове парничног поступка у износу од 20.000,00 динара, у року од 15 дана под претњом принудног извршења.

Против наведене пресуде благовремено је изјавила жалбу тужена, побијајући исту у целини, из свих законских разлога због којих се пресуда може побијати.

Тужиље су поднеле одговор на жалбу.

Апелациони суд је испитао побијану делимичну пресуду у границама законских овлашћења из члана 372. Закона о парничном поступку, па је оценио да је изјављена жалба основана.

У првостепеном поступку нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка из одредбе члана 361. став 2. тачка 1, 2, 5, 7. и 9. Закона о парничном поступку, на које другостепени суд пази по службеној дужности. Побијана пресуда нема недостатака због којих се не може испитати, па није захваћена ни битном повредом одредаба парничног поступка из тачке 12. наведеног члана и става, на коју се у наводима жалбе посебно указује.

Према утврђеном чињеничном стању, сада пок. ПП, бив. из Београда, сачинила је писмени тестамент пред сведоцима дана 15.06.1999. године. Овим тестаментом завешталац је свој стан који се налази у Београду, аа, оставила туженој ГГ, као и све покретне ствари које се у стану налазе. Тестамент је, према казивању и жељи завештаоца, сачинила адвокат СС из Београда, па пошто се завешталац налазила у болници у Земуну, три примерка тестамента адвокат је однела у болницу како би завешталац прочитала и потписала тестамент. Завешталац је у присуству два сведока завештања прочитала тестамент и изјавила да је све написано како је она хтела, а потом је, пошто је имала тремор руке те није могла да потпише тестамент, на три примерка тестамента ставила свој отисак прста, а потом су тестамент потписали и сведоци тестамента. Један примерак тестамента је остао код завештаоца, у болници, а два примерка је адвокат понела и напустила болницу. Сведоци тестамента су остали у болничкој соби са завештаоцем, сада пок. ПП, да би она, после извесног времена, тражила да потпише примерак тестамента који је остао код ње, те је у присуству тестаменталних сведока потписала тестамент именом ПП. Овај примерак тестамента је поверила на чување тестаменталном сведоку СС1. Примерак тестамента, на коме се поред отиска прста пок. ПП налази и њен потпис, сведоци су потписали након што је ПП потписала тестамент, јер је, како је то објаснила сведок СС1, на том примерку тестамента, који је остао код пок. ПП, отисак прста био слаб, а два примерка тестамента на коме је отисак прста био добар, такође је потписан од стране тестаменталних сведока, а та два примерка су остала код адвоката који је и сачинио тестамент. Иначе, завешталац је користила два имена и то ПП и ПП1, а на једном примерку спорног тестамента потписала се именом ПП1. Вештачењем од стране вештака графолога утврђено је да је потпис на име ПП, односно ПП1, „ПП1“ на тестаменту од 15.06.1999. године, написала ПП-ПП1.

На овако правилно и потпуно утврђено чињенично стање, првостепени суд није правило применио материјално право доносећи побијану одлуку, сматрајући при томе да спорни тестамент није сачињен у форми која је прописана чланом 85. Закона о наслеђивању, јер се на једном примерку тестамента уместо потписа завештаоца налази само рукознак, а други примерак тестамента је потписан именом ПП1, што није пуно име завештаоца. Овакав став првостепеног суда се не може прихватити.

Чланом 85. Закона о наслеђивању прописано је да завешталац који зна да чита и пише може завештање сачинити тако што ће пред два сведока изјавити да је већ сачињено писмено прочитао, да је то његова последња воља и потом се на писмено својеручно потписати. Сведоци се истовремено потписују на самом завештању, а пожељно је да се назначи њихово својство сведока.

У смислу наведене законске одредбе, писмено завештање пред сведоцима могу да сачине само лица која знају да читају и пишу језик и писмо на коме је завештање написано и која могу да читају у моменту сачињавања завештања. Завештање може бити написано на било ком материјалу и било којом писаљком, а може бити писано било којом техником писања (писаним словима-својеручно, штампаним словима, писаћом машином, компјутером и др.), те је потпуно без значаја за његову правну ваљаност којом је техником писано. Ово завештање може да пише сам завешталац својом руком или писаћом машином или компјутером, али може да пише, према казивању завештаоца, било које лице које зна да пише. Написано завештање завешталац мора показати сведоцима и изјавити да је прочитао показано завештање и да је то његова последња воља, односно да је то његово завештање, или да је то његов тестамент, или да је то његова последња воља, или да је у овоме што је показао написано како распоређује своју заоставштину и сл. Након овога, завешталац мора да пред сведоцима потпише завештање, с тим што потпис мора бити стављен обавезно испод текста завештања. Завешталац у потпису треба да напише пуно име и презиме, али се сматра правно ваљаним и потпис у коме је стављено прво слово имена и презимена или само име, или само презиме, или прво слово презимена и име, или скраћени потпис који завешталац употребљава у својим пословним књигама, или псеудоним или надимак под којим је познат. Све ове радње завешталац мора да обави у присуству најмање два сведока који треба да су истовремено присутни, а затим се сведоци потписују испод текста завештања, пуним именом и презименом, али је потпис ваљан и када је сведок ставио прво слово имена и цело презиме, или када је ставио скраћени потпис који употребљава у својим пословним књигама.

У конкретном случају, спорни тестамент је сачинио адвокат на писаћој машини, који је завешталац прочитала у присуству тестаменталних сведока и након читања изјавила да је то оно што је она хтела, односно да је то оно што је она замислила. Потом је на сва три примерка тестамента ставила отисак прста, а један примерак тестамента је касније и потписала именом ПП1, а тај примерак тестамента су после тога потписали и тестаментални сведоци, како је то већ речено. Име ПП1, завешталац је употребљавала и у правним пословима, као и у обичном животу, тако да је трећим лицима, па и тестаменталним сведоцима била позната управо као ПП1, јер се тако и представљала. Према томе, спорни тестамент у свему испуњава законску форму прописану чланом 85. Закона о наслеђивању, па је исти пуноважан и производи правно дејство. Зато је жалба тужене морала бити усвојена, а побијана делимична пресуда преиначена у ставу првом изреке.

На рочишту на коме је првостепени суд донео и јавно објавио побијану делимичну пресуду, а која је одржана 28.01.2008. године, пуномоћници странака нису ни тражили, ни определили трошкове поступка, па су разлози о битним чињеницама у односу на одлуку о трошковима поступка, нејасни, поготово што је првостепени суд донео делимичну пресуду, којом је одлучено само о делу тужбеног захтева који је сазрео за одлуку. Зато је побијана делимична пресуда морала бити укинута у ставу другом изреке, па ће првостепени суд о трошковима поступка одлучити када донесе коначну пресуду у овој правној ствари.

Из наведених разлога одлучено је као у изреци пресуде, а у смислу чланова 380. став 1. тачка 4. и 387. став 1. тачка 3. Закона о парничном поступку.

Председник већа – Судија
Маргита Стефановић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)