Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
26.05.2010.

Гж 7606/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 7606/10
Дана 26.05.2010. године
Б Е О Г Р А Д


У ИМЕ НАРОДА


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића, председника већа, Ивана Негића и Александре Ђорђевић, чланова већа, у парници тужиоца АА из __, ул. __, чији је пуномоћник АБ, адвокат из __, ул. __, против туженог ЈКП „ПОГРЕБНЕ УСЛУГЕ“ из Београда, ул. Рузвелтова бр. 50, чији је пуномоћник БА адвокат __, ул. __, ради утврђења, одлучујући о жалби тужиоца изјављеној против пресуде Трећег општинског суда у Београду П-10158/09 од 24.08.2009. године, у седници већа одржаној дана 26.05.2010. године, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ КАО НЕОСНОВАНА жалба тужиоца и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Трећег општинског суда у Београду П-10158/09 од 24.08.2009. године у ставу првом и другом изреке.


О б р а з л о ж е њ е


Пресудом Трећег општинског суда у Београду П-10158/09 од 24.08.2009. године, ставом првим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев којим је тужилац АА из __ тражио да суд утврди да је носилац права коришћења гробног места __ у парцели број __ на Новом гробљу у Београду, по основу уговора о доживотном издржавању закљученог са ПП, што је тужено ЈКП „Погребне услуге“ из Београда дужно признати, и да суд обавеже туженог да изврши упис носиоца права коришћења гробног места број __ у парцели __ на Новом гробљу у Београду на тужиоца. Ставом другим изреке, обавезан је тужилац да туженом на име трошкова парничног поступка плати износ од 3.750,00 динара у року од 8 дана од дана пријема преписа пресуде, под претњом принудног извршења. Ставом трећим изреке, отказано је рочиште које је било заказано за 15.10.2009. године у 12,45 часова.
Против наведене пресуде, тужилац је благовремено изјавио жалбу из чије садржине произилази да исту побија у делу којим је одбијен његов тужбени захтев и у погледу одлуке о трошковима поступка, из свих законом предвиђених жалбених разлога.

Тужени је дао одговор на жалбу.

Испитујући правилност побијане пресуде у ожалбеном делу, смислу члана 372 ЗПП-а, Апелациони суд је нашао да жалба није основана.

У проведеном поступку нису почињене битне повреде одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачке 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП-а, на које Апелациони суд пази по службеној дужности. Првостепена пресуда је разумљива и није противречна самa себи и датим разлозима. Због тога се изјављеном жалбом неосновано указује на битну повреду одредаба парничног поступка и недостатке због којих се правилност побијане пресуде не може испитати.

Према утврђеном чињеничном стању, носилац права коришћења гробног места број __ на парцели број __ на Новом гробљу у Београду је ПП. Између тужиоца као даваоца издржавања и ПП као примаоца издржавања закључен је 10.11.1993. године уговор о доживотном издржавању. Тим уговором тужилац се, између осталог, обавезао да примаоца издржавања сахрани и да јој подигне надгробни споменик. Као накнаду за пружено издржавање даваоцу издржавања, овде тужиоцу, остављена је у својину, након смрти примаоца издржавања, њена покретна и непокретна имовина. Прималац издржавања је умрла 16.06.2006. године. Правноснажним решењем Четвртог општинског суда у Београду О-2492/06 од 26.07.2006. године обустављен је поступак за расправљање заоставштине пок. ПП која није имала законских наследника, а својом имовином је располагала уговором о доживотном издржавању закљученим са тужиоцем.

Полазећи од изложеног чињеничног стања, које између странака није ни било спорно, првостепени суд је правилно поступио када је, користећи се овлашћењем из чл. 276 став 2 ЗПП-а, побијаном пресудом одбио тужбени захтев.

Одредбом чл. 17 став 1 Закона о сахрањивању и гробљима („Службени гласник СРС“ број 20/77; 24/85; 6/89 и „Службени гласник Републике Србије“ број 53/93; 67/93 и 48/94) прописано је да организација удруженог рада која врши послове погребне делатности и уређивања и одржавања гробља или месна заједница којој је поверено вршење тих послова, даје на коришћење гробно место (парцелу) под условима и на начин утврђен одлуком Скупштине општине. Сходно ставу другом наведене одредбе, гробно место (парцела) које је дато на коришћење не може се стављати у правни промет.

Одредбом чл. 20 став 1 Одлуке о уређивању и одржавању гробља и сахрањивању („Службени лист Града Београда“ број 27/02, 30/03 и 115/05) прописано је да гробна места из става два члана 9 те Одлуке (гроб, гробницу и место за смештај урне са пепелом кремираних посмртних остатака) даје на коришћење предузеће, односно предузетник. Према члану 22 став 3 наведене Одлуке, гробно место које је дато на коришћење не може се стављати у правни промет. Сходно чл. 25 став 1 исте одлуке, у случају смрти корисника гробног места, право коришћења припада физичком лицу које је оглашено за његовог наследника. И раније важећа Одлука о сахрањивању и гробљима („Службени лист Града Београда“ број 22/90 са каснијим изменама и допунама) прописивала је да гробно место за сахрањивање посмртних остатака умрлог даје на коришћење предузеће за погребне услуге (члан 14 став 2), да корисник гробног места нема право да коришћење гробног места пренесе на друго лице (члан 17 став 1) и да у случају смрти корисника гробног места, право коришћења гробног места припада лицу које је оглашено за његовог наследника (члан 17 став 2).

Из наведених одредби произилази да се у погледу сваког конкретног гробног места, права на њему и његове прометљивости правно разликује фаза пре давања гробног места на коришћење и фаза после давања гробног места на коришћење. Док гробно место није дато на коришћење неком лицу од стране предузећа или предузетника (раније организације удруженог рада) гробно место јесте у промету, јер предузеће или предузетник када гробно место даје на коришћење неком лицу врши конститутивни пренос права коришћења. По заснивању права коришћења на гробном месту, односно по давању гробног места на коришћење, гробно место престаје да буде у промету и постаје ствар ван промета, јер се право на њему не може пренети или засновати другоме. Ни предузеће, односно предузетник које је дало на коришћење гробно место, нити лице које је стекло право коришћења гробног места не може то право пренети другоме. Цитирани прописи о забрани правног промета гробног места су изричити. Израз: „у промету“, који се користи у тим прописима значи могућност располагања правним послом, односно могућност преноса права правним послом, без обзира да ли је реч о правним пословима inter vivos или mortis causa.

Имајући изложено у виду, наводима жалбе да је уговором о доживотном издржавању, посебним уговором mortic causa, на тужиоца пренета сва имовина умрлог примаоца издржавања коју чини скуп права, укључујући ту и право коришћења гробног места, по налажењу Апелационог суда, неосновано се оспорава правилност првостепене пресуде.

Право коришћења спорног гробног места, као имовинско право чији је пренос регулисан и ограничен административним правом, припада само лицу које је оглашено за наследника умрлог носиоца права коришћења гробног места. Због тога се то право не може пренети на тужиоца по основу уговора о доживотном издржавању, већ се може пренети само на законског наследника носиоца права коришћења гробног места, сада пок. ПП. Тужилац није њен наследник јер уговор о доживотном издржавању није основ позивања на наслеђе.

Потврђена је и одлука о трошковима поступка, јер је заснована на правилној примени чланова 149 и 150 ЗПП-а.

Са свега наведеног, на основу члана 375 ЗПП-а, одлучено је као у изреци.


Председник већа-судија
Бранислав Босиљковић с.р.


За тачност отправка
Управитељ писарница
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)