Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
20.02.2012.

Гж 14668/10_

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 14668/10
Дана 20.02.2012. године
Б Е О Г Р А Д

 

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Марине Говедарицa, председника већа, Снежане Настић и Радмиле Ђурић, чланова већа, у парници тужиље АА, чији је пуномоћник АБ, адвокат, против тужених "ББ" и Републике Србије коју заступа Републички јавни правобранилац из Београда, ул.Немањина 22-26, ради утврђења, одлучујући о жалби тужене Републике Србије изјављеној против пресуде Другог основног суда у Београду, Судске јединице у Сопоту, П.бр.3814/2010 од 05.07.2010. године, у седници већа одржаној дана 20.02.2012. године, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ жалба тужене Републике Србије као неоснована, и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Другог основног суда у Београду, Судске јединице у Сопоту, П.бр.3814/2010 од 05.07.2010. године.


О б р а з л о ж е њ е

Побијаном пресудом, ставом првим изреке усвојен је тужбени захтев и утврђено да је тужиља власник кп. аа и аа1, а што су тужени дужни да признају и омогуће јој упис права својине у јавни регистар права на непокретности, у противном ова пресуда ће служити као подобна исправа за упис права својине у корист тужиље. Ставом другим, обавезана је тужена Република Србија да тужиљи на име трошкова парничног поступка исплати 82.892,00 динара.

Против ове пресуде жалбу је благовремено изјавила тужена Република Србија побијајући је из свих разлога предвиђених одредбом члана 360 став 1 ЗПП-а. Жалбене разлоге је образложила и жалбени предлог изнела.

Тужиља је одговорила на жалбу.

Испитујући правилност побијане пресуде у смислу одредбе чл. 372 ЗПП (“Службени гласник РС'' бр.125/04 и 111/09) који се примењује на основу члана 506 став 1 сада важећег ЗПП (“Службени гласник РС'' бр.72/2011), Апелациони суд је закључио да жалба није основана.

У спроведеном поступку нису почињене битне повреде одредаба парничног поступка предвиђене одредбом чл.361 став 2 тачке 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП-а, на које другостепени суд пази по службеној дужности.

Изрека пресуде је јасна и непротивуречна разлозима датим у образложењу како у односу на чињеничне закључке, тако и на примењене прописе. Првостепена пресуда садржи јасне и потпуне разлоге о чињеницама важним за пресуђење, које нису у супротности са садржином изведених доказа из списа. Стога, пресуда нема недостатака због којих се не би могла испитати, па неосновано тужена Република Србија у жалби указује на битне повреде одредаба парничног поступка, на основу чл.361 став 2 тачка 12 ЗПП-а.

На основу проведеног доказног поступка утврђено је да су током 1963. године формиране парцеле кп.бр.аа4, аа, аа3 и аа1 од кп.бр.аа0 КО _. Тужиља је решењима Општинског суда у Сопоту О.бр.117/78 од 14.08.1978. године и О-203/91 од 23.12.1991. године, оглашена законским наследником својих покојних родитеља на непокретностима које су предмет парнице. Решењем СО Сопот бр.03-5187/1 од 16.07.1965. године одређено је спровођење арондације ½ кп.бр.аа01 и кп.аа0, уписане у ЗКУЛ бр._ КО _, власништво правних претходника тужиље, у корист правног претходника туженог "ББ", и утврђено да ће Комисија за арондацију СО Сопот решењем одредити накнаду за арондирано земљиште. Решењем Комисије за арондацију земљишта СО Сопот од 29.12.1965. године одређена је накнада на име арондирадних непокретности и то за ½ кп.бр.аа01 новчани износ од 345.157,00 динара, и за кп.бр.аа0, новчани износ од 27.679,00 динара. Правни претходник туженог "ББ" није исплатио новчану накнаду на име арондираних непокретности у његову корист и никада није био у поседу непокретности које су предмет парнице. У лн.бр._ КО _ уписана је кп.бр.аа4, површине 0.05,63 ха на којој је изграђена породична стамбена зграда, државна својина са правом коришћења туженог "ББ", а у лн.бр._ КО _ уписане су кп.бр.аа, површине _ ха и 3288/4, површине _ ха, друштвена својина-"ББ" д.о.о. Комисија за арондацију је 26.12.1966. године на основу захтева правних претходника тужиље и туженог "ББ"., донела закључак да изврши измену решења од 29.12.1965. године, па је решењем бр.03-5923/5 од 09.01.1967. године утврђено да се мења диспозитив наведеног решења на тај начин што се брише текст диспозитива решења и замењује новим текстом тако да се за кп.бр.аа01 у ½ њива III класе од _ ха у КО _, додељује натурална накнада и то - кп.бр.аа02 њива III класе у површини од _ ха у КО _, а у односу на кп.бр.аа0 правни претходник туженог "ББ" је изјавио да одустаје од арондације ове парцеле.

Утврђено чињенично стање је потпуно и поуздано и оно логично и недвосмислено произилази из доказа у списима које је првостепени суд правилно оценио у смислу чл.8 ЗПП. Жалбом тужене Републике Србије чињенично стање утврђено од стране првостепеног суда не доводи се у сумњу, јер се жалбом побија првостепена пресуда због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања само формално, док се у суштини жалбом указује на погрешну примену материјалног права.

На основу несумњиво утврђеног чињеничног стања првостепени суд је оценио да је основан тужбени захтев тужиље. Правни став и разлоге првостепеног суда у потпуности прихвата и Апелациони суд.

Није основано жалбено оспоравање којим се указује на другачију садржину решења Комисије за арондацију земљишта СО Сопот бр.03-5923/5 од 09.01.1967. године, јер је интерпретација садржине наведеног решења у жалби погрешна и супротна садржини самог решења. Наиме, из наведеног решења несумњиво произилази да је Комисија за арондацију земљишта СО Сопот констатовала споразум који су закључили корисник арондације и ранији сопственик арондиране непокретности, тако да претходно одређену новчану накнаду за арондирану кп.бр.аа01 измене натуралном накнадом, с тим да правни претходник туженог "ББ" одустаје од арондације кп.бр.аа0. Аутентичност наведеног писмена није доведена у сумњу током спроведеног доказног поступка, а ни сада у жалби.

На правилно и потпуно утврђено чињенично стање првостепени суд је правилно применио материјално право када је усвојио тужбени захтев тужиље.

Према Основном закону о искоришћавању пољопривредног земљишта важећег у време извршене арондације и исплате накнаде ранијем сопственику припојеног земљишта (“Службени лист СФРЈ'' бр.25 од 02.06.1965. године) арондацијом ранији власник губи право својине, а губитак тог права се везује за правноснажност решења о арондацији и решења о накнади, након чега се врши предаја земљишта припојеног арондацијом кориснику арондације (чл.36-49 наведеног Закона).

У конкретној правној ситуацији, правноснажним решењем о арондацији од 16.07.1965. године корисник арондације је стекао право својине, односно коришћења на арондираној непокретности. Међутим, решењем од 09.01.1967. године промењено је решење о утврђеној накнади за арондирану непокретност од 29.12.1965. године, тако да се у односу на непокретности које су предмет парнице, одустаје од арондације, из чега произилази да је отпао основ за стицање права својине, односно коришћења корисника арондације из решења о арондацији од 16.07.1965. године. Стога, тужиља основано захтева да се утврди да је власник предметних парцела које су арондиране њеним правним претходницима јер је отпао правни основ по коме су тужени "ББ" и Република Србија уписали право коришћења, односно право својине на предметним непокретностима, које никада нису ни предате у посед кориснику арондације. Такође, није основан ни жалбени навод да одустанак правног претходника првотужених од арондације кп.аа0 КО _ чијим цепањем су настале предметне парцеле, нема значаја за решење о арондацији од 16.07.1965. године. Ово са разлога што је поступак арондације покренут по предлогу и у корист правног претходника првотуженог који је исто тако имао право и диспозицију да одустане од арондације, што је у споразуму са ранијим сопственицима земљишта и учинио, а што је констатовано у решењу Комисије за арондацију земљишта СО Сопот од 09.01.1967. године.

Како се ни осталим наводима жалбе не доводи у сумњу законитост и правилност првостепене пресуде на основу чл.375 ЗПП, одлучено је као у изреци ове пресуде.

Потврђена је и одлука о трошковима парничног поступка, садржана у ставу другом изреке ожалбене пресуде, применом чл.387 тачка 2, јер је донета сагласно одредбама чл.149, 150 и 159 ЗПП-а. Правилно је одлучено и о висини трошкова парничног поступка, на основу тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката, важећој у време пресуђења.

Председник већа-судија
Марина Говедарица, с.р.


За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)