Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
19.10.2017.

Гж 5226/17

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 5226/17
19.10.2017. године
Београд


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Добриле Страјина, председника већа, Зорана Хаџића и Радмиле Ђурић, чланова већа, у парници тужиоца АА, чији је пуномоћник адвокат АБ, против политичке странке "АА", ради утврђења, одлучујући о жалби тужене изјављеној против пресуде Трећег основног суда у Београду П.бр.743/17 од 30.05.2017. године, у седници већа одржаној 19.10.2017. године, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ, као неоснована, жалба тужене и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Трећег основног суда у Београду П.бр.743/17 од 30.05.2017. године.

ОДБИЈА СЕ, као неоснован захтев тужиоца за накнаду трошкова другостепеног поступка.


О б р а з л о ж е њ е

Побијаном пресудом, ставом првим изреке усвојен је тужбени захтев тужиоца па је утврђено да је уговор о регулисању међусобних права и обавеза кандидата за одборника у Скупштини градске Општине Црвени Крст и политичке странке "АА" број 82/1 закључен и оверен дана 27.04.2012. године пред Основним судом у Нишу ОвI.бр. 10396/2012 ништав. Ставом другим изреке обавезана је тужена да тужиоцу на име трошкова парничног поступка исплати износ од 242.100,00 динара.

  Против наведене пресуде тужена је благовремено изјавила жалбу због битне повреде одредаба парничног поступка, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и због погрешне примене материјалног права.

Тужилац је доставио одговор на жалбу.

Испитујући правилност побијане пресуде у границама законских овлашћења из члана 386 Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11), Апелациони суд је нашао да жалба тужене није основана.

У првостепеном поступку нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка прописане чланом 374 став 2 тачке 1, 2, 3, 5, 7 и 9 ЗПП, на које другостепени суд пази по службеној дужности, а због којих би побијана одлука морала бити укинута, нити је учињена битна повреда одредаба парничог поступка прописана чланом 374 став 2 тачка 12 ЗПП на коју се жалбом тужене посебно указује, јер побијана пресуда нема недостатака због којих се не може испитати, а дати су јасни разлози о свим битним чињеницама.

Према утврђеном чињеничном стању тужилац, као кандидат за одборника и тужена су били у уговорном односу по основу закљученог уговора о регулисању међусобних права и обавеза кандидата за одборника у Скупштини градске Општине Црвени Крст и политичке странке "АА" бр. 82/1 од 27.04.2017. године којом се тужилац обавезао да туженој исплати накнаду у износу од 5.000.000,00 динара у случају да буде искључен из политичке странке "АА", а у року од 7 дана не поднесе оставку на одборнички мандат.

Примањујући материјално право на овако утврђено чињенично стање првостепени суд је закључио да је располагање мандатом одборника који је предвиђен уговором као и захтев тужене да тужилац исплати туженој накнаду у износу од 5.000.000,00 динара у случају да буде искључен из странке, ако у року од 7 дана не поднесе оставку на одборнички мандат, супротан Закону о локалним изборима који предвиђа у којем случају пре истека времена на који је изабран одборнику престаје мандат, те да у случају давања оставке одборник лично подноси оставку, својевољно због чега је уговор супротан принудним прописима што га чини ништавим. Осим тога, првостепени суд је нашао да је оспорени уговор ништав јер је у супротности са одредбом члана 21 Закона о политичким странкама те да странке нису могле уговарати престанак чланства у странци било иступањем или искључењем  плаћањем било каквог новчаног износа јер слободно и добровољно чланство у политичкој странци подразумева стицање или престанак својства члана који је искључиви резултат слободне воље држављанина РС о томе да ли ће и како бити политички организован.

На правилно и потпуно утврђено чињенично стање правилно је првостепени суд применио материјално право када је оценио да је ништав спорни уговор о регулисању међусобних права и обавеза кандидата за одборника и тужене политичке странке, а за своју одлуку је дао јасне и аргументоване разлоге које прихвата и овај суд као другостепени.

Суд је ценио наводе жалбе да је спорни уговор о регулисању међусобних права и обавеза кандидата за одборника и тужене пуноважан правни посао, међутим супротно наводима жалбе правилно је првостепени суд оценио да је спорни уговор противан принудним прописима, јавном поретку и добрим обичајима и да је стога ништав. Наиме, право одборника да представља грађане у скупштини јединице локалне самоуправе Уставом није ограничено, нити Устав предвиђа могућност ограничења изборног права оствареног на непосредним изборима за скупштину јединице локалне самоуправе, а одборник има Уставом загарантовану слободу у представљању оних који су га изабрали. Слободан мандат народних представника један је од основних принципа и вредноти на којима се темељи савремена демократска и правна држава, а уговором на основу кога би била предвиђена материјално-правна обавеза кандидата за одборника према политичкој странци која га је предложила на изборима у случају искључења из политичке странке и неподношења оставке на мандат одборника, вољом уговорних страна био би промењен Уставом утврђен положај одборника и карактер представништва у скупштини јединице локалне самоуправе. На основу чињенице да је подносилац изборне листе у постуку кандидовања номиновао кандидата за одборника на својој изборној листи не могу се изводити посебна права и овлашћења подносиоца изборне листе у односу према одборнику због чега би предмет и основ уговора где би била предвиђена материјално-правна обавеза одборника у ситуацији иступања односно искључења из странке, а у случају неподношења оставке одборника на мандат, били противни принудним прописима, јавном поретку и добрим обичајима. Предвиђањем такве уговорне обавезе био би доведен у питање јавно-правни однос између бирача и представника који се огледа у мандату одборника, који је у нашем уставно-правном поретку слободан а не тзв. везани мандат због чега предмет и основ таквог уговора не би били дозвољени. Стога, по оцени овог суда правилно је првостепени суд закључио да воља о оставци одборника треба да одговара стварној вољи одборника, а таква воља би свакако била ограничена или чак искључена стављањем уговором у изглед одборнику новчане обавезе.

Имајући у виду напред наведено неосновано се жалбом указује да је усвајањем тужбеног захтева тужиоца првостепени суд омогућио располагање тужиоца противно принудним прописима и јавном поретку и добрим обичајима чиме је у поступку пред првостепеним судом учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374 став 2 тачка 5 Закона о парничном поступку наводећи да је тужилац противно правилима морала искористио тужену како би добио мандат одборника, након чега је одлучио да иступи из одборничког клуба СРС чиме је онемогућена политичка странка у заштити својих интереса, а чиме је тужилац преварио и бираче имајући у виду да се приклонио политичкој странци која није ни постојала на дан избора. Наиме, супротно наводима жалбе првостепени суд је правилно утврдио да је спорни уговор ништав обзиром да је противан принудним прописима, јавном поретку и добрим обичајима, због чега у првостепеном поступку није учињена наведена битна повреда одредаба парничног поступка. С тим у вези, туженој се по основу ништавог уговора не може омогућити испуњење преузетих обавеза по основу таквог уговора обзиром да је такав уговор без правног дејства од момента његовог закључења, а тужена уколико сматра да има право да захтева повраћај онога што је дала на име испуњења ништавог уговора у смислу члана 104 ЗОО, односно уколико сматра да има право на накнаду штете 108 ЗОО то своје право може остваривати у посебном поступку који није предмет ове парнице.

Из свих наведених разлога побијана пресуда је потврђена, а потврђена је и одлука о трошковима парничног поступка обзиром да је донета правилном применом одредбе члана 153 и 154 ЗПП.

На основу изнетог применом одредаба члана 390 Закона о парничном поступку одлучено је као у ставу првом изреке.

Како трошкови тужиоца на име састава одговора на жалбу нису били потребни ради вођења ове парнице применом одредбе члана 165 ЗПП одлучено је као у ставу другом изреке. 

Председник већа-судија
Добрила Страјина,с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)