Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
9.09.2011.

Гж 13676/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 13676/10
Дана 09.02.2012. године
Б Е О Г Р А Д

 

У ИМЕ НАРОДА

 

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Слађане Накић – Момировић, председника већа, Марине Јакић и Невенке Ромчевић, чланова већа, у парници тужиоца "АА", ул. _, против тужених ББ и ББ1, оба из Лазаревца, ул. _, које заступа адв. БА из _, ул. _, ради дуга, одлучујући по жалби тужених изјављеној против пресуде Другог основног суда у Београду – Судска јединица у Лазаревцу П 2430/10 од 23.06.2010. године, у седници већа одржаној 09.02.2012. године донео је

 

П Р Е С У Д У


ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужених и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Другог основног суда у Београду – Судска јединица у Лазаревцу П 2430/10 од 23.06.2010. године у ставу првом изреке.

УКИДА СЕ иста пресуда у ставовима другом и трећем и предмет у тим деловима ВРАЋА првостепеном суду на поновно суђење.

 

О б р а з л о ж е њ е


Побијаном пресудом у ставу првом туженици су обавезани да тужиоцу солидарно плате 1.862.209,97 динара са законском затезном каматом на одређене износе овог потраживања од датума наведених у изреци побијане пресуде до исплате. Под ставом другим туженици су обавезани да тужиоцу по основу камате за доцњу у плаћању по испостављеним фактурама солидарно плате 429.061,72 динара са законском затезном каматом од 09.09.2009. године као дана подношења тужбе до исплате, а под ставом трећим туженици су обавезани да тужиоцу солидарно плате парничне трошкове у износу од 87.912,00 динара.

Против ове пресуде туженици су благовремено изјавили жалбу из свих разлога предвиђених у чл. 360 став 1 ЗПП са предлогом да другостепени суд преиначи или укине побијану пресуду. Тужилац је поднео одговор на жалбу.

Другостепени суд је испитао побијану пресуду у смислу чл. 372 ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 125/04 и 111/09) који се примењује на основу чл. 506 став 1 ЗПП („Службени гласник РС“ 72/11) и одлучио као у изреци из ових разлога.

У спроведеном поступку нема битних повреда одредаба парничног поступка из чл. 361 став 2 тачка 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП на које другостепени суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању тужилац је са Ортачким друштвом "ВВ" закључио Уговор о продаји угља бр. 174/08 од 14.10.2008. године. Овим уговором тужилац се обавезао да наведеном Ортачком друштву испоручује угаљ на начин и у количинама предвиђеним уговором, да купцу за испоручени угаљ у року од 5 дана од отпреме испостави фактуру, а купац се обавезао да угаљ плати у року од 8 дана од утовара. Чланом 13 Уговора је предвиђена обавеза купца да плати законску затезну камату у случају закашњења у извршењу обавезе плаћања цене с тим да се обрачун врши месечно, а обавеза плаћања камате доспева у року од 3 дана од достављања обрачуна. Из приложених рачуна и отпремница произлази да је продавац испоручио купцу количине угља наведене у тим документима, купац је робу примио, али у уговореном року није платио цену. Предузеће "ВВ" је регистровано 27.03.2006. године као ортачко друштво а туженици ББ и ББ1 су уписани као ортаци Друштва. Предузеће је након подношења тужбе променило правну форму тако што је решењем Агенције за привредне регистре, од 24.11.2009. године уписано као Друштво за ограниченом одговорношћу са пословним именом "ВВ1".

По одредби из чл. 53 став 3 Закона о привредним друштвима („Службени гласник РС“ бр. 55/04 са изменама и допунама) који је важио у време подношења тужбе и у време доношења првостепене пресуде ортаци ортачког друштва солидарно одговарају за све обавезе друштва својом целокупном имовином ако са повериоцем није друкчије уговорено. Тужено Ортачко друштво није испунило обавезу плаћања цене по наведеном уговору па тужена физичка лица као ортаци наведеног Ортачког друштва за ту обавезу одговарају солидарно својом целокупном имовином. Промена правне форме привредног друштва након подношења тужбе нема утицаја на одговорност тужених. Немогућност наплате потраживања из имовине ортачког друштва није услов за остваривање права повериоца да захтева наплату потраживања од ортака по основу одговорности за обавезе ортачког друштва, већ је довољно да ортачко друштво није испунило обавезу, па су супротни наводи жалбе неосновани. Стога је првостепени суд правилном применом чл. 516 став 1 и 277 став 1 ЗОО у вези чл. 53 став 3 Закона о привредним друштвима обавезао тужене да тужиоцу као повериоцу ортачког друштва плате цену за испоручени угаљ и камату за период доцње.

Одлука у ставу другом побијане пресуде се односи на захтев за исплату обрачунате доспеле затезне камате и процесне камате. О основаности овог захтева се одлучује применом чл. 279 став 1 и 2 ЗОО коју првостепени суд није применио па је због погрешне примене материјалног права чињенично стање у вези са овим захтевом погрешно утврђено. Тужба и пресуда не садрже податке о томе колико износи, када је доспела и када је плаћена главница на коју је обрачуната затезна камата у апсолутном износу и на који период се обрачун односи. По одредби из чл. 277 став 1 ЗОО затезна камата је последица доцње у извршењу новчане обавезе, она тече све до исплате главнице и због тога док главница не буде плаћена камата не може представљати самосталан захтев. Затезна камата до исплате главнице не може да се обрачунава у номиналним износима за одређени временски период и да се на тако обрачунат износ захтева процесна камата. Тако поступање би значило досуђење камате на камату што је супротно одредби из чл. 279 став 1 ЗОО. По одредби из чл. 279 став 2 ЗОО обрачуната камата може да преставља самостално потраживање тек по исплати главнице и на тако обрачунату камату поверилац од подношења тужбе може да захтева процесну камату. Због тога је потребно да првостепени суд на новој главној расправи утврди колико износи, када је доспела и када је плаћена главница на коју је тужилац обрачунао затезну камату у апсолутном износу да оцени да ли тако обрачуната камата може да представља самостално потраживање и да у зависности од утврђења тих чињеница поново одлучи о основаности тужбеног захтева.

Решење о парничним трошковима је укинуто јер оно зависи од исхода спора.

Из наведених разлога, на основу чл. 375 и 377 став 2 примењеног ЗПП је одлучено као у изреци пресуде.

Председник већа – судија
Слађана Накић-Момировић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)