Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
22.10.2010.

Гж 2831/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 2831/10
22.10.2010. године
Б Е О Г Р А Д




У ИМЕ НАРОДА


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Тамаре Узелац – Ђуровић, председника већа, Добриле Страјина и Сање Лекић, чланова већа, у парници тужиоца АА, чији је пуномоћник АБ, против тужених ББ и ВВ, обоје из __, чији је пуномоћник БА, адвокат из __, ради утврђења ништавости уговора о поклону, вредност спора 10.000,00 динара, одлучујући о жалбама тужиоца и тужених изјављеним против пресуде Општинског суда у Пожаревцу П. 1316/07 -55 од 25.12.2008.године, у седници већа одржаној 22.10.2010.године, донео је


П Р Е С У Д У


ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужиоца и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Општинског суда у Пожаревцу П. 1316/07 - 55 од 25.12.2008.године у ставу првом изреке у делу у коме је одбијен као неоснован захтев тужиоца којим је тражио да се утврди да је уговор Ов. 16787/6 од 16.11.2006.године, закључен између тужиоца и тужених ништав и да не производи правно дејство, а што би тужени били дужни да признају и трпе, те да тужилац поврати право својине на непокретностима уписаним у поседовни лист аа1, непокретности уписане у поседовни лист аа2, непокретности уписане у поседовни лист аа3, непокретности уписане у лист непокретности аа4, све непокретности уписане у лист непокретности број 63, 89, 86, а по пресуди Општинског суда у Жабарима П. 1163/63 од 28.12.1963.године, парцелу од аа5 по решењу о комасацији 461 – 1 - 295 од 24.01.1990.године, аа6, њива површине аа7, шума од аа8 обе уписане у КО аа9.

УКИДА СЕ пресуда Општинског суда у Пожаревцу П. 1316/07 - 55 од 25.12.2008.године у ставу првом изреке у делу у коме је одбијен као неоснован захтев тужиоца којим је тражио да се утврди да је уговор Ов. 12921/6 од 05.09.2006.године закључен између тужиоца и тужених ништав и да не производи правно дејство, а што би тужени били дужни да признају и да трпе да тужилац поврати право својине на непокретностима и то 569/869 делова катастарске парцеле аа10 и катастарске парцеле аа11, обе уписане у КО аа12, те да се обавежу тужени да наведене непокретности предају у својину тужиоцу, као и да му накнаде трошкове поступка и у ставу другом изреке и у том делу предмет ВРАЋА Основном суду у Пожаревцу на поновно суђење.


О б р а з л о ж е њ е


Првостепеном пресудом делимично је одбијен захтев тужиоца којим је тражио да се утврди да су уговори Ов. 12921/6 од 05.09.2006.године и Ов. 16787/6 од 16.11.2006.године, закључени између тужиоца и тужених ништави и да не производе правно дејство, а што би тужени били дужни да признају и да трпе да тужилац поврати право својине на непокретностима уписаним у поседовни лист аа1, непокретностима уписаним у поседовни лист аа2, непокретностима уписаним у поседовни лист аа3, непокретностима уписаним у лист непокретности аа4, те непокретностим уписане у лист непокретности број 63, 89, 86, а по пресуди Општинског суда у Жабарима П. 1163/63 од 28.12.1963.године, парцелу од аа13 по решењу о комасацији 461 – 1 – 295 од 24.01.1990.године, катастарску парцелу аа6, катастарску парцелу аа7, обе уписане у КО аа9, 569/869 делова катастарске парцеле аа10, катастарске парцеле аа11, обе уписане у КО аа12, те да се обавежу тужени да исте непокретности предају у својину тужиоцу, као и да му накнаде трошкове поступка, све у року од 15 дана под претњом принудног извршења, у делу који се односи на непокретности, док је тужбени захтев основан у делу где је тражено утврђење ништавости уговора од 15.11.2006.године у односу на покретне ствари које су предмет тог уговора ( став први изреке ). Одлучено је да свака странка сноси своје трошкове спора ( став други изреке ).

Против наведене пресуде и то у делу у којем је одбијен као неоснован захтев тужиоца тужилац је благовремено изјавио жалбу побијајући је због битне повреде одредаба парничног поступка, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и због погрешне примене материјалног права, док су тужени благовремено изјавили жалбу против одлуке о трошковима поступка садржане у ставу другом изреке првостепене пресуде из свих законом прописаних разлога.

Испитујући правилност првостепене одлуке у смислу члана 372. и 388. ЗПП, Апелациони суд је нашао да је жалба тужиоца делимично основана, а жалба тужених основана.

Према разлозима првостепене пресуде парничне странке живе у истом селу – аа13. Тужилац има пензију од око 500 евра месечно. До јуна __.године тужилац је живео са супругом, која је тада умрла. Тужена ВВ је помогла тужиоцу око сахране његове супруге и око давања даћа, те су странке успоставиле од тада приснији контакт. Код таквог односа између странака закључен је уговор о поклону, на коме су потписи оверени од стране Општинског суда у Пожаревцу 05.09.2006.године под Ов. 12921/6, а по ком уговору тужилац је туженима поклонио 569/869 дела катастарске парцеле аа10 и катастарску парцелу аа11, обе уписане у КО аа12. Тужени су ушли у посед ових парцела и исте користе. Након закључења овог уговора странке су почеле да се посећују, тужилац је понекад свраћао код тужених и на ручак, а тужени ББ га је водио и код лекара. У то време тужилац је сам набављао себи храну, није имао посебних здравствених проблема који би изискивали његову сталну негу. Затим су парничне странке закључиле нови уговор о поклону, на коме су потписи оверени од стране Општинског суда у Пожеревцу 16.11.2006.године под Ов. 16787/6, по коме тужилац туженима преноси одмах право својине на непокретностима ближе наведеним у члану 1. уговора, док је чланом 3. уговорено да се тужени обавезују да се брину о тужиоцу од момента када исти због болести или старости не може више да се сам стара о себи, да га негује у свом домаћинству, а после смрти из његове куће сахране на месном гробљу у аа13 и да дају сва подушја по месним обичајима. Након закључења овог уговора тужени су ушли у посед поклоњених непокретности, исте обрађују, узимају део прихода, предузимају радове на кући тужиоца ( кречење, бетонирање дворишта, фарбање капије ), а тужилац је туженог ББ овластио да му подиже пензију. У 2007.години односи између парничних странака се погоршавају, због чега је извршен повраћај покретних ствари који су једни другима дали. Након погоршања односа са туженима тужилац је ангажовао ГГ и његову супругу да се уз накнаду брину о њему.

Полазећи од тако утврђеног чињеничног стања, односно да је уговором о поклону на коме су потписи уговарачи оверени од стране Општинског суда у Пожаревцу 16.11.2006.године под Ов. 16787/6, уговорена обавеза доживотног издржавања поклонодавца који је своје непокретности одмах пренео поклонопримцима у својину, то је правилно закључио првостепени суд да наведени уговор о поклону, као симуловани правни посао, не производи правно дејство, али да је пуноважан дисимуловани двострано – обавезни уговор, SUI GENERIS, који има елементе уговора о доживотном издржавању.

Наиме, из садржине наведеног уговора именованог као „уговор о поклону“ произилази да је у корист тужиоца, као поклонодавца уговорена обавеза доживотног издржавања од стране тужених, као поклонопримца, који закључењем уговора стичу право да на непокретној имовини, која је предмет уговора, стекну својину,а на ком уговору потписи уговарача су оверени од стране Општинског суда у Пожаревцу. Правилно, с тим у вези, првостепени суд је закључио да је наведени уговор о поклону симулован правни посао и да не производи правно дејство, а да је према садржини уговора и утврђеним правима и обавезама странака права воља странака да закључе један теретни, двострано – обавезни SUI GENERIS уговор, чији је предмет промет непокретностим уз накнаду, опредељен у обавези доживотног издржавања. Да дисимуловани уговор није класичан уговор о доживотном издржавању, регулисан одредбама Закона о наслеђивању, јер му недостаје наследно – правна компонента, која је битно обележје оваквог уговора – пренос имовине није одложен до смрти примаоца издржавања, те да зато захтев форме (овера уговора од стране судије), прописан Законом о наслеђивању, чије је испуњење услов настанка и пуноважности уговора о доживотном издржавању, не мора да буде испуњен код овог уговора. Пошто је у питању један SUI GENERIS - облигационо-правни уговор чији је предмет промет непокретности то и по налажењу Апелационог суда исти задовољава форму прописану Законом о промету непокретности, пошто је закључен у писменој форми, а потписи су оверени код суда, те исти производи правно дејство, због чега је захтев да се утврди да је исти ништав и да не производи правно дејство неоснован, како је то правилно и одлучио првостепени суд.

Стога су оцењени као неосновани сви жалбени наводи тужиоца у погледу напред наведеног уговора, посебно када се има у виду да се тужбом тражи утврђење ништавости наведеног уговора, те имајући у виду напред утврђено чињенично стање правилан је закључак првостепеног суда да наведени уговор на коме су потписи оверени од стране Општинског суда у Пожаревцу 16.11.2006.године није ништав правни посао, односно нису испуњени услови да се утврди да је наведени уговор ништав и да не производи правно дејство.

Нашавши да у спроведеном поступку у наведеном делу нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка из члана 361. став 1. и 2. ЗПП, да је чињенично стање потпуно и правилно утврђено и на исто правилно примењено материјално право, то је Апелациони суд сходно овлашћењу из члана 375. ЗПП одбио као неосновану жалбу тужиоца и потврдио првостепену пресуду у наведеном делу, а при томе је имао у виду и остале жалбене наводе и нашао да исти не доводе у сумњу законитост и правилност првостепене одлуке у наведеном делу.

Са напред наведених разлога одлучено је као у ставу првом изреке ове другостепене одлуке.

Основано се жалбом тужиоца указује да је првостепени суд одлучујући о захтеву којим је тражио да се утврди да је ништав и да не производи правно дејство уговор о поклону, на коме су потписи уговарача оверени од стране Општинског суда у Пожаревцу 05.09.2006.године под Ов. 12921/6 починио битну повреду одредаба парничног поступка из члана 361. став 2. тачка 12. ЗПП, јер је првостепени суд одлучујући о овом захтеву тужиоца навео разлоге који су нејасни и међусобно противречни, због чега се не може испитати правилност првостепене пресуде у овом делу.

Наиме, првостепени суд је одбио као неоснован и овај захтев тужиоца пошавши од тога да је уговор о поклону једнострано обавезни, безтеретни правни посао за који је неопходна намера даривања, те имајући у виду изнету генезу и хронологију догађаја од успостављања функционисања и престанка имовинских односа између странака поводом закључења овог уговора о поклону, првостепени суд је закључио да је тужилац са намером даривања поклонио наведене непокретности и да је његова права воља била да ове непокретности поклони.

Међутим, овако дати разлози су нејасни и противречни са стањем у списима. Наиме, из списа произилази односно из исказа сведока СС1, СС2, СС3 и СС4, као и исказа парничних странака да је побуда због које је тужилац са туженима закључио уговор о поклону на коме су потписи оверени од стране Општинског суда у Пожаревцу 05.09.2006.године под Ов. 12921/6 да се тужени брину и старају о њему, па је нејасно на основу чега је првостепени суд закључио да је намера тужиоца била искључиво да дарује тужене, односно да им поклони своје непокретности.

Стога ће првостепени суд у поновном поступку отклонити напред наведену битну повреду одредаба парничног поступка тако што ће дати довољне и јасне разлоге за своју одлуку. При томе првостепени суд ће имати у виду да је уговор о поклону регулисан правним правилима из параграфа 561 Српског грађанског законика који се примењује сходно Закону о неважности правних прописа донетих пре 06.04.1941.године и за време непријатељске окупације. Да је то уговор којим поклонодавац даје или обећава поклонопримцу бесплатно и добровољно неку имовинску вредност, а поклонодавац то прима или прихвата. Да је за овај уговор битно да постоји споразум између поклонодавца и поклонопримца о предмету поклона и воља да се тај предмет поклони, односно прими као поклон. Да је карактеристика овог уговора у томе што постоји бесплатно поклањање, односно што поклонодавац учињеним поклоном не добија право на противчинидбу, а чинидбу извршава добровољно. Битни елементи уговора су предмет поклона и намера – воља да се поклон учини, а побуда за закључење уговора улази у сам основ уговора. И ако је одредбом члана 53. став 1. Закона о облигационим односима прописано да побуде из којих је уговор закључен не утичу на његову пуноважност, то код уговора без накнаде, по мишљењу Апелационог суда, побуда утиче ако се на њу позива странка која за своје давање не прима никакво супротно давање, односно у овом случају тужилац као поклонодавац. Према томе, не би било праведно да се побуда код поклонодавца не узме у обзир јер је и она определила поклонодавца да учини поклон. Стога, побуда улази у основ уговора и када се не оствари отпада и сам основ уговора, због чега је уговор у смислу члана 52. Закона о облигационим односима ништав. Како из утврђеног чињеничног стања произилази да је побуда због које је тужилац са туженима закључио уговор о поклону на коме су потписи уговарача оверени од стране Општинског суда Пожаревцу 05.09.2006.године под Ов. бр. 12921/6, да се тужени старају и брину о тужиоцу, то ће у конкретном случају првостепени суд ценити испуњеност услова да се утврди да ли је напред наведени уговор апсолутно ништав правни посао, односно да ли се побуда због које је тужилац са туженима закључио наведени уговор остварила, а у смислу напред наведених одредби Закона о облигационим односима.

Са напред наведених разлога а сходно одредби из члана 376. став 1. ЗПП одлучено је као у ставу другом изреке ове другостепене одлуке, а укинута је и одлука о трошковима поступка јер иста зависи од одлуке о главној ствари.


ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА - СУДИЈА
Тамара Узелац - Ђуровић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)