Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
20.04.2011.

Гж 12330/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 12330/10
Дана 20.04.2011. године
Б Е О Г Р А Д


У ИМЕ НАРОДА


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Зоране Делибашић, председника већа, Гордане Тодоровић и Љиљане Митић Поповић, чланова већа, у парници тужиоца АА, кога заступа АБ, адв., против тужене ББ, коју заступа БА, адв., ради дуга, одлучујући о жалбама тужене изјављеним против пресуде Првог општинског суда у Београду П.бр.2377/07 од 04.12.2008. године и решења П.бр.2377/07 од 26.11.2009. године, у седници већа одржаној дана 20.04.2011. године, донео је



П Р Е С У Д У


ОДБИЈА СЕ КАО НЕОСНОВАНА жалба тужене и ПОТВРЂУЈЕ решење Првог општинског суда у Београду П.бр.2377/07 од 26.11.2009. године.

ОДБИЈА СЕ КАО НЕОСНОВАНА жалба тужене и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Првог општинског суда у Београду П.бр.2377/07 од 04.12.2008. године, исправљена решењем П.бр.2377/07 од 26.11.2009. године у делу првог става изреке којим је тужиоцу досуђена домицилна камата на главни дуг изражен у ДЕМ почев од 30.06.1993. године до 31.12.2011. године и у другом ставу изреке.

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Првог општинског суда у Београду П.бр.2377/07 од 04.12.2008. године, исправљена решењем П.бр.2377/07 од 26.11.2009. године у делу првог става изреке у погледу одлуке о камати на главни дуг изражен у еврима и НАЛАЖЕ туженој ББ да тужиоцу АА на главни дуг од 6.470 евра плати камату по најнижој каматној стопи коју прописује Европска централна банка, увећану за 3% поена у динарској противвредности по средњем курсу Народнке банке Србије у тренутку испуњења обавезе, у року од 15 дана од пријема преписа пресуде, под претњом извршења.


О б р а з л о ж е њ е


Пресудом Првог општинског суда у Београду П.бр.2377/07 од 04.12.2008. године усвојен је тужбени захтев и наложено је туженој да тужиоцу плати домицилну камату на главни дуг од 12.940 ДЕМ почев од доспелости дуга 30.06.1993. године до 31.12.2001. године, а почев од 01.01.2002. године до исплате, на главни дуг од 6.470 евра, по каматној стопи коју прописују стране пословне банке у месту испуњења обавезе на девизне штедне улоге грађана по виђењу изражене у еврима, све у динарској противвредности по најповољнијем курсу у месту испуњења. Другим ставом изреке наложено је туженој да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 184.500,оо динара.

Решењем П.бр.2377/07 од 26.11.2009. године исправљене су правноснажна пресуда првостепеног суда П.бр.1527/96 од 08.10.2004. године и пресуда П.бр.2377/07 од 04.12.2008. године тако што у уводу и првом ставу изреке обе пресуде уместо имена тужене Бранка треба да стоји Бранислава.

Благовремено изјављеним жалбама тужена побија пресуду од 04.12.2008. године и решење о исправци пресуде од 26.11.2009. године из свих законом прописаних разлога из чл.360 ст.1 Закона о парничном поступку.

Апелациони суд је испитао побијано решење у оквиру овлашћења из чл.372 и 388 ЗПП, а пресуда из чл.372 ЗПП и оценио да су жалбе неосноване.

У спроведеном првостепеном поступку нису почињене битне повреде одредаба парничног поступка из чл.361 ст.2 тачка 1,2,5,7 и 9 ЗПП на које другостепени суд пази по службеној дужности.

Изрека побијаног решења, као и пресуде је разумљива, а обе одлуке садрже потпуне и јасне разлоге о свим одлучним чињеницама, тако да се законитост и правилност са сигурношћу могу испитати, па не стоје наводи жалбе о почињеној битној повреди одредаба парничног поступка из чл.361 ст.2 тачка 12 ЗПП.

Код жалбом неоспорене чињенице да је приликом израде преписа правноснажне пресуде П.бр.1527/96 од 19.10.2004. године и побијане пресуде у уводу и првом ставу изреке пресуде услед грешке у писању, уместо правог имена тужене Бранислава, написан надимак Бранка, правилно је поступио првостепени суд када је применом чл.349 ЗПП очигледну грешку у писању имена исправио побијаним решењем.

На основу изложеног, а како се ни осталим наводима жалбе правилност и законитост побијаног решења не доводи у сумњу, Апелациони суд је одбио као неосновану жалбу тужене и потврдио решење, применом чл.387 тачка 2 ЗПП.

Према чињеничном стању утврђеном у првостепеном поступку тужилац је као зајмодавац туженој као зајмопримцу дао на зајам износ од 12.940 ДМ, са роком враћања до 30.06.1993. године, а што изражено у еврима износи 6.470 евра. Правноснажном пресудом првопостепеног суда П.бр.1527/96 од 08.10.2004. године усвојен је тужбени захтев и наложено је туженој да тужиоцу исплати главни дуг у износу од 6.470 евра.

Чињенично стање важно за доношење одлуке о основаности тужбеног захтева за исплату камате на главницу у поступку је потпуно и правилно утврђено оценом изведених доказа применом чл.8 ЗПП, и наводима жалбе није доведена у сумњу.

Тужена у жалби понавља наводе које је истицала у жалби изјављеној против пресуде првопостепеног суда П.бр.1527/96 од 18.10.2004. године, оспоравајући и даље постојање потраживања из уговора о зајму. Пресуда првопостепеног суда П.бр.1527/96 од 18.10.2004. године, по жалби тужене, потврђена је пресудом Окружног суда у Београду Гж.бр.1286/05 од 22.11.2006. године, а ревизија тужене изјављена против пресуде Окружног суда одбијена је пресудом Врховног суда Србије Рев.бр.2553/07 од 04.10.2007. године. Законитост и правилност правноснажне пресуде не може се побијати у овом жалбеном поступку, па се правилност утврђеног чињеничног стања наводима жалбе не доводи у сумњу.

Из утврђеног чињеничног стања првостепени суд је извео правилан закључак да је захтев тужиоца за исплату камате основан.

Доспелост зајма правилно је утврђена применом одредаба чл.562 ст.1 у вези са чл.324 ст.1 Закона о облигационим односима, и наводима жалбе није доведено у сумњу.

На потпуно и правилно утврђено чињенично стање првостепени суд је правилно применио материјално право када је на износ зајма изражен у ДЕМ досудио домицилну камату (камату земље порекла валуте) од доспелости до 31.12.2001. године.

На потпуно и правилно утврђено чињенично стање првопостепени суд је погрешно применио материјално право када је на износ зајма изражен у еврима досудио камату по каматној стопи коју прописују стране пословне банке у месту испуњења на девизне штедне улоге по виђењу изражене у еврима. Емисиона банка за валуту евро је Европска централна банка, која прописује и каматну стопу на валуту евро, па тужиоцу на главни дуг изражен у еврима припада право на камату по најнижој каматној стопи коју прописује Европска централна банка, увећану за 3% поена.

На основу изложеног, а како се ни осталим наводима жалбе правилност и законитост побијане пресуде не доводи у сумњу, Апелациони суд је одбио као неосновану жалбу тужене и потврдио првопостепену пресуду у делу првог става изреке као у изреци ове пресуде применом чл.375 ЗПП, а применом чл.380 тачка 4 ЗПП преиначио првопостепену пресуду у делу првог става изреке, као у изреци ове пресуде у другом ставу.

Потврђена је и одлука о трошковима поступка јер је донета правилном применом чл.149, 150, 158 и 159 ЗПП, према постигнутом успеху странака у спору. Висина трошкова правилно је обрачуната применом Тарифе о наградма и накнади трошкова за рад адвоката и Таксене тарифе из Закона о судским таксама, које су се примењивале у време обрачуна трошкова.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Зорана Делибашићм, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)