Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
1.11.2011.

Гж 6370/12

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 6370/12
Дана 01.11.2012. године
Б Е О Г Р А Д

 


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Весне Митровић, председника већа, Маргите Стефановић и Милице Поповић Ђуричковић, чланова већа, у парници тужилаца АА, АА1 и АА2, као правних следбеника пок. ПП, чији је заједнички пуномоћник АБ, адвокат, против тужене Градске општине Палилула, чији је законски заступник Јавно правобранилаштво Градске општине Палилула са седиштем у Београду, улица Таковска број 12, вредност предмета спора 512.370,59 динара, одлучујући о жалби тужене изјављеној против пресуде Првог основног суда у Београду П. бр. 9733/2010 од 16.07.2012. године, у нејавној седници већа одржаној дана 01.11.2012. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

УКИДА СЕ пресуда Првог основног суда у Београду П. бр. 9733/2010 од 16.07.2012. године и предмет ВРАЋА истом суду, на поновно суђење.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду П. бр. 9733/2010 од 16.07.2012. године, ставом првим изреке, усваја се тужбени захтев у целости, па се обавезује тужена Градска општина Палилула из Београда да тужиљама АА, АА1 и АА2, солидарно исплати на име материјалне штете за период од 01.04.2007. године до 10.10.2007. године износ од 512.370,59 динара са законском затезном каматом почев од 25.05.2012. године па до коначне исплате, све у року од 15 дана од дана пријема отправка ове пресуде, под претњом принудног извршења. Ставом другим изреке обавезује се тужена да тужиљама солидарно накнади трошкове парничног поступка у износу од 426.940,00 динара у року од 15 дана од дана пријема отправка ове одлуке под претњом принудног извршења.

Против ове пресуде благовремено је изјавила жалбу тужена, побијајући исту у целини, из свих законских разлога због којих се пресуда може побијати.

Апелациони суд је испитао побијану пресуду, у границама овлашћења из члана 372. Закона о парничном поступку, па је оценио да је изјављена жалба основана.

У првостепеном поступку нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка из члана 361. став 2. тачка 1, 2, 5, 7. и 9. Закона о парничном поступку, на које другостепени суд пази по службеној дужности. Побијана пресуда нема недостатака због којих се не може испитати, па није захваћена битном повредом одредаба парничног поступка из тачке 12. наведеног члана и става, на коју се у жалби посебно указује. Међутим, због погрешне примене материјалног права чињенично стање је непотпуно утврђено. Такође, првостепени суд је прекорачио тужбени захтев, на шта се у жалби основано указује, јер је обавезао тужену да тужиљама солидарно накнади штету и трошкове поступка, иако тужиље својим тужбеним захтевом који су уредиле у поднеску од 13.06.2012. године нису тражиле солидарно исплату материјалне штете и трошкова поступка.

Према утврђеном чињеничном стању правни следбеник тужиља, сада пок. ПП био је власник стана аа у коме је, као закупац, дуги низ година становала СС, а за шта је плаћала закупнину. Решењем Одељења за комунално-стамбене послове Општине Палилула број 360-440/93 од 17.08.1994. године дозвољена је обнова поступка, па је усвојен захтев ПП за исељење носиоца станарског права СС1 из стана аа и утврђена је обавеза Општине Палилула да из фонда станова којим располаже обезбеди одговарајући стан за пресељење носиоца станарског права СС1, најкасније до 31.12.1995. године. Општински орган управе тужене Општине Палилула је дописом од 27.08.1997. године обавестио сада пок. ПП да је општина дужна да обезбеди стан за пресељење носиоца станарског права до 2000. године. Решењем Председника ГО Палилула број 061-1158/2007-I-6 од 13.07.2007. године СС, супрузи носиоца станарског права на стану у својини грађана, додељен је стан аа1, по структури једноипособан, који ће именована користити као закупац са породицом, а записником о примопредаји од 10.10.2007. године општини су тога дана предати кључеви стана аа од стране лица која су у њему до тада становала. Пресудом Првог општинског суда у Београду П. бр. 1235/07 од 07.06.2007. године тужена Општина је правноснажно обавезана да сада пок. ПП, на име накнаде имовинске штете, плати износ од 3.749.200,00 динара са законском затезном каматом од 26.04.2007. године до исплате, због неиспуњења обавезе из поменутог решења и непримене одредаба Закона о становању јер је спречила власника да свој стан користи, њиме располаже, а штета се огледа у изгубљеној добити у висини тржишне закупнине коју је тужилац по редовном току ствари могао да оствари издавањем стана у закуп трећим лицима у периоду од 01.01.2001. године до обављеног вештачења. Пошто су кључеви од поменутог стана предати сада пок. ПП 10.10.2007. године, налазом и мишљењем вештака економско-финансијске струке од 28.05.2012. године извршен је обрачун висине закупнине за период од 01.04.2007. године до 10.10.2007. године, који заједно са обрачунатом законском затезном каматом на дан вештачења, износи 512.370,59 динара, па је тужена Општина обавезана да овај износ исплати правним следбеницима сада пок. ПП. Из налаза и мишљења вештака произлази да је обрачуната законска затезна камата на износе тржишних цена закупа по објављеним месечним коефицијентима законске затезне камате и лиценцираном програму Привредног саветника којим је вршен обрачун законске затезне камате од датума доспећа за плаћање месечне закупнине до дана вештачења, дана 25.05.2012. године.

Одлуком Уставног суда од 12.07.2012. године, која је објављена у „Сл.гласнику Републике Србије“ број 73/2012 од 27.07.2012. године, утврђено је да одредба члана 3. став 1. Закона о висини стопе затезне камате („Службени лист СРЈ“ број 9/01), у делу који гласи: „применом конформне методе“, није у сагласности са Уставом. Чланом 58. Закона о Уставном суду прописано је да кад Уставни суд утврди да закон, статут аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе, други општи акт или колективни уговор није у сагласности са Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права и потврђеним међународним уговором, тај закон, статут аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе, други општи акт или колективни уговор престаје да важи даном објављивања одлуке Уставног суда у „Службеном гласнику Републике Србије“. Имајући у виду наведену законску одредбу, пошто је одредба Закона о висини стопе затезне камате у погледу метода обрачуна затезне камате проглашена неуставном, од дана објављивања те одлуке у „Сл.гласнику Републике Србије“ више се не примењује конформна метода обрачуна затезне камате.

Чланом 60. Закона о Уставном суду прописано је да закон и други општи акти за које је одлуком Уставног суда утврђено да нису у сагласности са Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним уговорима или законом, не могу се примењивати на односе који су настали пре дана објављивања одлуке Уставног суда, ако до тог дана нису правноснажно решени. У смислу наведене законске одредбе, у поступцима који су још у току, то јест нису правноснажно решени, конформна метода обрачуна затезне камате неће се примењивати, односно требало би дуговање обрачунати методом простог интересног рачуна.

У конкретном случају побијана пресуда је донета 16.07.2012. године, дакле пре објављивања наведене одлуке Уставног суда у „Службеном гласнику Републике Србије“, па првостепени суд није могао да, ценећи налаз и мишљење вештака, наложи, а у смислу примене материјалног права, да вештак обрачун законске затезне камате изврши методом простог интересног рачуна. Имајући у виду члан 60. Закона о Уставном суду Апелациони суд је оценио да првостепени суд, због погрешне примене материјалног права, није потпуно утврдио чињенично стање, а у смислу висине тужбеног захтева која је опредељена у складу са налазом и мишљењем вештака економско-финансијске струке од 28.05.2012. године, који је приликом обрачуна законске затезне камате користио конформну методу обрачуна, која је проглашена неуставном већ поменутом одлуком Уставног суда. Зато је жалба тужене морала бити усвојена, а побијана пресуда укинута у ставу првом изреке.

У поновном поступку првостепени суд ће поступити по примедбама из овог решења, употпунити чињенично стање тако што ће вештаку наложити да законску затезну камату на утврђене износе закупнине за спорни период обрачуна методом простог интересног рачуна. Пошто поступи по примедбама из овог решења, имајући у виду и остале наводе изјављене жалбе, првостепени суд ће поново одлучити о тужбеном захтеву, при чему ће водити рачуна да одлучује у границама захтева који су постављени у поступку, у смислу члана 3. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник Републике Србије“ број 72/11).

Одлука о трошковима поступка зависи од коначног успеха странака у спору, па је побијана пресуда укинута у ставу другом изреке.

Из наведених разлога одлучено је као у изреци решења, а на основу члана 377. став 2. Закона о парничном поступку.

Све наведене одредбе Закона о парничном поступку („Сл.гласник Републике Србије“ 125/04, 111/09) примењују се у смислу члана 506. став 1. Закона о парничном поступку („Сл.гласник Републике Србије“ 72/11).

Председник већа – судија
Весна Митровић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)