Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
16.11.2011.

Гж 14186/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 14186/10
Дана 16. новембра 2011. године
Б Е О Г Р А Д

 

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Славице Срећковић, председника већа, Сање Пејовић и Владиславе Милићевић, чланова већа, у парници тужиоца АА, против туженог ББ, чији је пуномоћник БА, адвокат, ради опозива уговора о поклону, вредност спора 30.000,00 динара, одлучујући о жалби тужиоца изјављеној против пресуде Основног суда у Шапцу П.бр. 1087/10 од 27. маја 2010. године, у седници већа одржаној дана 16. новембра 2011. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

УКИДА СЕ пресуда Основног суда у Шапцу П.бр. 1087/10 од 27. маја 2010. године и предмет ВРАЋА истом суду на поновно суђење.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Шапцу П.бр. 1087/10 од 27.05.2010. године, ставом првим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се опозове у целости уговор о поклону који је оверен код Општинског суда у Шапцу Ов.бр. 2886/96 од 31.12.1996. године закључен између тужиоца као поклонодавца и туженог као поклонопримца, као и захтев да се обавеже тужени да трпи да се у јавним књигама тужилац упише као власник приземне куће аа и као носилац права трајног коришћења наведене парцеле. Ставом другим изреке обавезан је тужилац да туженом накнади трошкове парничног поступка у износу од 11.000,00 динара.

Против наведене пресуде тужилац је благовремено изјавио жалбу из свих законских разлога предвиђених одредбом чл. 360 ст. 1 ЗПП.

Испитујући правилност првостепене пресуде у смислу чл. 372 ЗПП, Апелациони суд је нашао да је жалба основана.

Према чињеничном стању утврђеном у првостепеном поступку произилази да су тужилац, као поклонодавац и тужени, као поклонопримац, закључили уговор о поклону који је оверен пред Општинским судом у Шапцу Ов.бр. 2886/96 дана 31.12.1996. године, а којим је тужилац поклонио туженом приземну стамбену кућу аа, и право трајног коришћења наведене парцеле чија је укупна површина _ха, као и да тужилац са супругом живи у приземљу куће, а тужени са својом породицом на спрату исте куће, те да су односи између ове две породице поремећени, али да до поремећених односа није дошло искључивом кривицом туженог. Пресудом Општинског суда у Шапцу К. 907/07 од 15.05.2008. године овде тужени је оглашен кривим да је извршио два кривична дела насиља у породици из чл. 194 ст. 2 у вези ст. 1 КЗ и истом изречена условна осуда, а из разлога што је дана 08.02.2007. године у вечерњим часовима у ул. _ у _ применом насиља и дрским и безобзирним понашањем угрозио спокојство, телесни интегритет и душевно стање чланова своје породице, мајке АА1 и АА2, овде тужиоца, на тај начин што је најпре флашом у којој се налазила ракија полупао стаклени сто за којим су седели његови родитељи заједно са својим гостима, потом са лица тужиоца скинуо наочаре и поломио их, а затим гађао тужиоца тацнама и другим посуђем, те ударио у пределу чела, при чему му је нанео лаке телесне повреде, а мајку више пута ударио песницом у пределу чела, исту гађао дечијим тротинетом и погодио је у ногу, наневши јој лаке телесне повреде. Након овог догађаја парничне странке више немају никакву комуникацију иако живе у истој кући.

Утврђујући да су односи између парничних странака поремећени, али и да до поремећених породичних односа није дошло искључивом кривицом туженог, већ да су обе странке допринеле настанку поремећаја породичних односа, а имајући у виду да живе у потпуно одвојеним стамбеним целинама у истом стамбеном објекту и да стога не морају да имају било какве међусобне контакте, те на тај начин избегну конфликте, првостепени суд налази да нису испуњени законски услови да се опозове уговор о поклону, јер у конкретном случају, осим једног конфликта из 2007. године, од стране туженог нема грубе неблагодарности према тужиоцу као поклонодавцу. По мишљењу првостепеног суда, да би дошло до опозива уговора о поклону, неопходно је да тужени искаже грубу неблагодарност и крајњу непажњу, за које првостепени суд није нашао да постоје у конкретном случају.

Испитујући по службеној дужности правилност спроведеног поступка, Апелациони суд је нашао да је учињена битна повреда парничног поступка из чл. 361 ст. 2 тач. 7 ЗПП, јер према стању у списима произилази да парничним странкама на главној расправи одржаној дана 27.04.2010. године, није дата могућност да расправљају пред судом, обзиром да је доказ саслушањем парничних странака изведен без присуства супротне стране (тужени удаљен из суднице приликом саслушања тужиоца, као и тужилац приликом саслушања туженог). Поред тога, првостепена пресуда има недостатака због којих се не може испитати, јер нису наведени разлози о одлучним чињеницама, а они који су наведени су нејасни и међусобно противречни, на који начин је учињена битна повреда одредаба парничног поступка из чл. 361 ст. 2 тач. 12 ЗПП. Такође, пропуштено је утврђење свих околности које су од значаја за правилну примену материјалног права у конкретном случају, а самим тим и за могућност правилног одлучивања о постављеном тужбеном захтеву.

Наиме, првостепени суд закључује да су односи парничних странака поремећени, али да тужени није искључиво одговоран за поремећај породичних односа и да су обе стране допринеле настанку таквих односа, при чему не наводи у чему се састоји неодговарајуће и провоцирајуће понашање тужиоца. У првостепеном поступку није утврђено да ли је тужилац дао повода за непримерено понашање туженог дана 08.02.2007. године, када је исти физички насрнуо на тужиоца и његову супругу док су седели са гостима, за које дело је оглашен кривим пресудом Општинског суда у Шапцу К. 907/07 од 15.05.2008. године, и за које првостепени суд налази да се ради о конфликту парничних странака. Такође, из стања списа се не може закључити да ли је означена пресуда постала правноснажна, што је потребно утврдити у допуни поступка.

Уговор о поклону није регулисан позитивним прописима, због чега се на ове уговоре, а у складу са одредбом чл. 4 Закона о неважности правних прописа донетих пре 06.04.1941. године и за време непријатељске окупације, примењују одредбе Српског грађанског законика из 1844. године. Према Параграфу 567 Српског грађанског законика, уговор о поклону се може опозвати због грубе неблагодарности или незахвалности поклонопримца, а под великом неблагодарношћу подразумева се увреда живота, тела, части и нарушавање слободе и имања. Постојање грубе неблагодарности као разлог за опозив поклона је фактичко питање о коме суд закључује узимајући у обзир све околности случаја, ценећи га као вредносно мерило које се односи на правила морала и добрих обичаја. С тим у вези, а имајући у виду да је дана 08.02.2007. године тужени применом насиља и дрским и безобзирним понашањем угрозио спокојство и телесни интегритет тужиоца и његове супруге наношењем телесних повреда, као и неспорну чињеницу да су односи између парничних странака поремећени у тој мери да исти више не разговарају, иако живе у истом стамбеном објекту, нејасан је закључак првостепеног суда, а што се основано истиче у жалби тужиоца, да нема грубе неблагодарности туженог према тужиоцу, као поклонодавцу, и да исти, с обзиром да живе у одвојеним стамбеним целинама, не морају ни да имају било какве међусобне додире, а самим тим избегну конфликте.

Имајући у виду напред изнето, Апелациони суд налази да је првостепени суд био дужан да поступке туженог цени према месним стандардима средине у којој парничне странке живе, а у којој средини се не одржавање контаката између оца и сина не би могло прихватити као уобичајено и прихватљиво понашање, а ово тим пре што је тужени физичким насртајем на свога оца у присуству гостију, испољио незахвалност у таквом степену да је тужилац након тог догађаја престао са њим да разговара, а према исказима парничних странака, тужени није испољио намеру и жељу да се овакви односи промене и успостави уобичајена комуникација између оца и сина.

Стога ће првостепени суд у поновном поступку отклонити учињене пропусте и нејасноће и детаљним саслушањем парничних странака, а који доказ ће извести у складу са одредбама чл. 262-268 ЗПП, и евентуално извођењем нових доказа, донети нову и закониту одлуку за коју ће дати јасне и аргументоване разлоге.

Укинута је и одлука о трошковима парничног поступка, јер зависи од коначног исхода спора и постигнутог успеха странака.

На основу изложеног, а применом одредбе чл. 376 и 377 ЗПП, Апелациони суд је одлучио као у изреци.

Председник већа-судија
Славица Срећковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)