Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
29.06.2011.

Гж 2116/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 2116/11
Дана 29.06.2011. године
Б Е О Г Р А Д


У ИМЕ НАРОДА


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Весне Обрадовић, председника већа, Вере Петровић и Радмиле Ђурић, чланова већа, у парници тужиоца Републике Србије – Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, коју заступа Републички јавни правобранилац, Одељење у Ваљеву, против туженог АА, кога заступа адвокат АБ, ради дуга, одлучујући о жалби тужиоца изјављеној против пресуде Основног суда у Ваљеву П.4808/10 од 17.12.2010. године, у седници већа одржаној дана 29.06.2011.године, донео је


П Р Е С У Д У


ПОТВРЂУЈЕ СЕ пресуда Основног суда у Ваљеву П.4808/10 од 17.12.2010. године, а жалба тужиоца Републике Србије – Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде ОДБИЈА као неоснована.

О б р а з л о ж е њ е

Побијаном пресудом у ставу првом изреке одбијен је тужбени захтев којим је тужилац тражио да се обавеже тужени да му врати износ од 694.572,00 динара са законском затезном каматом почев од 30.12.2004. године до исплате.

Ставом другим изреке обавезан је тужилац да туженом надокнади трошкове парничног поступка у износу од 142.168,58 динара, у року од 15 дана.

Против наведене пресуде тужилац је благовремено изјавио жалбу због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Испитујући правилност побијане пресуде применом члана 372 ЗПП-а, Апелациони суд је нашао да је жалба тужиоца неоснована.

У спроведеном поступку нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка из чл. 361 ст. 2 ЗПП-а, на које другостепени суд пази по службеној дужности, нити се у жалби тужиоца указује на постојање таквих битних повреда поступка, због којих би се побијана пресуда морала укинути.

Из утврђеног чињеничног стања произилази да су странке закључиле уговор о коришћењу подстицајних средстава за развој села дана 23.12.2004. године, којим се тужилац обавезао да туженом уплати износ од 694.572,00 динара на име 30% укупних улагања – средстава за куповину 80 телади, и то бесповратно, а тужени се обавезао да у року од 10 дана од уплате средстава та средства уплати добављачу ЗЗ "ББ", или да иста употреби у сврхе за које су средства одобрена и достави тужиоцу доказ у року од 7 дана, да са пажњом доброг домаћина води рачуна о прибављеном добру и да исто не прода у року од 5 година, као и да у сваком тренутку на захтев Републичког пољопривредног инспектора омогући увид у исто и констатовање чињеничног стања. Чланом 7 уговора прописани су разлози за раскид уговора, и то ако прималац средстава иста користи супротно утврђеној намени и циљу, ако пре истека рока од 5 година отуђи добро или уколико не омогући увид пољопривредном инспектору. Тужилац је исплатио туженом тужбом тражени износ, а тужени је први турнус јунади за 2005. годину прибавио од трећих лица уз сагласност тужиоца, који је након завршеног това отуђио а затим је набавио нови турнус, који је такође након това отуђио, и тако редом. На основу налаза и мишљења вештака одговарајуће струке првостепени суд је утврдио да би у ситуацији да тужени није отуђио телад, претрпео губитак, јер би задржавање и храњење телади из првог турнуса наредних 5 година било неуобичајено и водило губитку.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања првостепени суд је нашао да нису испуњени уговорени раскидни услови, будући да се тужени понашао у свему у складу са уговором, па је тужбени захтев за повраћај новчаног износа одбијен, као у ставу првом изреке.

На потпуно и правилно утврђено чињенично стање првостепени суд је правилно применио материјално право, када је одлучио као у изреци, дајући за своју одлуку довољне и јасне разлоге, које прихвата и овај суд.

Наиме, чланом 7 уговора о коришћењу подстицајних средстава за развој села одређена су три разлога за раскид уговора, и то ако прималац средстава иста користи супротно утврђеној намени и циљу, затим уколико пре истека рока од 5 година отуђи прибављено добро и уколико не омогући увид пољопривредном инспектору сходно члану 6 став 2. Првостепени суд је правилно утврдио да први и трећи разлог за раскид уговора није испуњен јер је тужени средства користио у складу са наменом и циљем из уговора, а није онемогућио пољопривредног инспектора да изврши увид. Што се тиче другог разлога, који предвиђа забрану отуђења у року од 5 година у односу на прибављено добро, јасно је да наведена одредба уговора садржи типску одредбу, будући да је на основу налаза вештака утврђено да би задржавање купљене телади у наредних 5 година сигурно водило губитку, а воља странака и циљ бесповратног улагања средстава тужиоца за развој села је свакако подстицајно финансирање у циљу развоја, а не у циљу стварања губитака.

Суд је ценио жалбене наводе тужиоца да тужени у току трајања уговорног односа није показао намеру и вољу да предметни уговор реализује, да контактира Министарство и затражи промену уговора, те да је тужени све време кршио одредбе уговора, тако што није достављао ваљане доказе о набавци сваког турнуса, а примљена средства је искористио супротно намени, па је нашао да су исти неосновани. Наиме, наводи тужиоца су паушални, а истовремено и нетачни, јер тужени није поступио противно циљу уговора, уплаћена средства је искористио у складу са утврђеном наменом, а чињеница да није доставио доказе о набавци сваког турнуса не представља раскидни услов, тј. један од разлога за раскид уговора, који су уговором таксативно предвиђени.

Суд је ценио и све остале жалбене наводе, али налази да су без утицаја на другачију одлуку, код заузетог правног становишта, па их није посебно образлагао.

Правилна је и одлука о трошковима поступка, која је донета правилном применом одредаба чл. 149 и 150 ЗПП-а.

Из изложених разлога одлучено је као у изреци применом чл. 375 ЗПП-а.

Председник већа – судија
Весна Обрадовић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)