Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
15.06.2011.

Гж 15627/10


РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 15627/10
Дана 15. јуна 2011. године
Б Е О Г Р А Д



АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Славице Срећковић, председника већа, Владиславе Милићевић и Сање Пејовић, чланова већа, у парници тужиоца АА, чији је пуномоћник АБ, адвокат, против туженог ББ, чији је пуномоћник БА, адвокат, ради дуга, одлучујући о жалби туженог изјављеној против пресуде због пропуштања Првог основног суда у Београду П. 65949/10 од 13. септембра 2010. године, у седници већа одржаној дана 15. јуна 2011. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

УКИДА СЕ пресуда због пропуштања Првог основног суда у Београду П. 65949/10 од 13. септембра 2010. године, а предмет ВРАЋА истом суду на поновно суђење.


О б р а з л о ж е њ е

Побијаном пресудом, ставом првим изреке усвојен је тужбени захтев и обавезан тужени да на име дуга тужиоцу исплати износ од 3.000.000,00 динара, са законском затезном каматом, од 01.07.2005. године па до исплате. Ставом другим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 114.450,00 динара.

Против наведене пресуде жалбу је изјавио тужени без навођења законских разлога.

Испитујући правилност и законитост побијане пресуде у смислу чл. 372 ЗПП-а, Апелациони суд у Београду је нашао да је жалба туженог основана.

Првостепени суд је одлучио као у изреци побијане пресуде са образложењем да тужени у року од 30 дана од пријема тужбе и правне поуке није поднео писмени одговор на тужбу, а уредно је примио, те је нашао да су испуњени услови прописани чл. 338 ЗПП за доношење пресуде због пропуштања.

По налажењу Апелационог суда у Београду оваква одлука првостепеног суда не може се прихватити. Ово стога што је у поступку доношења првостепене одлуке учињена битна повреда одредаба парничног поступка из чл. 361 ст. 2 тач. 6 ЗПП у вези чл. 338 истог Закона, што је утицало на правилност и законитост исте.

Наиме, одредбом чл. 338 ЗПП прописано је да ће суд донети пресуду којом усваја тужбени захтев (пресуда због пропуштања), ако тужени не поднесе одговор на тужбу у одређеном року (прописаном чл. 282 ЗПП), као и ако су испуњени следећи услови: да је туженом уредно достављена тужба са поуком о последицама пропуштања, да чињенице на којима се заснива тужбени захтев нису у супротностима са доказима које је сам тужилац поднео или са чињеницама које су опште познате, да основаност тужбеног захтева произилази из чињеница наведених у тужби и да не постоје опште познате околности из којих произилази да су туженог спречили оправдани разлози да одговори на тужбу. Дакле, ставом 1 чл. 338 ЗПП прописано је који услови треба да буду испуњени да би суд донео пресуду због пропуштања, па је првостепени суд био дужан да поред оцене постојања првог услова за доношење пресуде због пропуштања (уредност достављања тужбе туженом са поуком о последицама пропуштања) утврди да ли су чињенице на којима се заснива тужбени захтев у супротности са доказима које је сам тужилац поднео, или са чињеницама које су опште познате, као и да ли основаност тужбеног захтева произилази из чињеница наведених у тужби. Кад тужени не поднесе благовремени одговор на тужбу, није довољно као услов за доношење пресуде због пропуштања утврдити чињеницу уредности достављања исте туженом на одговор и благовременост самог одговора на тужбу, јер је то само један од услова који су изричито прописани законом, а који треба да буду кумулативно испуњени.

У конкретном случају, према наводима тужбе тужилац је туженом позајмио износ од 30.000,00 евра са роком враћања до 01.07.2005. године, како то произилази из уговора о зајму закљученог дана 28.01.2005. године, а који дуг није вратио тужиоцу у уговореном року. Код изнетог, по налажењу Апелационог суда, у конкретном случају нису били испуњени услови предвиђени одредбом чл. 338 ЗПП за доношење пресуде због пропуштања којом је усвојен овако постављени захтев тужиоца. Наиме, тужбеним захтевом тужилац потражује од туженог износ од 3.000.000,00 динара, као противвредност износа од 30.000,00 евра, по курсу на дан подношења тужбе, са законском затезном каматом од 01.07.2005. године до исплате.

Међутим, тужилац као поверилац девизног потраживања има право да од туженог као дужника, захтева измирење те обавезе у динарској противвредности према курсу који важи у време исплате (чл. 395 Закона о облигационим односима), са домицилном каматом почев од дана доспелости па до исплате, такође у динарској противвредности. Супротно овоме, тужилац је конвертовао своје девизно потраживање у динарско потраживање према курсу у време конверзије, односно у време подношења тужбе.

Таква, једнострано извршена конверзија доспелог девизног дуга, у супротности је са одредбом чл. 395 Закона о облигационим односима која допушта могућност извршења новчане обавезе у страној валути исплатом њене динарске противвредности према курсу који важи у тренутку испуњења обавезе. Стога се конверзија девизног дуга може захтевати само по важећем курсу на дан испуњења, а то је датум када се фактички врши ефективно плаћање девизног дуга, а из којих разлога није дозвољена конверзија девизног дуга у динарско потраживање, осим ако уговором странака није друкчије одређено (чл. 12 и 262 ЗОО), што овде није утврђено, односно новчана обавеза уговорена је у страној валути, па је у том смислу првостепени суд погрешно применио материјално право када је донео побијану пресуду.

Стога ће у поновном поступку првостепени суд, а имајући у виду напред наведено, отклонити учињене пропусте, те ће извести све потребне доказе и правилно утврдити све одлучне чињенице, а потом одлучити о основаности и висини тужбеног захтева.

Истовремено је укинута и одлука о парничним трошковима, јер зависи од коначног исхода спора, а на основу чл. 161 ЗПП.

На основу изложеног, а применом одредбе чл. 376 ЗПП, Апелациони суд је одлучио као у изреци.


Председник већа-судија
Славица Срећковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)