Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
3.04.2015.

Гж 6877/13

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 6877/13
Дана 03.04.2015. године
Б Е О Г Р А Д


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ у већу састављеном од судија Зоране Делибашић, преседника већа, Марине Јакић и Јасне Беловић, чланова већа, у парници тужиоца АА, кога заступа адв. АБ, против туженог ББ, кога заступа адв. АБ1, ради поништаја наследеничке изјаве, одлучујући по жалби туженика изјављеној против пресуде Основног суда у Пожаревцу-Судска јединица у Великом Градишту П 1109/12 од 17.07.2013.године, у седници већа одржаној 03.04.2015.године, донео је:


П Р Е С У Д У

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Основног суда у Пожаревцу-Судска јединица у Великом Градишту П 1109/12 од 17. 07. 2013.године и одбија као неоснован тужбени захтев тужиоца АБ којим је тражено да се поништи наследеничка изјава тужиоца дата у поступку расправљања заоставштине иза пок.ПП, дата на записник Основног суда у Пожаревцу-Судска јединица у Великом Градишту 17.04.2012.године у предмету О 314/12.

ОБАВЕЗУЈЕ СЕ тужилац АА да туженику ББ плати парничне трошкове у износу од 18.000,00 динара у року од 15 дана од пријема пресуде.


О б р а з л о ж е њ е

Ставом првим побијане пресуде је усвојен тужбени захтев и поништена је тужиочева наследеничка изјава дата на записник Основног суда у Пожаревцу – Судска јединица у Великом Градишту О 314/12 од 17.04.2012.године, а ставом другим тужени је обавезан да тужиоцу плати парничне трошкове у износу од 24.800,00 динара.

Против ове пресуде тужени је благовремено изјавио жалбу из свих разлога предвиђених у чл.373 став 1 ЗПП.

Апелациони суд је испитао побијану пресуду у смислу чл.386 ЗПП („Службени гласник РС“ 72/11 са изменама и допунама) и нашао да је жалба основана.

У спроведеном поступку нема битних повреда одредаба парничног поступка из чл.374 став 2 тачка 1, 2,3,5,7 и 9 ЗПП на које другостепени суд пази по службеној дужности. Нема ни битне повреде из чл.374 став 2 тачка 12 ЗПП на коју се указује жалбом, јер је побијана пресуда разумљива и довољно образложена. Околности на које указује жалба се односе на примену материјалног права, али не представљају недостатке који би спречавали испитивање пресуде.

Према утврђеном чињеничном стању сада пок. ПП је преминула _.2011.године и у предмету Основног суда у Пожаревцу-Судска јединица у Великом Градишту О 314/12 од је покренут поступак за расправљање њене заоставштине. Пок. ПП је 27.12.2011.године сачинила писмено завештање пред сведоцима којим је за наследника на заоставштини наведеној у завештању одредила туженог ББ. Завештање је проглашено 17.04.2012.године у Основном суду у Пожареву-Судска јединица у Великом Градишту у присуству законског и завештајног наследника и два сведока што је на записнику констатовано. После тога тужени је дао наследеничку изјаву да се прихвата наслеђа по тестаменту, а тужилац изјаву да признаје „законску важност завештања и да је сагласан да тужени наследи заоставштину пок. ПП на основу тестамента“. Констатовано је да су учесници упозорени на неопозивост наследничких изјава, затим је донето решење о спајању поступка за расправљање заоставштине иза пок. ПП са поступком иза њеног раније преминулог супруга пок. ПП1. Решењем О 314/12 од 23.05.2012.године је прекинут оставински поступак иза пок. ПП до окончања парнице П 1109/12. Судијски помоћник Валентина Стевић је прогласила завештање пок. ПП и примила на записник наведене изјаве законског и завештајног наследника.

На основу ових чињеница које се жалбом не оспоравају, првостепени суд је закључио да је тужилац дао изјаву о одрицању од наслеђа и да је иста ништава, јер је исту супротно принудном процесном пропису из чл.90 Закона о ванпарничном поступку уместо судије примио судијски помоћник. Чињенице које се односе на проглашење завештања и садржину изјава које су тужилац и тужени дали на записник од 17.04.2012.године нису спорне, па је без утицаја околност што на самом завештању није констатовано проглашење, јер је проглашење констатовано на записнику који је потписан од стране сведока и странака које су присуствовале тој процесној радњи.

Првостепени суд је из чињеница правилно утврђених увидом у исправу-записник Основног суда у Пожаревцу-Судска јединица у Великом Градишту О 314/12 од 17.04.2012.године погрешно закључио да је тужилац дао негативну наследеничку изјаву. Изјава законског наследника да признаје важност завештања нема значај изјаве о одрицању од наслеђа, па се одредба из чл. 90 ЗВП на којој је првостепени суд засновао побијану пресуду се не примењује. По одредбама из чл. 214 ст. 4 и чл. 220 ст. 4 ЗОН наследник који је дао негативну наследничку изјаву, као и наследник који се примио наслеђа може да захтева поништај изјаве о одрицању или пријему наслеђа, ако је изјава последица преваре, принуде, претње или заблуде, а повреде процесних правила се отклањају правним лековима у ванпарничном поступку. Поступак за расправљање заоставштине иза пок. ПП није завршен, није донето решење о наслеђивању, па законски наследник иако је изјавио да признаје важност завештања није онемогућен да истиче наследно-правне захтеве у оквиру ванпарничног поступка.

С тога је првостепени суд из чињенице коју је правилно утврдио из судског записника као исправе, извео погрешан закључак да је тужилац дао изјаву о одрицању од наслеђа и погрешно је применио материјално право, па је побијана пресуда преиначена одбијањем тужбеног захтева.

Решење о парничним трошковима је преиначено због преиначења одлуке о главној ствари, па су туженику у оквиру његовог опредељеног захтева досуђени трошкови за састав једног образложеног поднеска у износу од 6.000,00 динара, за заступање на једном рочишту 7.500,00 динара и једном неодржаном рочишту 4.500,00 динара, укупно 18.000,00 динара.

Из наведених разлога на основу чл.394 тачка 3 и 4 и чл.165 став 2 ЗПП је одлучено као у изреци.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Зорана Делибашић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)