Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
23.11.2010.

Гж 4350/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 4350/10
23.11.2010. године
БЕОГРАД

 


  Апелациони суд у Београду, у већу састављеном од судија: Споменке Зарић, председника већа, Меланије Сантовац и Милице Аксентијевић, чланова већа, у парници тужиоца АА, чији је пуномоћник АБ, адвокат, против тужених ББ, чији је пуномоћник БА, адвокат и ВВ, чији је пуномоћник ВА, адвокат, ради накнаде штете, одлучујући о жалби тужиоца изјављеној против пресуде Општинског суда у Зајечару П 936/2006 од 25.06.2008.године, у седници одржаној 23.11.2010.године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е


  УКИДА СЕ пресуда Општинског суда у Зајечару П.936/2006 од 25.06.2008.године и предмет враћа Основном суду у Зајечару на поновно суђење.

О б р а з л о ж е њ е


  Пресудом Општинског суда у Зајечару П.936/2006 од 25.06.2008.године, ставом првим изреке, одбијен је, као неоснован, тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се тужена ББ обавеже да тужиоцу исплати износ од 11.764,26 евра, а тужени ВВ износ од 35.292,78 евра са домицилном каматом почев од 01.09.2006.године до исплате, све у динарској противвредности, по најповољнијем банчином курсу на дан исплате, у року од 15 дана. Ставом другим изреке обавезан је тужилац да туженима исплати по 210.000,00 динара, на име накнаде трошкова парничног поступка у року од 15 дана.

  Тужилац је против наведене првостепене пресуде изјавио жалбу због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

  Тужена ББ је у одговору на жалбу предложила да се жалба тужиоца као неоснована одбије.

  Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је 05.03.1996.године, предао сада пок.ПП (супругу тужене ББ и оцу туженог ВВ) износ од 290.000,00 ДЕМ да за његов рачун купи златне полуге. По оптужници ОЈТ у Зајечару КТ.86/96 од 13.09.1996.године вођен је кривични поступак је против ПП због кривичног дела преваре из чл. 171. ст. 3 у вези ст. 1. КЗ РС и против ВВ, овде туженог, за кривично дело прикривања из члана 184. став 2. у вези ст. 1. КЗ РС, све на штету имовине оштећеног АА. Тужилац је као оштећено лице у кривичном поступку поднео имовинскоправни захтев. Решењем Окружног суда у Зајечару К 1/98 од 01.06.1998.године кривични поступак против оптуженог ПП је обустављен због смрти оптуженог. Пресудом Окружног суда у Зајечару К 1/98 од 15.10.1998.године оптужени ВВ, овде тужени, оглашен је кривим што је дана 05.03.1996.године у свом стану аа, прикрио 100.000,00 ДЕМ, за које је могао знати да су прибављене кривичним делом преваре из чл. 171. ст. 3. у вези ст. 1. КЗ РС, од стране сада пок. ПП, његовог оца, на штету имовине оштећеног АА, овде тужиоца, на тај начин што је сада пок.ПП по узимању девиза од оштећеног АА у износу од 290.000,00 ДЕМ отишао у кућу СС у __, __, и дао му 100.000,00 ДЕМ са захтевом да их однесе у стан ВВ, што је овај учинио, те исте вечери по доласку у стан предао новац ВВ, а затим је ВВ у присуству СС избројао 100.000,00 ДЕМ и задржао код себе, чиме је извршио кривично дело прикривања из члана 184. став 2. у вези ст. 1. КЗ РС, за које дело је осуђен на казну затвора у трајању од једне године и два месеца уз обавезу да плати трошкове паушала и да оштећеном АА исплати износ од 100.000,00 ДЕМ у року од 30 дана, док је оштећени АА за вишак имовинскоправног захтева упућен на парницу. Наведена пресуда је потврђена пресудом Врховног суда Србије Кж.1654/99 од 14.09.2000.године. Решењем Општинског суда у Зајечару О 901/2005 од 12.12.2005.године, оглашени су наследницима заоставштине сада пок. ПП по основу завештања брачни друг – тужена ББ у делу од ¼ и син - тужени ВВ у делу од ¾ заоставштине. Тужба у овој парници је поднета 01.09.2006.године.

  Првостепени суд је полазећи од овако утврђеног чињеничног стања закључио да се у конкретном случају ради о потраживању тужиоца по основу стицања без основа правног претходника тужених, те да се примењује општи рок застарелости из члана 371. Закона о облигационим односима, који потписује да потраживања застаревају за 10 година, ако законом није одређен неки други рок застарелости. Првостепени суд налази да је застарелост потраживања тужиоца почела да тече 06.03.1996.године, као дана када је имовина сада пок. ПП неосновано увећана и да је до подношења тужбе 01.09.2006.године, прошло 10 година, 5 месеци и 24 дана, те да је одбијен тужбени захтев због застарелости. По налажењу првостепеног суда тужбени захтев се не односи на потраживање накнаде штете и нема места примени одредаба члана 376. односно 377. Закона о облигационим односима. У образложењу првостепене пресуде наведено је да се при доношењу одлуке о тужбеном захтеву имало у виду да је тужилац као оштећени у кривичном поступку истакао имовинскоправни захтев за исплату, односно повраћај датог износа, али првостепени суд налази да у конкретном случају нема прекида застаревања, с обзиром да тужилац није у року од 3 месеца од правноснажности одлуке кривичног суда (14.09.2000.године) покренуо парницу сагласно одредби члана 390.Закона о облигационим односима.

  Међутим, по налажењу Апелационог суда побијана пресуда је донета уз погрешну примену материјалног права због чега је чињенично стање непотпуно утврђено.

  Наиме, предмет тужбеног захтева у овој парници је исплата новчаних износа, које тужилац потражује од тужених, правних следбеника штетника сада пок. ПП, чијом је кривицом умањена имовина тужиоца. Ради се о накнади штете коју је тужилац претрпео радњама правног претходника тужених. У конкретном случају, према утврђеном чињеничном стању, против правног претходника тужених, сада пок. ПП је по оптужници ОЈТ у Зајечару од 13.09.1996.године, вођен кривични поступак због кривичног дела преваре из чл. 171. став 3. у вези става 1. КЗ РС, у ком кривичном поступку је тужилац поднео имовинскоправни захтев за накнаду штете коју је претрпео кривицом сада пок. ПП, те је решењем од 01.06.1998.године, кривични поступак против оптуженог ПП обустављен због смрти оптуженог. Имајући у виду да су смрћу оптуженог ПП наступиле процесне сметње због којих је било апсолутно немогуће да се у односу на оптуженог сада пок. ПП кривични поступак оконча из разлога што је оптужени умро, парнични суд у таквом случају је овлашћен да утврди као претходно питање, да ли је штета проузрокована таквом радњом која у себи садржи елементе кривичног дела, јер кривично дело може да постоји и кад је кривични поступак изостао, или уколико није окончан, између осталог, и ако је оптужени умро. Ово из разлога примене посебних правила о застарелости захтева за накнаду штете из члана 377. ЗОО, све сагласно начелу пружања јаче заштите праву оштећеног за накнаду штете проузроковане кривичним делом. Наиме, према одредби члана 377. став 1. ЗОО када је штета проузрокована кривичним делом, а за кривично гоњење је предвиђен дужи рок застарелости, захтев за накнаду штете према одговорном лицу застарева кад истекне време одређено за застарелост кривичног гоњења. У таквој ситуацији парнични суд је овлашћен да утврди као претходно питање да ли је штета проузрокована таквом радњом која у себи садржи елементе кривичног дела, јер кривично дело може да постоји и кад је кривични поступак изостао, овде конкретно, кривични поступак је обустављен због смрти оптуженог. У случају кад кривични поступак против штетника није вођен или је обустављен из објективних околности (штетникова смрт, недоступан органима гоњења, непознат) парнични суд може и мора за потребе парничног поступка (кривица и дужи рок застарелости) утврдити које кривично дело је објективно извршио штетник.

  Због погрешне примене материјалног права, првостепени суд је пропустио да утврди битне чињенице за одлуку о тужбеном захтеву. Наиме, првостепени суд је пропустио да утврди да ли је штета тужиоца проузрокована таквом радњом која у себи садржи елементе кривичног дела. Уколико се утврди да је штета проузрокована радњом која у себи садржи елементе кривичног дела, потребно је утврдити колики је рок застарелости кривичног гоњења за то кривично дело, те приговор застарелости потраживања накнаде штете ценити у вези одредбе члана 377. ЗОО. Уколико се утврди да потраживање тужиоца није застарело, утврдиће се и остали битни елементи за обим и висину штете коју тужилац трпи у конкретном случају, те правилном применом материјалног права, поново одлучити о тужбеном захтеву.

  Из наведених разлога, првостепена пресуда је укинута и предмет се враћа првостепеном суду на поновно суђење. У поновном поступку првостепени суд ће поступити имајући у виду наведено, те ће након правилно и потпуно утврђеног чињеничног стања, правилном применом материјалног права донети одлуку о тужбеном захтеву.

  Првостепена пресуда укинута је у делу одлуке о трошковима парничног поступка, јер ова одлука зависи од коначног исхода спора.

  Применом одредби члана 377. став 2. Закона о парничном поступку одлучено је као у изреци овог решења.

Председник већа - судија
Споменка Зарић,ср.
МШ
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)