Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
29.04.2010.

Гж 1965/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 1965/10
29.04.2010. године
Б Е О Г Р А Д




У ИМЕ НАРОДА


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Слађане Накић Момировић, председника већа, Невенке Ромчевић и Марине Јакић, чланова већа, у парници тужиоца АА, чији је пуномоћник АБ, адвокат, против тужене Републике Србије, Министарство одбране, чији је законски заступник Дирекција за имовинско правне послове из Београда, ул.Светозара Марковића бр.21, ради накнаде штете, одлучујући о жалби тужене изјављеној против пресуде Првог општинског суда у Београду П 5895/07 од 23.06.2008. године, у седници већа одржаној дана 29.04.2010. године, донео је


П Р Е С У Д У


Преиначава се пресуда Првог општинског суда у Београду П 5895/07 од 23.06.2008. године у ставу првом и трећем изреке и одбија се тужбени захтев, којим је тужилац АА захтевао да се обавеже тужена Република Србија, Министарство одбране, да му исплати на име накнаде нематеријалне штете и то: на име умањења опште животне активности износ од 500.000,00 динара, на име претрпљеног страха износ од 180.000,00 динара, на име претрпљених физичких болова износ од 180.000,00 динара и претрпљених душевних болова због наружености износ од 100.000,00 динара, укупно 960.000,00 динара са законском затезном каматом почев од дана пресуђења 23.06.2008. године па до исплате, као и захтев за накнаду трошкова парничног поступка.



О б р а з л о ж е њ е


Пресудом Првог општинског суда у Београду П 5895/07 од 23.06.2008. године ставом првим изреке обавезана је тужена да тужиоцу исплати на име накнаде нематеријалне штете и то на име претрпљених душевних болова због умањења опште животне активности износ од 500.000,00 динара, на име претрпљеног страха износ од 180.000,00 динара, за претрпљене физичке болове износ од 180.000,00 динара и за претрпљене душевне болове због наружености износ од 100.000,00 динара, укупно 960.000,00 динара са законском затезном каматом почев од дана пресуђења 23.06.2008. године па до исплате. Ставом другим изреке одбијен је тужбени захтев тужиоца у делу којим је тражио да суд обавеже туженог да му због претрпљених душевних болова због наружености исплати још 50.000,00 динара до тражених 150.000,00 динара. Ставом трећим изреке обавезана је тужена да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 176.100,00 динара.

Против наведене пресуде жалбу је благовремено изјавила тужена из свих законских разлога прописаних чланом 360 ЗПП.

Тужилац је поднео одговор на жалбу.

Апелациони суд је испитао побијану одлуку у смислу чл.372 ЗПП и налази да је жалба основана.

У спроведеном поступку нема битних повреда одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачка 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП на које Апелациони суд пази по службеној дужности.

Правилном оценом изведених доказа првостепени суд је утврдио да је тужилац као припадник војне поште __, приликом извршавања борбених задатака у склопу Оружаних снага бивше СФРЈ рањен __.1992. године, да је задобио тешку телесну повреду, да је трпео болове и страх и да је код њега дошло до наружености лаког степена. Тужиоцу је умањена општа животна активност 25%. Тужба у овој парници је поднета 10.06.2007. године.

На правилно утврђено чињенично стање првостепени суд није правилно применио материјално право и то одредбе чл.377 став 1 ЗОО делимичним усвајањем тужбеног захтева.

Одредбама чл. 376 Закона о облигационим односима су прописани рокови потраживања накнаде проузроковане штете, који су везани за дан сазнања за штету и лице које је штету учинило. Одредбама чл. 377 истог закона прописани су дужи, привилеговани застарни рокови истицања захтева за накнаду штете, када је штета проузрокована кривичним делом а за кривично гоњење је предвиђен дужи рок застарелости. У том случају захтев за накнаду штете према одговорном лицу застарева кад истекне време одређено за застарелост кривичног гоњења. Прекид застарелости кривичног гоњења повлачи за собом и прекид застаревања захтева за накнаду штете а исто важи и за застој застаревања.

Из наведеног произилази да се рачунање привилегованих застарних рокова не везује за дан настанка штете ни за сазнање оштећеног за штету и учиниоца, већ за време предвиђено за застарелост кривичног гоњења по одредбама кривичног законодавства.

Штета проузрокована припадницима бивше ЈНА (погибија, рањавање) у оружаним сукобима са паравојним формацијама бивших република СФРЈ до дана њиховог међународног признања од стране Генералне скупштине ОУН 22.05.1992. године проузрокована је кривичним делом оружане побуне из чл.124 КЗ Југославије, па њено потраживање застарева у року од 15 година прописаном за застарелост кривичног гоњења за то дело (чл.377 став 1 ЗОО).

У овом случају тужилац је рањен 10.05.1992. године и дан његовог рањавања истовремено представља и дан извршења кривичног дела за које се везује почетак рока за застарелост кривичног гоњења и накнаду штете. Основано се у жалби указује да је тужиочево потраживање накнаде штете застарело јер је законски рок од 15 година за накнаду штете из чл. 377 став ЗОО истекао пре подношења тужбе 10.07.2007. године.

Стога је тужиоцу престало право да захтева новчану накнаду нематеријалне штете у смислу чл. 360 став 1 Закона о облигационим односима. За застарелост потраживања накнаде штете проузроковане кривичним делом није од утицаја моменат сазнања за коначан обим штете, како се погрешно оцењује првостепеном пресудом, јер је реч о року застарелости чијим протеком оштећени апсолутно губи право на потраживање накнаде штете. Опредељењем за повољнији рок застарелости за накнаду штете, проузроковане кривичним делом (које се гони по службеној дужности), тужилац је имао право да потражује накнаду штете у продуженом року, везаном за застарелост кривичног гоњења, које се може прекидати само по правилима кривичног поступка (до истека рока за апсолутну застарелост кривичног гоњења). До подношења тужбе тај рок је истекао. Зато супротно материјалноправно становиште првостепеног суда није правилно.

Неоснован је навод тужиоца из одговора на жалбу да је дошло до застоја застаревања због проглашеног ратног стања које је трајало у периоду од 23.03. до 29.06.1999. године. Уредбом о примењивању Закона о облигационим односима („Службени лист СРЈ“ бр. 22/09, 23/99, 35/99) је било прописано да се за време ратног стања прекидају судски и други поступци за накнаду штете против СРЈ – Савезног министарства за одбрану Војске Југославије и Савезног министарства за унутрашње послове, као и против република чланица–органа република чланица надлежних за унутрашње послове. Мере прописане наведеном уредбом су штитиле интересе државе, војске и МУП-а, а тужилац није субјект на кога се уредба односила, услед чега садржина уредбе не утиче на рокове застарелости потраживања тужиоца за накнаду штете.

Са изнетих разлога одлучено је као у изреци пресуде на основу одредбе чл.380 став 1 тачка 4 ЗПП-а.


ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Слађана Накић Момировић с.р.


За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић с.р.

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)