Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
13.07.2017.

Гж 3278/16

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 3278/16
Дана 13.07.2017. године
Б Е О Г Р А Д


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Зоране Делибашић, председника већа, Марине Јакић и Јасне Беловић, чланова већа, у парници по тужби тужиоца АА, чији је пуномоћник адвокат АБ, против тужених Републике Србије, коју заступа Државно правобранилаштво са седиштем у Београду, Немањина улица бр. 26 и Euerobank EFG а.д. са седиштем у Београду, ул. Милутина Миланковића бр.7в, ради дуга и осуде на чинидбу, одучујући о жалбама тужених изјављеним против пресуде Првог основног суда у Београду П бр. 42576/13 од 11.12.2015. године, у седници већа одржаној дана 13.07.2017. године, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈАЈУ СЕ као неосноване жалбе тужене Републике Србије и тужене Eurobank EFG a.д. Београд и ПОТВРЂУЈЕ СЕ пресуда  Првог основног суда у Београду П бр. 42576/13 од 11.12.2015. године.


О б р а з л о ж е њ е

Побијаном пресудом, ставом првим изреке дозвољено је преиначење тужбе као у поднеску од 29.08.2014. године. Ставом другим изреке усвојен је тужбени захтев па су обавезани тужена Република Србија и Eurobank EFG а.д. Београд да у складу са Законом о измирењу обавеза по основу девизне штедње грађана (“Службени лист СРЈ” бр. 59/98, 44/99, 30/00 и 53/01) и Законом о реглисању јавног дуга СРЈ по основу девизне штедње грађана (“Службени лист СРЈ” бр. 36/02 и “Службени гласник РС” бр. 80/04 и 101/05) изврше конверзију девизне штедње тужиоца у укупном износу од 28.141,43 евра која је положена код Југобанке Приштина а.д. и за коју су му 01.02.1996. године издате штедне књижице и то за: рачун бр. 70810 1292-040329 од 01.02.1996. године где је положен износ од 104,25 евра; рачун бр. 777012 13-92-00939-0 од 01.02.1996. године где је положен износ од 27.981,16 евра и рачун бр. 777011 13-92-00938-1 од 01.02.1996. године где је положен износ од 56,02 евра, тако што ће тужиоцу за износ депонованих средстава издати обвезнице и извршити исплату доспелих обвезница у складу са наведеним законима. Ставом трећим изреке обавезане су тужене да тужиоцу накнаде трошкове парничног поступка у укупном износу од 197.850,00 динара са законском затезном каматом од 11.12.2015. године па до исплате.

Против наведене пресуде тужене су благовремено изјавиле жалбе из свих жалбених разлога.

Испитујући првостепену пресуду у границама овлашћења прописаних одредбом члана 386 Закона о парничном поступку (“Сл. гласник РС”, бр. 72/11 ... 55/14), Апелациони суд у Београду је оценио да поднете жалбе тужених нису основане.

У спроведеном поступку нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374 став 2 тачка 1, 2, 3, 5, 7 и 9 ЗПП на које другостепени суд пази по службеној дужности. Нема ни битне повреде одредбе из члана 374 став 2 тачка 12 ЗПП на које се указује жалбама тужених, јер побијана пресуда садржи довољне разлоге о свим битним чињеницама, нема недостатке које би спречавали њено испитивање, изрека пресуде је разумљива и не противречи сама себи нити разлозима пресуде, а разлози о битним чињеницама наведени у пресуди су јасни и непротивречни.

Према образложењу побијане пресуде тужилац је дана 01.02.1996. године отворио три девизне књижице код Кредитне банке  д.д. Југобанка Приштина и то девизну штедну књижицу бр. 777012 13-92-00939-0, са салдом који на дан 18.08.2002. године износи 104,25 евра, другу девизну штедну књижицу бр. 777012 13-92-00939-0, са салдом који на дан 18.08.2002. године износи 27.981,16 евра и трећу девизну штедну књижицу бр. 777011 13-92-00938-1, са салдом који на дан 18.08.2002. године износи 56,02 евра. Тужилац се дана 12.08.2010. године обратио туженој Eurobank EFG а.д. Београд са захтевом за исплату доспелих обвезница и конверзије девизног депозита у обвезнице, а у којем је навео да је држављанин Републике Србије са пребивалиштем аа, али да дуги низ година живи и ради у Аустрији где је 2004. године добио држављанство, те да није порески обвезник на територији Републике Србије. На наведени захтев тужена Eurobanka EFG је дана 13.08.2010. године одговорила тужиоцу да је у могућности да изврши конверзију и исплату средстава само ако је клијент на дан 04.07.2002. године имао пребивалиште на територији Републике Србије и ако је порески обвезник Републике Србије. Дана 16.04.2004. године Национална штедионица банка а.д. Београд и Југобанка - Југбанка а.д. Косовска Митровица закључиле су уговор о пословној сарадњи у поступку сервисарања старе девизне штедње грађана, у циљу регулисања обавеза Југобанке на основу сервисарања и исплате девизне штедње грађана положене код Југбанке, старе девизне штедње у складу са Законом о регулисању јавног дуга СРЈ по основу девизне штедње грађана (“Службени гласник СРЈ” бр. 36/02) и Уредбе о ближим условима и начину исплате девизне штедње грађана положене код Југобанке-Југбанке а.д. Косовска Митровица (“Службени гласник” бр. 37/04) и датом сагласности Владе Републике Србије, Министарства финансија и економије од 11.06.2003. године и 26.12.2003. године. Овим уговором Национална штедионица се обавезала да врши конверзију у електронске обвезнице Републике Србије, отварање власничких рачуна у централном регистру, депшу и клирингу хартија од вредности за сваки конвертовани улог, ислату доспелих обвезница у роковима доспећа у валути евро или у динарској противвредности и да обезбеди берзанско и ванберзанско трговање обавезницама пре рока доспећа, као и откуп обавезница за динаре пре рока доспећа. Предвиђено је да Национална штедионица не преузима било какве обавезе када се ради о старим девизним штедњама грађана положеним код Југбанке, осим обавезе њеног сервисарања у складу са овим уговором. Овај уговор је закључен на неодређено време, уз право сваке стране на једнострани раскид са отказним роком. Дана 30.07.2010. године тужена Eurobanka EFG а.д. Београд и Југобанка-Југбанка а.д. Косовска Митровица закључиле су Анекс 2 уговора о пословној сарадњи у поступку сервисарања старе девизне штедње грађана у којем су констатована да је тужена Eurobanka EFG а.д. Београд правни следбеник Националне штедионице-Банке а.д. Београд. Дана 23.05.2013. године одлуком Уставног суда бр. I-Уп бр. 107/2009 утврђено је да Уредба о ближим условима о начину исплате девизне штедње грађана положене код Југобанке-Југбанке а.д. Косовска Митровица (“Сл. гласник РС” бр. 37/04), није у сагласности са Уставом и законом. Вештачењем од стране судског вештака за економско-финансијску област др ВВВВ утврђено је да укупан дуг по основу старе девизне штедње према тужиоцу износи 35.512,13 евра, од чега укупан дуг (главница) који доспева закључно са 31.05.2016. године износи 32.431,78 евра, а укупна камата (од дана утужења 29.11.2010. године, до дана вештачења 27.07.2014. године) на дуг који је доспео до дана вештачења износи 3.088,35 евра.

Првостепени суд је правилном применом одредби члана 58 Устава Републике Србије и члана 1 Протокола бр. 1 уз Европску Конвенцију о заштити основних људских права и слобода, те применом Закона о измирењу обавеза по основу девизне штедње грађана (“Службени лист СРЈ” бр. 99/98, 44/99, 30/00 и 53/01) и Закона о регулисању јавног дуга СРЈ по основу девизне штедње грађана (“Сл. лист СРЈ” бр. 36/02 и “Сл. гласник РС” бр. 80/04 и 101/05), оценио да су тужене у обавези да изврше конверзију старе девизне штедње тужиоца која је положена код Југобанке Приштина а.д., тако што ће му за износ депонованих средстава издати обавезнице и извршити исплату доспелих обвезница.

Одредбама члана 58 Устава Републике Србије јамчи се мирно уживање својине и других имовинских права стечених на основу закона. Прописано је да право својине може бити одузето или ограничено само у јавном интересу утврђеном на основу закона, уз накнаду која не може бити нижа од тржишне. Законом се може ограничити начин коришћења имовине, а одузимање или ограничење имовине ради наплате пореза и других дажбина или казни је дозвољено само у складу са законом.

Чланом 1 Протокола бр. 1 уз Европску конвенцију о заштити основних људских права и слобода прописано је да свако физичко или правно лице има право на неометано уживање своје имовине. Нико не може бити лишен своје имовине, осим у јавном интересу и под условима предвиђеним законом и општим начелима међународног права. Претходне одредбе, међутим, ни на који начин не утичу на право државе да примењује такве законе које сматра потребним да би надзирала коришћење имовине у складу са општим интересима или да би осигурале наплату пореза или других доприноса или казни.

Европски суд за људска права донео је дана 16.07.2014. године пресуду у предмету Алишић и други против Босне и Херцеговине, Хрватске, Србије, Словеније и бивше Југословенске Републике Македоније бр. 60642/08 у којој је констатовао да је Инвестбанка у потпуности или у великој мери у друштвеној својини, наводећи да је у сличним случајевима против Србије налазио да је држава одговорна за дугове друштвених предузећа пошто их веома строго контролише владина агенција (Р. Качапор и други против Србије, бр. 2269/06 ставови 97-98 од 15. јануара 2008. године). Европски суд за људска права је оценио да не постоји ниједан разлог да одступи од такве праксе, те је узимајући у обзир чињеницу да је већина средстава Тузланске филијале Инвестбанке највероватније завршила у Србији и да је Србија продала све просторије те филијале које се налазе у Босни и Херцеговини закључио да постоји довољно основа да Србија буде одговорна за дуг те банке према г. Шахдановићу у посебним околностима предметног случаја (Палишић и други против Босне и Херцеговине, Хрватске, Србије, Словеније и Бивше Југословенске Републике Македоније бр. 60642/08, став 70 од 16.07.2014. године). Истом пресудом Европског суда за људска права Републици Србији је наложено да у року од шест месеци предузме све неопходне кораке да омогући г. Шахдановићу и свим осталим у истој позицији исплату старе девизне штедње под истим условима који су имали српски држављани са таквим уштеђевинама у домаћим филијалама српских банака (став 99). Суд је у наведеној пресуди утврдио да постоји повреда члана 1 Протокола бр. 1 од стране Србије према господину Шахдановићу (став 91).

И у конкретном случају, Југобанка а.д. Косовска Митровица је такође била у друштвеној, односно државној својини и налази се на списку овлашћених банака на које се односе правила о девизној штедњи у смислу Закона о измирењу обавеза по основу девизне штедње грађана (“Службени лист СРЈ” бр. 99/98, 44/99, 30/00 и 53/01).

Супротно жалбеним наводима, у побијаној пресуди правилно је оцењено да право тужиоца на исплату старе девизне штедње представља право на имовину које је зајемчено Уставом Републике Србије и Протоколом бр. 1 уз Европску конвенцију о заштити основних људских права и слобода, те да се неисплатом старе девизне штедње, према пракси Европског суда за људска права, повређује право на имовину загарантовано чланом 1 Протокола бр. 1.

Такође, супротно жалбеним наводима тужене Eurobanka EFG а.д. Београд, првостепени суд је правилно оценио да је и ова тужена као правни следбеник Националне штедионице банке а.д. Београд, у складу са закљученим уговором закљученим са Југобанком-Југбанка а.д. Косовска Митровица од 16.04.2004. године и анексима уговора од 12.05.2014. године и 30.07.2010. године, у обавези да врши сервисарање и исплату старе девизне штедње положене код Југобанке. Неосновани су жалбени наводи да су наведени уговор и анекси престали да важе након што је Уставни суд утврдио неуставност Уредбе о ближим условима и начину исплате девизне штедње грађана положене код Југобанке-Југбанке а.д. Косовска Митровица, имајући у виду да су наведни уговор, као и анекси закључени на основу Закона о регулисању јавног дуга СРЈ по основу девизне штедње грађана (“Сл. гласник СРЈ” бр. 36/02), а не само на основу Уредбе о ближим условима и начину исплате девизне штедње грађана положене код Југобанке-Југбанке а.д. Косовска Митровица. Наиме, обавезе по основу јавног дуга извршавају се и за Југобанку-Југбанку а.д. Косовска Митровица на основу  Закона о регулисању јавног дуга Савезне Републике Југославије по основу девизне штедње грађана. Уставни суд у својој одлуци I Уп бр. 107/2009 од 23.05.2013. године констатовао да су Законом о регулисању јавног дуга Савезне Републике Југославије по основу девизне штедње грађана уређени услови и начин регулисања обавеза по основу девизне штедње грађана, поред осталог и за депоновану девизну штедњу Југобанке а.д. Косовска Митровица, те да је и та штедња по закону из 1998. године постала јавни дуг Савезне Републике Југославије, а потом за део тог дуга Републике Србије. Дакле, утврђивање неуставности наведене Уредбе не утиче на пуноважност закључених уговора и обвезу тужене Eurobanka EFG а.д. Београд да у складу са Законом о регулисању јавног дуга Савезне Републике Југославије по основу девизне штедње грађана и закљученим уговором извршава преузете обавезе у виду сервисарања и исплате старе девизне штедње положене код Југобанке у складу са закљученим уговором.

Неосновани су и жалбени наводи тужене Републике Србије да је првостепени суд учинио битну повреду одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачка 2 ЗПП јер је одлучио о захтеву који не спада у судску надлежност, а имајући у виду да се ради о спору насталом поводом повреде имовинско правних односа, о којем се према одредби члана 1 ЗПП одлучује пред редовним судом у парничном поступку. Наиме, тужбеним захтевом је тражена осуда на чинидбу и исплата дуга, поводом неисплаћене старе девизне штедње, што представља спор поводом имовинско правних односа.

Из изложених разлога применом одредбе члана 390 ЗПП Апелациони суд у Београду је одбио жалбе тужених као  неосноване и потврдио првостепену пресуду доноевши одлуку као у изреци.

Потврђена је и одлука о трошковима поступка из става трећег побијане пресуде јер је донета правилном применом одредаба члана 153 и 154 ЗПП. По оцени Апелационог суда, првостепени суд је правилно, супротно жалбеним наводима тужене Eurobanka EFG а.д. Београд, тужиоцу на досуђени износ трошкова досудио и законску затезну камату почев од дана доношења првостепене пресуде имајући у виду да је тужилац захтевао исплату законске  затезне камате у трошковнику поднетом суду на последњем рочишту, те да му право за законску затезну камату припада од дана пресуђења, а у смислу одредби члана 277 став 1 и 324 став 2 Закона о облигационим односима у вези са одредбом члана 163 став 3 ЗПП.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Зорана Делибашић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)