Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
26.05.2010.

Гж 6297/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 6297/10
26.05.2010.
БЕОГРАД


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Слађане Накић Момировић, председника већа, Невенке Ромчевић и Марине Јакић, чланова већа, у парници тужиоца Републике Србије коју заступа Републичко Јавно правобранилаштво, Одељење у Пожаревцу, против тужених Општине Петровац на Млави, коју заступа Општинско јавно правобранилаштво Петровац и АА, кога заступа АБ, адвокат, ради утврђења ништавости предуговора, одлучујући о жалбама тужених изјављеним против пресуде Општинског суда у Петровцу П 392/06 од 24.03.2009. године, у седници већа одржаној дана 26.05.2010. године, донео је


П Р Е С У Д У

Одбијају се као неосноване жалбе тужених и потврђује пресуда Општинског суда у Петровцу П. 392/06 од 24.03.2009. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Општинског суда у Петровцу П. 392/06 од 24.03.2009. године, ставом првим изреке утврђено је да је ништав предуговор о купопродаји непокретности-пословног простора аа, закључен између тужене Општине Петровац на Млави и туженог АА 19.09.2005. године, овереног пред Општинским судом у Петровцу под бројем Ов.4176/05 дана 20.09.2005. године. Ставом другим изреке обавезани су тужени Општина Петровац на Млави и АА да тужиоцу Републици Србији исплате на име парничних трошкова износ од 102.000,00 динара у року од 15 дана од дана достављања преписа пресуде под претњом извршења.

Против наведене пресуде жалбе су изјавили тужени АА због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права и против одлуке о трошковима поступка и тужени Општина Петровац на Млави због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Апелациони суд је испитао побијану одлуку у смислу члана 372 ЗПП-а и оценио да жалбе нису основане.

У спроведеном поступку нема битних повреда одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачка 1,2,5,7 и 9 ЗПП-а на које другостепени суд пази по службеној дужности. Нема ни битне повреде одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачка 12 ЗПП-а на коју се жалбом туженог АА неосновано указује. Побијана одлука је јасна, потпуна и непротивречна. Садржи разлоге о свим одлучним чињеницама.

Правилном оценом изведених доказа првостепени суд је утврдио да су председник Општине Петровац ББ у име Општине Петровац као продавац и АА као купац закључили 19.09.2005. године предуговор који је оверен пред судом под бројем Ов.бр.4176/05 од 20.09.2005. године. Предмет предуговора је пословни простор у приземљу пословно стамбене зграде аа. Цена непокретности је 5.000.000,00 динара. Чланом 4 предуговора одређено је да купац АА у складу са решењем од 14.09.2005. године ступа у државину наведене непокретности 01.01.2007. године, а чланом 5 купац се обавезује да продавцу на име купопродајне цене уплати пре закључења предуговора износ од 4.400.000,00 динара на одговарајући рачун буџета продавца. Чланом 6 уговарачи су се сагласили да ће главни уговор о купопродаји на основу кога ће се извршити пренос права својине закључити по добијању сагласности за продају предметне непокретности од стране Дирекције за имовину Републике Србије. Чланом 7 уговорена је обавеза продавца да прибави сагласност из члана 6.

На дан овере предуговора тужени АА уплатио је туженоj Општини Петровац износ од 4.400.000,00 динара и ступио у посед непокретности.

Према поседовном листу број _ за КО _, кп.бр._ под зградом површине 1.07 ари и под двориштем површине 48м2 води се на Републику Србију, корисник Општина Петровац.

Имовинско правна служба тужене Општине Петровац је 03.08.2006. године поднела захтев Влади Републике Србије за добијање сагласности да Општина Петровац може да прода садашњу зграду аа. Дописом од 16.05.2007. године Републичка Дирекција за имовину Републике Србије је затражила да имовинско правна служба тужене Општине Петровац достави потребну документацију у року од 15 дана како би дирекција могла да одлучи о траженој сагласности. Према извештају Републичке дирекције за имовину од 04.04.2008. године, Општина Петровац на Млави није доставила тражену документацију па дирекција није имала услова за поступање по поднетом захтеву за добијање сагласности за отуђење из државне својине предметне непокретности.

На правилно и потупно утврђено чињенично стање, првостепени суд је правилно применио материјално право и то члан 8 Закона о средствима у својини Републике Србије и члан 45 став 2 Закона о облигационим односима усвајањем тужбеног захтева.

Према члану 8 став 1 Закона о средствима у својини Републике Србије („Службени гласник РС“ број 53/95,3/96,54/96,32/97), о прибављању и отуђењу непокретности које користе државни органи и организације, органи територијалних јединица и друге организације из члана 1 тачка 2 овог закона одлучује Влада Републике Србије. Према члану 8 став 8 овог закона, уговор закључен супротно одредбама овог члана, ништав је. Према члану 24 став 1 Закона о средствима у својини Републике Србије, уговор о прибављању, отуђењу, давању у закуп или на коришћење непокретности у државној својини, које користе државни органи и организације, као и уговор о прибављању и отуђењу непокретности из државне својине које користе органи територијалних јединица закључује у име Републике Србије, директор Дирекције или друго лице у Дирекцији које он за то овласти. На основу предуговора од 19.09.2005. године, купац тужени АА уплатио је туженој Општини Петровац купопродајну цену и ступио у посед зграде аа, чиме је извршен промет непокретности у државној својини, па је правилно првостепени суд применом члана 8 Закона о средствима утврдио ништавост предуговора. Супротно наводима жалби тужених, околност што су тужени спорни споразум насловили као предуговор и уговорили да ће главни уговор бити закључен по добијању сагласности Дирекције за имовину, није од утицаја на ваљаност предуговора. У смислу члана 8 Закона о средствима, према ком о отуђењу непокретности из државне својине одлучује Влада Републике Србије, сагласност Дирекције за имовину Републике Србије не представља услов за упис права у јавну књигу, већ услов за закључење уговора којим се врши отуђење средстава из државне својине. Предметним предуговором фактички је извршена купопродаја непокретности исплатом цене и предајом ствари па се неосновано у жалбама тужених истиче да је непотребно поништавати уговор који не производи никакве правне последице и у том случају за жалиоце нема штете од утврђења ништавости истог. Поред тога, према члану 45 став 2 Закона о облигационим односима, прописи о форми главног уговора важе и за предуговор, ако је прописана форма услов пуноважности уговора. Коначно, тужени Општина Петровац није лице овлашћено за закључивање уговора из члана 8 Закона о средствима јер према члану 24 овог закона, уговор о отуђењу непокретности који користе органи територијалних јединица, у име Републике закључује директор дирекције или лице које он овласти, па је и из овог разлога предметни предуговор ништав.

Неосновано тужени АА у жалби истиче да је одлучено о тужби подигнутој после законом прописаног рока јер се према члану 110 Закона о облигационим односима, право на истицање ништавости не гаси. Такође се неосновано жалбом овог туженог истиче и битна повреда одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачка 7 ЗПП-а наводима да је онемогућен да расправља пред судом. Тужени АА није приступио на рочишта за главну расправу од 26.07.2007. године, 31.10.2007, 26.12.2007., 18.02.2008. године и 25.08.2008. године иако уредно позван позивом за саслушање странака. Пуномоћнику овог туженог је на рочишту од 26.12.2008. године наложено да достави адресу туженог у иностранству, што није учинио па је правилно првостепени суд на рочишту од 24.03.2009. године одбио предлог пуномоћника туженог АА да се саслушају парничне странке.

Правилно је првостепени суд, на основу дописа Имовинскоправне службе Општине Петровац утврдио да је тужени АА даном овере предуговора ступио у посед непокретности у државној својини, па су наводи жалбе тужених којима се спори ова чињеница неосновани. Изјаву коју је уз жалбу приложила тужена Општина Петровац према којој се радник имовинскоправне службе изјашњава да је погрешио када је обавестио суд да је тужени АА у државини предметне зграде, овај суд није ценио јер се нове чињенице и докази не могу са успехом први пут истаћи у жалби, у смислу члана 359 ЗПП-а. Сходно члану 1 Закона о средствима у својини Републике Србије, средства која су стечена односно која стекну органи територијалних јединица су средства у својини Републике Србије, па су неосновани наводи жалбе туженог АА да је власник пословног простора који је предмет предуговора Општина Петровац и да Република Србија нема правни интерес за вођење парнице.

Одлука о трошковима поступка донета је правилном применом чланова 149 и 150 ЗПП-а па се паушалним наводом жалбе туженог АА неосновано побија.

Са изнетог, применом члана 375 ЗПП-а, одлучено је као у изреци.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Слађана Накић Момировић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)