Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
7.07.2010.

Гж 4388/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 4388/10
07.07.2010. године
Б Е О Г Р А Д

 


  Апелациони суд у Београду у већу састављеном од судија: Споменке Зарић, председника већа, Меланије Сантовац и Милице Аксентијевић, чланова већа, у парници тужиоца АА, чији је пуномоћник АБ, адвокат, против тужене ББ, чији је пуномоћник БА, адвокат, ради поништаја и раскида уговора о доживотном издржавању, одлучујући о жалби тужиоца изјављеној против пресуде Општинског суда у Бору П.334/07 од 13.12.2007.године, у седници одржаној 23.07.2010.године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

  УКИДА СЕ пресуда Општинског суда у Бору П.334/07 од 13.12.2007.године и предмет враћа Основном суду у Бору на поновно суђење.


О б р а з л о ж е њ е

  Општински суд у Бору је пресудом П.334/07 од 13.12.2007.године ставом првим изреке одбио, као неоснован, тужбени захтев тужиоца против тужене којим је тражено да се уговор о доживотном издржавању закључен пред Општинским судом у Бору 3.Р.361/04 од 06.12.2004.године, између сада пок. ПП, као примаоца издржавања и тужене као даваоца издржавања раскине због неиспуњења. Ставом другим изреке одбијен је, као неоснован, тужбени захтев тужиоца против тужене којим је тражено да се наведени уговор о доживотном издржавању поништи, јер прималац издржавања није био пословно способан и утврди да уговор не производи правно дејство. Ставом трећим изреке обавезан је тужилац да туженој накнади трошкове поступка у износу од 58.750,00 динара.

  Тужилац је против наведене пресуде изјавио жалбу из свих законом предвиђених разлога.

  Апелациони суд у Београду је испитао првостепену пресуду у границама овлашћења из члана 372. Закона о парничном поступку и нашао да је жалба основана.

  Првостепена пресуда је донета уз битну повреду одредаба парничног поступка и члана 361. став 2. тачка 12. Закона о парничном поступку, на који се жалбом основано указује.

  Према утврђеном чињеничном стању, сада пок. ПП и њен сада пок. супруг ПП1 су као брачни другови у својству прималаца издржавања закључили уговор о доживотном издржавању 3.Р.157/96 од 18.04.1996.године са својим сином сада пок. ПП2, пок. супругом тужене. ПП1 је преминуо _.2002.године, а у _2004.године преминуо је и ПП2. Тужена је као супруга сада пок. ПП2 након његове смрти наставила да пружа издржавање својој свекрви, сада пок. ПП и 06.12.2004.године између сада пок. ПП као примаоца издржавања и тужене, као даваоца издржавања закључен је и оверен од стране судије Општинског суда у Бору уговор о доживотном издржавању, који је за предмет имао двособан стан у _, набројане покретне ствари које се налазе у стану, као и набројану непокретну имовину у К.О. _, а која је уписана на име сада пок. ПП1 супруга примаоца издржавања - коју имовину је прималац издржавања наследила. Наведеним уговором није успостављена заједница живота између уговарача. Прималац издржавања, ПП преминула је _.2006.године и по основу законског наслеђивања за њене наследнике оглашени су син - овде тужилац и унуке (ВВ и ВВ1) по праву представљања по раније умрлом сину ПП2, пок. супругу тужене. Према утврђеном чињеничном стању, ПП у време када је закључен предметни уговор о доживотном издржавању између ње и тужене, није боловала од хроничних болести, нити од болести који би утицале на њену способност да слободно располаже својом имовином, а тужена је у потпуности испуњавала своје обавезе по уговору о доживотном издржавању.

  Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је одбио тужбени захтев за раскид уговора због неиспуњења, као неоснован, а такође, одбијен је и тужбени захтев да се поништи предметни уговор о доживотном издржавању из разлога што прималац издржавања ПП није била пословно способна, као и да се утврди да предметни уговор не производи правно дејство. Првостепени суд је одбио тужбени захтев за поништај предметног уговора и утврђење да исти не производи правно дејство са образложењем да је читањем здравственог картона сада пок. ПП утврђено да она у време закључења уговора није боловала од неке хроничне болести, нити болести која би утицала на њену пословну способност и да из наведених разлога првостепени суд није провео вештачење путем вештака медицинске струке одговарајуће специјалности. Такође, по налажењу првостепеног суда нису испуњени ни услови за примену одредбе члана 203. Закона о наслеђивању којом је предвиђено да на захтев законских наследника примаоца издржавања суд може поништити уговор о доживотном издржавању ако због болести или старости примаоца издржавања уговор није представљао никакву неизвесност за даваоца издржавања.

  Према стању у предмету, првостепени суд је на предлог тужиоца на рочишту за главну расправу 21.06.2007.године, донео решење којим је одредио извођење доказа вештачењем од стране вештака медицинске струке др. СС са задатком да се вештак изјасни да ли је сада пок. ПП у 2004.години боловала од неке болести и да ли је у време када је сачинила уговор о доживотном издржавању била при чистој свести и здравом разуму, односно да ли је у здравственом картону евидентирана нека болест која је могла утицати на њену моћ расуђивања. Тужилац је 17.09.2007.године, уплатио предујам на име трошкова вештачења. Вештачење није изведено, а првостепени суд је на рочишту на којем је закључио главну расправу 13.12.2007.године, донео решење којим је одбијен предлог да се изврши вештачење пословне способности сада пок. ПП у време закључења уговора. Првостепени суд је ради разјашњења чињенице која се односи на пословну способност примаоца издржавања у време закључења наведеног уговора прочитао здравствени картон и на наведени начин утврдио чињенице које се односе на пословну способност сада пок. ПП у време закључења уговора. Међу странкама је спорно да ли је сада пок. ПП била способна да располаже својом имовином у време закључења уговора. Како се наведене чињенице могу утврдити само уз посебно стручно - медицинско знање којим суд не располаже, основано се у жалби наводи да је првостепени суд погрешио када је пропустио да изведе доказ чије је извођење и одређено решењем у току поступка.

  Из наведених разлога првостепена пресуда се у делу који се односи на одлуку о тужбеном захтеву за поништај предметног уговора о доживотном издржавању из разлога што прималац издржавања није био пословно способан, као да се утврди да уговор не производи правно дејство не може испитати, односно првостепена пресуда донета уз битну повреду одредаба парничног поступка из члана 361. став 2. тачка 12. Закона о парничном поступку.

  Имајући у виду да од одлуке у тужбеном захтеву за поништај уговора зависи одлука о тужбеном захтеву за раскид уговора, с обзиром да уколико се утврди да су испуњени услови за поништај уговора, тада такав уговор не производи правно дејство, па се не може се ни раскинути, првостепена пресуда је морала бити укинута и у делу којим је одлучено о тужбеном захтеву за раскид уговора због неиспуњења. Наиме, одлука о овом делу тужбеног захтева зависи од одлуке о тужбеном захтеву за поништај предметног уговора и утврђења да исти не производи правно дејство.

  У поновном поступку првостепени суд ће имајући у виду наведено отклонити наведени пропуст тако што ће извести доказ вештачењем на околност пословне способности примаоца издржавања у тренутку закључења уговора о доживотном издржавању, одлучиће о тужбеном захтеву за поништај уговора и утврђење да уговор не производи правно дејство, као и о захтеву за раскид уговора због неиспуњења, а такође, одлучиће и о трошковима поступка, с обзиром да одлука о трошковима поступка зависи од одлуке о главној ствари.

  На основу изложеног, применом одредбе члана 376. став 1. Закона о парничном поступку одлучено је као у изреци.

Председник већа-судија
Споменка Зарић, ср.

МШ

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)