Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
2.11.2011.

Гж 15527/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 15527/10
Дана 02.11.2011.године
Б Е О Г Р А Д

 

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Олге Сокић, председника већа, Драгане Миросављевић и Јованке Кажић, чланова већа, у парници тужиоца АА, кога заступају АБ и АБ1, адвокати, против тужене Републике Србије, коју заступа Републички јавни правобранилац, ради исплате, одлучујући о жалби тужиоца изјављеној против пресуде Основног суда у Бору П.бр.464/10 од 15.06.2010.године, у седници већа одржаној дана 02.11.2011.године, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужиоца и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Основног суда у Бору П.бр.464/10 од 15.06.2010.године.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Бору П.бр.464/10 од 15.06.2010.године, ставом првим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиоца АА, којим је тражио да се тужена Република Србија обавеже да му по основу накнаде трошкова кривичног поступка у предмету Првог општинског суда у Београду IX К.2048/04-03, исплати износ од 685.000,00 динара са законском затезном каматом од 07.04.2010.године као дана подношења тужбе па до исплате, све у року од 15 дана под претњом извршења, као неоснован. Ставом другим изреке, обавезан је тужилац да туженом надокнади трошкове парничног поступка у износу од 7.500,00 динара у року од 15 дана под претњом извршења.

Против напред наведене пресуде тужилац је благовремено изјавио жалбу побијајући исту из свих законских разлога прописаних одредбом члана 360 став 1 ЗПП-а.

Испитујући правилност побијане одлуке у смислу члана 372 Закона о парничном поступку, Апелациони суд у Београду је нашао:

жалба није основана.

При доношењу побијане одлуке нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачка 1, 2, 5 ,7 и 9 ЗПП-а, на које другостепени суд пази по службеној дужности.

Према утврђењу првостепeног суда пред Првим општинским судом у Београду IX К.2048/04-03 вођен је кривични поступак против тужиоца као окривљеног, због кривичног дела преваре из члана 208 став 1 КЗ-а, у ком поступку је окривљени имао браниоце, адвокате АБ и АБ1. Решењем од 23.09.2009.године кривични поступак је обустављен због одустанка јавног тужиоца од кривичног гоњења. Тужилац је захтев за накнаду трошкова кривичног поступка у износу од 685.000,00 динара поднео 23.12.2009.године. Решењем Првог основног суда у Београду К.бр.184/10 од 05.05.2010.године утврђено је да трошкови кривичног поступка који је и мао окр.Зоран Николовски у предмету Првог општинског суда у Београду IX К.2048/04-03 износе 83.000,00 динара и падају на терет буџетских средстава. Решење је садржало поуку о правном леку да се жалба може изјавити у року од 3 дана од дана пријема отправка ванпретресном већу Првог основног суда у Београду.

Код овако утврђеног чињеничног стања, правилно је одлучио првостепeни суд када је одбио тужбени захтев за накнаду трошкова кривичног поступка, дајући правилне и ваљане разлоге које прихвата и овај суд.

Код утврђене чињенице да је доношењем решења К.бр.184/10 од 05.05.2010.године утврђено да трошкови кривичног поступка у предмету  IX К.2048/04-03 падају на терет буџетских средстава, то је и по налажењу овог суда, правилно одлучио првостепeни суд када је одбио тужбени захтев за накнаду трошкова кривичног поступка, с обзиром да је тужилац у оквиру жалбеног кривичног поступка евентуално могао да оспори висину досуђених трошкова, што није учинио. Стога, парнични поступак не може да служи за корекцију одлука о трошковима кривичног поступка.

Жалбеним наводима не доводи се у питање правилност побијане одлуке. Неосновани су жалбени наводи којима се указује на погрешно тумачење одредбе члана 197 став 6 ЗКП-а, да тужилац има право да потражује трошкове и ако је захтев делимично усвојен и да парнични суд мора да одлучи о преосталом делу тражених трошкова по тужби. Ово стога што је решење К.184/10 од 05.05.2010.године достављено пуномоћнику АА и ОЈТ-у, након чега је констатована правноснажност решења са датумом 17.05.2010.године, па у таквој ситуацији материјална правноснажност овог решења делује и доказном снагом и чини неоснованим захтев тужиоца да му се по основу издатака за одбрану у кривичном поступку призна, поред досуђеног износа, и преостали износ. Тужилац у овом поступку је могао у оквиру кривичног поступка да поступи у складу са поуком о правном леку уколико је сматрао да је решење којим је одлучено о трошковима кривичног поступка неправилно, што међутим није учинио, а такве разлоге не може накнадно истицати у парничном поступку.

Како се ни осталим наводима жалбе не доводи у питање правилност побијане одлуке, а правилно је одлучено о трошковима поступка у смислу члана 149 и 150 ЗПП-а, то је жалба одбијена као неоснована и сходно члану 375 ЗПП-а одлучено је као у изреци.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Олга Сокић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)