Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
27.03.2015.

Гж.4502/2013

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж.бр. 4502/2013
Дана 27.03.2015. године
Б Е О Г Р А Д


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Ивана Негића, председника већа, Александре Ђорђевић и Миленка Тодоровића, чланова већа, у парници тужиље АА, чији је пуномоћник адв. АБ, против туженог ББ и ББ1, које заступа адв. БА, ради поништаја и раскида уговора о доживотном издржавању, одлучујући о жалбама тужиље и тужених, изјављеним против пресуде Основног суда у Неготину, Судска јединица у Кладову П.бр. 2091/10 од 11.04.2013. године, која је исправљена решењем истог суда П.бр. 2091/10 од 11.04.2013. године, и жалбама тужиље и тужених изјављеним против решења о исправци пресуде истог суда П.бр. 2091/10 од 11.04.2013. године, у седници већа одржаној дана 27.03.2015. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

ПОТВРЂУЈЕ СЕ решење Основног суда у Неготину, Судска јединица у Кладову П.бр. 2091/10 од 11.04.2013. године у ставу трећем изреке, а УКИДА СЕ у ставу другом изреке.

УКИДА СЕ пресуда Основног суда у Неготину, Судска јединица у Кладову П.бр. 2091/10 од 11.04.2013. године, која је исправљена решењем истог суда П.бр. 2091/10 од 11.04.2013. године, у ставу првом изузев дела који се односи на предају обвезница старе девизне штедње које гласе на име сада пок. ПП код “Eurobank EFG” a.d. у Београду и у ставу другом изреке и предмет ВРАЋА првостепеном суду на поновно суђење.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Неготину, Судска јединица у Кладову П.бр. 2091/10 од 01.08.2012. године, ставом првим изреке одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиље АА, којим је тражено да се утврди да је Уговор о доживотном издржавању 3Р.бр. 165/07 од 23.10.2009. године, закључен између тужених, ББ и ББ1, као давалаца издржавања, и сада пок. ПП1, као примаоца издржавања, са обавезом издржавања и сада пок. ПП, ништаван, као и да се због неизвршења уговорних обавеза, од стране туженика уговор раскине уз обавезу да туженици предају тужиљи 40.000 евра, са каматом почев од 23.10.2008. године до исплате, по каматној стопи “Европске банке”, да предају кључ од стана аа, уз предају свих покретних ствари у својину и државину, да предају обвезнице старе девизне штедње које гласе на име сада пок. ПП, код “Eurobank EFG” a.d. у Београду, да исплате месечни износ накнаде за бесправно коришћења стана и ствари у износу од 15.000,00 динара, почев од 01.05.2010. године до предаје стана и ствари тужиљи са месечном законском затезном каматом на сваки доспели неисплаћени месечни износ 01-ог у месецу за претходни месец, те да тужена ББ поврати тужиљи износ од 6.511,93 круна са домицилном каматом за данске круне почев од 30.04.2010. године. Ставом другим изреке обавезана је тужиља да на име парничних трошкова исплати туженима износ од 153.524,00 динара, у року од 15 дана под претњом принудног извршења.

Решењем Основног суда у Неготину, Судска јединица у Кладову П.бр. 2091/10 од 11.04.2013. године, ставом првим изреке исправљена је пресуда истог суда П.бр. 2091/10 од 01.08.2012. године у делу изреке под I, у другом реду, тако што се уместо “23.10.2009. године” сада уписује “23.10.2008. године”. Ставом другим изреке одбијен је као неоснован предлог пуномоћника тужених за накнаду парничних трошкова преко досуђених пресудом П.бр. 2091/10 од 01.08.2012. године, од 153.524,00 динара до тражених 1.060.000,00 динара. Ставом трећим изреке одбијен је као неоснован захтев пуномоћника тужиље да суд забрани заступање адвокату БА у овој правној ствари.

Против наведене пресуде, благовремено су изјавили жалбе тужиље, не наводећи жалбене разлоге, на целу пресуду, изузев на део који се односи на предају обвезница старе девизне штедње које гласе на име сада пок. ПП код “Eurobank EFG” a.d. у Београду, а тужени на одлуку о трошковима поступка из свих разлога прописаних одредбом члана 160 став 1 ЗПП.

Тужени су дали одговор на жалбу тужилаца, са предлогом као у одговору.

Против решења П.бр. 2091/10 од 11.04.2013. године благовремено су изјавили жалбе и тужиља и тужени и то тужиља на став трећи изреке, не наводећи жалбене разлоге, а тужени на став други изреке из свих разлога прописаних одредбом члана 360 став 1 ЗПП.

Испитујући правилност побијане пресуде у ожалбеном делу и побијаног решења, у смислу одредбе члана 372 ЗПП (“Службени гласник РС” бр. 125/04 и 111/09), који се примењује сходно члану 506 став 1 ЗПП (“Службени гласник РС” бр. 72/11), Апелациoни суд је нашао да су жалбе тужиље и тужених, изјављене против првостeпене пресуде основане, а у погледу ожалбеног решења да је жалба тужиље неоснована, а жалба тужених основана.

Према до сада утврђеном чињеничном стању, тужени су, као даваоци издржавања, закључили са ПП1, као примаоцем издржавања, Уговор о доживотном издржавању који је оверен пред Општинским судом у Кладову у предмету 3Р.бр. 165/07 дана 23.10.2008. године. По предметном уговору обавеза давалаца издржавања је била да доживотно издржавају примаоца издржавања ПП1 и њеног супруга ПП. Како даваоци издржавања живе и раде у _, са примаоцима издржавања су уговорили да своју обавезу могу пренети на треће лице и при томе није уговорена заједница живота давалаца и примаоца издржавања. Прималац издржавања се са своје стране обавезала да остави даваоцима издржавања у наслеђе и пренесе им у својину ½ двособног стана аа и то сваком од њих по ¼, затим да им пренесе по једну идеалну половину целокупног намештаја, покућства, електричних уређаја и апарата који се у предметном стану налазе, као и по једну идеалну половину девизне штедње у укупном износу од 40.000 еура са штедне књижице бр. 12-47-32954-1 отворене код “Комерцијалне банке” а.д. Београд, Експозитуре у Кладову. ПП1 је преминула 20.02.2009. године у Данској. Након њене смрти износ од 7.301,97 данских круна је као њена заоставштина предат њеном супругу ПП. Решењем Основног суда у Неготину, Судска јединица Кладово О.бр. 877/11 од 11.08.2011. године иза пок. ПП1 је обустављен оставински поступак у односу на имовину која је обухваћена спорним уговором о доживотном издржавању, а на преосталој заоставштини су оглашени њени законски наследници, другог наследног реда, братанци и братанице. Наведено решење је правноснажно у делу којим је обустављен поступак иза смрти ПП1 у погледу имовине која је предмет спорног уговора о доживотном издржавању. ПП, ПП1 супруг, је преминуо 30.04.2010. године и иза себе оставио законске наследнике првог наследног реда, ћерке ВВ и АА, овде тужиљу. Након спроведеног оставинског поступка решењем Основног суда у Неготину, Судска јединица у Кладову О.бр. 766/11 од 09.04.2013. године, је поступак расправљања његове заоставштине прекинут и ћерке упућене на парницу, ради повреде права на нужни део и ради утврђења обима његове заоставштине. Тужиља је сувласник у делу од ½ стана аа, на коме су тужени сувласници у делу од ½. Тужени користе предметни стан у целини.

На основу овако утврђеног чињеничног стања, првостeпени суд је, позивајући се на одредбу члана 203 Закона о наслеђивању, члана 14 и 16 Закона о основама својинско-правних односа, одбио тужбени захтев као неоснован.

По мишљењу Апелациoног суда, оваква одлука првостeпеног суда у ожалбеном делу није правилна.

Основани су наводи жалбе тужиље да је првостeпена пресуда у ожалбеном делу заснована на погрешној примени материјалног права, услед чега чињенично стање није правилно и потпуно утврђено.

Предмет спора у овој правној ствари је утврђење ништавости Уговора о доживотном издржавању који је сада пок. ПП1 закључила, као прималац издржавања, са овде туженима, као даваоцима издржавања, а који је оверен пред Општинским судом у Кладову, у предмету 3Р.бр. 165/07 од 23.10.2008. године, потом раскид истог уговора и враћање износа од 40.000 еура, као и износа од 6.511,93 круна, све са припадајућим каматама, потом предаја кључева од стана на коме су странке сувласници, предаја неопредељених покретних ствари и потом накнада у износу опредељеном у постављеном тужбеном захтеву за бесправно коришћење стана и покретних ствари од стране тужених.

Тужиоци су свој захтев за утврђивање ништавости спорног уговора о доживотном издржавању засновали на два разлога – неспособности примаоца издржавања да схвати значај и последице закључења спорног уговора (разлог за апсолутну ништавост уговора) и одсуство неизвесности за даваоце издржавања, због болести примаоца издржавања и њеног супруга (што представља разлог релативне ништавости уговора регулисане одредбом члана 203 став 1 ЗОН), због чега се може тражити и поништај спорног уговора о доживотном издржавању.

Према стању у спису, тужиља тужбом тражи утврђење ништавости спорног уговора, по ком захтеву је првостeпени суд поступао, али је погрешном применом материјалног права испитивао разлоге за његов поништај, а не за апсолутну ништавост. По мишљењу Апелациoног суда, из овог разлога није правно ваљана одлука првостeпеног суда која се односи на утврђење ништавости спорног уговора, а ово зато што се утврђење апсолутне ништавости наведеног уговора ни у ком случају не може испитивати у смислу члана 203 Закона о наслеђивању, јер исти прописује услове за поништај уговора, док одредба члана 103 Закона о облигационим односима прописује услове за утврђење ништавости уговора, коју одредбу првостeпени суд није применио приликом одлучивања о овом захтеву. Надаље, како је првостeпени суд пропустио да правилном применом материјалног права – члана 103 Закона о облигационим односима испита да ли су се стекли услови за апсолутну ништавост спорног уговора, то се доводи у питање и одлука суда везана за раскид спорног уговора, јер ако је нешто апсолутно ништаво и не постоји, онда се такав непостојећи уговор не може раскидати. У противном, ако се утврди да се нису стекли услови за утврђење ништавости спорног уговора, поставља се питање његовог раскида имајући у виду одредбе чланова 124-132 Закона о облигационим односима, с обзиром да Закон о наслеђивању не регулише питање раскида уговора о доживотном издржавању због неиспуњења уговорних обавеза. Првостeпени суд је, надаље, пропустио да у складу са цитираним законским прописима утврди на поуздан начин да ли су се стекли услови за раскид спорног уговора о доживотном издржавању из разлога што тужени нису испуњавали обавезе предвиђене уговором. Од утврђеног, надаље, зависи одлука о захтеву за враћање новчаних средстава које су тужени, као даваоци издржавања, примили од примаоца издржавања, као и предаја покретних ствари у постављеном тужбеном захтеву нису дефинисане нити прецизно одређене. Надаље, првостeпени суд је одбио тужбени захтев тужиље којим је тражила да јој тужени предају кључ од стана аа, на коме су сувласници са по ½ удела, као и захтев за исплату накнаде за беспоравно коришћење стана од стране тужених позивајући се на одредбу члана 14 и 16 Закона о основама својинско-правних односа. Оваква одлука суда се, за сада, не може прихватити као правилна, управо из разлога што сваки сувласник може тражити увођење у супосед непокретности предајом кључева од стана, као и накнаду за коришћење сувласничког удела уколико је од стране другог сувласника онемогућен да ствар користи и држи, које чињенице нису утврђене у току првостeпеног поступка.

Из ових разлога, првостeпена пресуда је у ожалбеном делу морала бити укинута и предмет враћен првостeпеном суду на поновно одлучивање.

У поновљеном поступку, првостeпени суд ће, имајући у виду и друге наводе жалбе, отклонити уочене пропусте, па ће правилном применом материјалног права утврдити чињенично стање на основу кога ће донети нову на закону засновану одлуку.

Укинуто је и решење о трошковима парничног поступка из става другог ожалбене пресуде, као и из става другог ожалбеног решења, јер одлука о трошковима парничног поступка зависи од коначног исхода ове правне ствари.

Неоснована је жалба тужиље да је незаконита одлука првостeпеног суда у ставу другом изреке ожалбеног решења, којим је одбијен захтев за искључење пуномоћника тужених и укидање свих предузетих парничних радњи, јер је саставила спорни уговор о доживотном издржавању. Неосновани, јер чињеница да је пуномоћник тужених сачинила спорни уговор, не представља законом прописани разлог да се адвокату ускрати право на заступање, па је стога правилном применом одредбе члана 85 ЗПП првостeпени суд одлучио као у ставу другом изреке побијаног решења.

Са свега наведеног, а применом чланова 377 став 2 и члана 387 став 2 и 3 ЗПП, одлучено је као у изреци. 

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Иван Негић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)