Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
16.12.2010.

Гж 13367/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 13367/10
Дана 16.12.2010. године
Б Е О Г Р А Д

 

У ИМЕ НАРОДА


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Маргите Стефановић, председника већа, Милице Поповић Ђуричковић и Весне Митровић, чланова већа, у парници тужиоца АА, против тужене „Српске радикалне странке“ са седиштем у Земуну, Магистарски трг бр.3, чији је пуномоћник ББ, ради раскида уговора, одлучујући о жалби тужиоца изјављеној против пресуде Четвртог општинског суда у Београду П.бр.4228/08 од 05.06.2009. године, у седници већа одржаној дана 16.12.2010. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ, као неоснована, жалба тужиоца АА и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Четвртог општинског суда у Београду П.бр.4228/08 од 05.06.2009. године, у ставу првом изреке.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Четвртог општинског суда у Београду П.бр.4228/08 од 05.06.2009. године, ставом првим изреке, одбијен је, као неоснован, тужбени захтев тужиоца АА, којим је тражио да се раскине уговор о уређењу међусобних односа подносиоца изборне листе и кандидата за одборника Ов. I бр.7908/08 од 10.06.2008. године, оверен и закључен пред Општинским судом у Нишу, између тужиоца АА и тужене „Српске радикалне странке“ из Земуна, Магистарски трг бр.3, као подносиоца изборне листе за избор одборника у Скупштини општине Пантелеј, као и да се обавеже „Српска радикална странка“ да тужиоцу преда бланко оставку потписану од стране тужиоца дана 10.06.2008. године, као неоснован. Ставом другим изреке, обавезан је тужилац да туженом на име трошкова парничног поступка исплати износ од 650,00 динара, у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења.

Против наведене пресуде, тужилац је преко пуномоћника адвоката АБ, изјавио жалбу дана 24.07.2009. године, побијајући првостепену пресуду у ставу првом изреке, због битне повреде одредаба парничног поступка, коју жалбу је разматрао Апелациони суд у Београду, узимајући у обзир поднесак адвоката АБ од 09.07.2009. године, којим је обавестила суд да отказује пуномоћје за даље заступање тужиоца АА, а све у складу са одредбом члана 93. став 4. Закона о парничном поступку, којим је прописано да је после отказа пуномоћја пуномоћник дужан да још месец дана предузима парничне радње за лице које му је издало пуномоћје ако је потребно да од њега отклони какву штету која би у то време могла настати, те је у конкретном случају пуномоћник тужиоца поступао на начин и у року прописаном цитираном одредбом.

Испитујући првостепену пресуду у границама законских овлашћења прописаним одредбом члана 372. Закона о парничном поступку, Апелациони суд у Београду је оценио да жалба тужиоца није основана.

У поступку доношења првостепене пресуде нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка, прописане одредбом члана 361. став 2. тачке 1, 2, 5, 7. и 9. Закона о парничном поступку, на које другостепени суд пази по службеној дужности, на основу одредбе члана 372. став 2. истог Закона, нити релативне које би биле од утицаја на њену правилност и законитост.

У првостепеном поступку утврђено је да су се уговором о регулисању међусобних односа између подносиоца изборне листе „Српске радикалне странке“ и кандидата за одборника у Скупштини општине Пантелеј, а који је оверен пред Општинским судом у Нишу, под ознаком Ов. I бр.7908/08 од 10.06.2008. године, уговорне стране сагласиле да своје међусобне обавезе уреде у складу са чланом 47. Закона о локалним изборима, да кандидат за одборника ставља свој мандат у Скупштини општине Пантелеј на располагање подносиоцу изборне листе, да преноси на подносиоца изборне листе право да у његово име поднесе оставку на функцију одборника у Скупштини општине, да је кандидат за одборника сагласан да подносилац изборне листе располаже његовим мандатом одборника у Скупштини општине Пантелеј, те се обавезао да ће сачинити недатирану оставку која ће садржати његову изјаву да подноси оставку на функцију одборника и да је депонује код подносиоца изборне листе. Тужилац је овако уговорену оставку депоновао код туженог, те је ова оставка активирана, на основу чега је тужиоцу одузет мандат и извршена је замена са листе „Српске радикалне странке“, што је међу парничним странкама било неспорно.

На основу овако утврђеног чињеничног стања, полазећи од тога да је спорни уговор о регулисању међусобних односа између „Српске радикалне странке“, као подносиоца изборне листе и туженог АА, као кандидата за одборника у Скупштини општине Пантелеј, закључили у складу са одредбом члана 47. Закона о локалним изборима, првостепени суд закључује да је по овом уговору тужилац, као кандидат за одборника, имао обавезу да преда оставку, што је он и учинио, те да на основу тога нису испуњени услови из члана 133. Закона о облигационим односима, из којих разлога је тужбени захтев којим је тужилац тражио раскид уговора због промењених околности и враћање бланко оставке, суд одбио као неоснован.

Апелациони суд у Београду оцењује да је првостепени суд чињенично стање релевантно за правилно пресуђење тачно и потпуно утврдио, у свему правилно примењујући одредбу члана 8. Закона о парничном поступку, на које је правилно применио наведено материјално и процесно право и на тај начин донео у свему правилну и закониту одлуку за коју је дао довољне и јасне разлоге, које у потпуности прихвата и Апелациони суд. Околност да је накнадно, до доношења ове одлуке Апелационог суда, Уставни суд дана 21.04.2010. године, донео одлуку којом је утврдио да одредба члана 47. Закона о локалним изборима, није у сагласности са Уставом и потврђеним међународним уговорима, нема утицаја на правилност и законитост ожалбене пресуде, јер одлуке Уставног суда, сходно одредби члана 58. Закона о Уставном суду („Сл. гласник РС“ број 109/07) немају ретроактивно дејство. Наиме, у одлуци 1. у З број 52/2008 од 21.04.2010. године, која је објављена у „Сл.гласнику РС“ број 34 од 21.05.2010. године, наведено је да одредба члана 47. Закона о локалним изборима престаје да важи даном објављивања те одлуке Уставног суда у Службеном гласнику РС, а осим тога истом одлуком је одбачен захтев за обуставу извршења појединачних аката, односно радњи предузетих на основу одредбе члана 47. Закона о локалним изборима.

У изложеном контексту, неосновани су наводи жалбе тужиоца у којима је наведено да првостепена пресуда садржи битну повреду одредаба парничног поступка из члана 361. став 2. тачка 1. Закона о парничном поступку, јер је суд био непрописно састављен, с обзиром да је овај спор судио судија појединац, а требало је да суди веће, те се тужилац позива на одредбу члана 37. Закона о парничном поступку, с обзиром да је управо овом одредбом, сходно у тужби означеној вредности спора од 1.000,00 динара и врсти спора, био надлежан да суди судија појединац.

Неосновани су наводи жалбе у којима је истакнуто да првостепена пресуда садржи битне повреде одредаба парничног поступка из члана 361. став 1. Закона о парничном поступку, јер је на рочишту од 27.03.2009. године, решењем суд одбио захтев тужиоца за преиначење тужбе без икаквог образложења и тиме потпуно противно одредби члана 293. и члана 301. Закона о парничном поступку, којим је предвиђено да се предлози странака одбијају образложеним решењем, а да ни у образложењу пресуде суд није дао разлоге за одбијање преиначења тужбе и да је само у једној реченици констатовао да је одбио преиначење, с обзиром да је увидом у списе предмета утврђено да првостепени суд на рочишту одржаном дана 27.03.2009. године није дозволио преиначење тужбеног захтев, а разлоге због којих је донео овакву одлуку, навео је у образложењу писменог отправка овог решења, који је уредно уручен пуномоћнику тужиоца дана 06.04.2009. године, што је утврђено из повратнице која се налази здружена списима предмета.

Цењени су наводи тужиоца у којима је наведено да првостепени суд није одлучио о предлогу за привремену меру, а који је тужилац предложио у тужби, те даје првостепени суд пропустио да се осврне на овај предлог и да га помене, а камоли да о њему одлучи, али су ови наводи неосновани. Наиме, тужилац је током првостепеног поступка, тачније на рочишту које је одржано дана 05.06.2009. године, повукао предлог за одређивање привремене мере и од истог одустао.

Суд је ценио наводе из жалбе тужиоца у којима је истакнуто да је неправилан став суда да посебно не образлаже наводе и предлоге странака за које сматра да су без утицаја, јер није одлучио о предлогу за саслушање тужиоца, и осталим предлозима из поднеска тужиоца, иако је био дужан да образлаже предлоге које одбија, сходно одредби члана 301. Закона о парничном поступку, а да се то посебно односи на предлог тужиоца за извођење доказа у погледу ништавности предметног уговора, иако правне последице ништавости не би утицале на одлуку суда о тужбеном захтеву за раскид уговора, јер се ништав правни посао не може раскидати и да је суд по службеној дужности морао да констатује ту ништавост у случају да је утврдио њено постојање, али су ови наводи неосновани. Наиме, одредбом члана 300. Закона о парничном поступку, прописано је да странке могу у току расправе благовремено да упућују поднеске у којима ће навести чињенице које намеравају да изнесу на рочишту, као и доказе чије извођење намеравају да предлаже, а увидом у списе предмета утврђено је да тужилачка страна ни на једном рочишту за главну расправу није предложила извођење нити једног доказа. Поред наведеног, суд је решењем од 27.03.2009. године, одбио захтев тужиоца за преиначење тужбеног захтева, којим је тужилац предложио да у случају неусвајања основног тужбеног захтева којим се раскида уговор, да суд усвоји евентуални тужбени захтев, којим се поништава уговор о регулисању међусобних односа. Истовремено, на основу утврђеног чињеничног стања суд није утврдио да су предметним уговором парничне странке располагале на начин прописан одредбом члана 3. став 3. Закона о парничном поступку, на које суд води рачуна по службеној дужности.

Неосновани су наводи жалбе тужиоца у којима је истакао да пресуда садржи такве недостатке да се не може испитати, јер нема разлоге о битним чињеницама које су наведене, односно да су ти разлози нејасни и противречни, а да се образложење пресуде свело на пуко препричавање одредби уговора о међусобним односима и цитирање законских одредби, а да је у потпуности изостала анализа и оцена доказа, с обзиром да је првостепена пресуда јасна и разумљива, чињенично стање је правилно утврђено, а о свим битним чињеницама првостепени суд је дао јасне и аргументоване разлоге, који су у потпуности сагласни, како изреци пресуде, тако и резулатату доказног поступка.

Цењени су и остали наводи жалбе тужиоца, али како се њима не доводи у сумњу правилност првостепене одлуке, то се ови наводи посебно не образлажу.

У ставу другом изреке, пресуда је остала неизмењена, јер у том делу жалбом није побијана.

На основу наведеног, Апелациони суд у Београду, је у смислу одредбе члана 373. став 1. тачка 2. и члана 375. Закона о парничном поступку, донео одлуку као у изреци пресуде.

Председник већа – судија
Маргита Стефановић

ЉБ

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)