Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
2.11.2011.

Гж 6035/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 6035/11
02.11.2011.године
Б Е О Г Р А Д

 

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Зорице Јашаревић, председника већа, Весне Матковић и Бранислава Босиљковића, чланова већа, у парници тужиоца АА, одборника у Скупштини општине Нови Београд, изабраног са изборне листе „Српска радикална странка-Томислав Николић“, кога заступа пуномоћник АБ, адвокат, против тужене „Српске радикалне странке“ из Земуна, Магистарски трг бр.3, подносиоца изборне листе за избор одборника у Скупштини општине Нови Београд „Српска радикална странка-Томислав Николић“, ради раскида уговора, одлучујући о жалби тужиоца, изјављеној против пресуде Четвртог општинског суда у Београду П.4564/08 од 12.05.2009.године, у седници већа, одржаној дана 02.11.2011.године, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужиоца и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Четвртог општинског суда у Београду П.4564/08 од 12.05.2009.године.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Четвртог општинског суда у Београду П.4564/08 од 12.05.2009.године, ставом првим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиоца АА којим је тражио да се раскине уговор о регулисању међусобних односа између подносиоца изборне листе и кандидата за одборника у Скупштини општине Нови Београд који је закључен у Новом Београду дана 29.05.2008.године између тужиоца АА, одборника Скупштине општине Нови Београд изабраног са изборне листе “Српска радикална странка-Томислав Николић” с једне стране и уговарача туженог „Српске радикалне странке“ из Земуна, Магистарски трг бр.3, подносиоца изборне листе за Скупштину општине Нови Београд „Српска радикална странка-Томислав Николић“, а који је оверен пред Четвртим општинским судом у Београду под Ов.бр.1353/08 дана 29.05.2008.године, као неоснован. Ставом другим изреке, обавезан је тужилац да надокнади туженом трошкове парничног поступка у износу од 650,00 динара, у року од 15 дана од пријема писменог отправка пресуде, под претњом принудног извршења. Ставом трећим изреке, није дозвољено преиначење тужбе од 12.05.2009.године.

Против наведене пресуде тужилац је благовремено изјавио жалбу из свих законом прописаних жалбених разлога.

Испитујући правилност побијане пресуде у смислу члана 372 ЗПП-а Апелациони суд је нашао да је жалба неоснована.

У спроведеном поступку нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачке 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП на које Апелациони суд, као другостепени, пази по службеној дужности, ни оне из тачке 12 истог става на коју се неосновано указује жалбом јер су у пресуди наведени јасни и непротивуречни разлози о свим битним чињеницама.

Најпре, правилна је одлука првостепеног суда којом није дозвољено преиначење јер преиначење тужбе, сходно члану 193 став 2 ЗПП-а, суд може дозволити и онда када се тужени томе противи, али само ако су кумулативно испуњена два услова: да је то целисходно за коначно решење односа међу странама и да поступак по преиначеној тужби знатно не продужава трајање парнице. Тужилац је поднету тужбу преиначио тако што је на рочишту за главну расправу 12.05.2009.године поред захтева за раскид уговора од 06.10.2008.године поставио евентуални тужбени захтев за поништај тог уговора због мана воље – заблуде. Одлучивање о евентуалном тужбеном захтеву подразумева утврђивање сасвим других чињеница од оних које се утврђују када се одлучује о тужбеном захтеву за раскид тог уговора, и извођењу других доказа. Зато је правилан закључак првостепеног суда да би, у случају ако и поред противљења туженог се дозволи преиначење тужбе, одлучивање о преиначеној тужби продужило трајање ове парнице због потреба извођења других доказа о постојању заблуде тужиоца приликом закључења предметног уговора. Стога је неоснован навод жалбе да је првостепени суд одбио захтев тужиоца за преиначење тужбе без икаквог образложења.

Према утврђеном чињеничном стању тужилац као кандидат за одборника у Скупштини Општине Нови Београд са изборне листе тужене и тужена као носилац изборне листе, закључили су дана 29.05.2008.године уговор о регулисању међусобних односа који је оверен пред Четвртим општинским судом у Београду под Ов.бр.1358/08 дана 29.05.2008.године. Након локалних избора одржаних током 2008.године дошло је до промењених околности. Наиме, тужилац се приликом доношења одлуке да се кандидује на изборној листи СРС руководио политиком коју је та странка водила у том периоду и предизборним програмом који је промовисао Томислав Николић, да би по одржавању локалних избора 2008.године, Томислав Николић и група функционера била избачена из СРС-а. Тужилац поднетом тужбом захтева раскид предметног уговора позивајући се на промењене околности које су наступиле након његовог закључења, поделу тужене политичке странке и формирање нове странке, која не промовише идеје које је носилац изборне листе на локалним изборима заступао током предизборне кампање.

На основу овако утврђеног чињеничног стања, правилно је поступио првостепени суд када је одбио тужбени захтев за раскид уговора о регулисању међусобних односа странака од 29.05.2008.године и за своју одлуку дао јасне разлоге које у целости прихвата и овај суд.

Наиме, спорни уговор странке су закључиле у складу са одредбом члана 47 став 1 Закона о локалним изборима (“Службени гласник Републике Србије” број 129/07). Законодавац је у тој одредби дозволио могућност да подносилац изборне листе и кандидат за одборника, односно одборник, закључе уговор који ће за предмет имати одборнички мандат. Такав уговор, по својој правној природи, представља уговор приватног права на који се у смислу члана 25 став 1 Закона о облигационим односима, примењују одредбе тог закона о уговорима.

Сходно одредби члана 133 став 1 Закона о облигационим односима, ако после закључења уговора наступе околности које отежавају испуњење обавезе једне стране, или ако се због њих не може остварити сврха уговора, а и у једном и другом случају у тој мери да је очигледно да уговор више не одговара очекивању уговорних страна и да би по општем мишљењу било неправично одржати га на снази такав какав је, страна којој је отежано испуњење обавезе, односно страна која због промењених околности не може остварити сврху уговора, може захтевати да се уговор раскине. Страна која захтева раскид уговора, према ставу трећем наведене одредбе, не може се позивати на промењене околности које су наступиле по истеку рока за испуњење њене обавезе. Предметни уговор је једнострано обавезан уговор, јер само једна уговорна страна, овде тужилац (кандидат за одборника у скупштини јединице локалне самоуправе) има обавезу која се и састоји у сачињавању и предаји другој уговорној страни, овде туженој, бланко оставку на функцију одборника и овлашћење за подношење исте. Тужилац је обавезу извршио већ приликом закључења тог уговора. Промењене околности на које се тужилац позива, наступиле су након испуњења њене обавезе, због чега у конкретном случају нема места примени цитиране законске одредбе, како је то правилно закључио првостепени суд. Предмет спора није утврђивање ништавости уговора већ његов раскид. Осим тога, чак и у случају да је тај уговор апсолутно ништав правни посао, тужбени захтев за раскид уговора био би неоснован јер се не може раскидати уговор који је ништав. Приликом одлучивања другостепени суд је ценио да је у међувремену донета одлука Уставног суда Србије Уж.бр.52/2008 од 21.04.2010.године, којом је утврђено да одредба члана 47 Закона о локалним изборима није у сагласности са Уставом и потврђеним међународним уговорима, али је нашао да иста не може имати утицаја на другачије одлучивање. И у смислу те одлуке спорни уговор је правно недопуштен, ништав правни посао, а тужилац у овој правној ствари не захтева утврђење његове ништавости.

Апелациони суд је ценио и остале жалбене наводе али је нашао да се њима не доводи у сумњу правилност и законитост побијане пресуде, која је заснована на правилној оцени изведених доказа.

Потврђена је и одлука о трошковима поступка јер је иста заснована на правилној примени члана 149 и 150 ЗПП-а.

Са изнетих разлога, сходно одредби члана 375 ЗПП-а, одлучено је као у изреци.

Председник већа-судија,
Зорица Јашаревић с.р.

За тачност отправка
управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)