Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
15.10.2012.

Гж 6653/12

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 6653/12
Дана 15.10. 2012. године
Б Е О Г Р А Д


У  И М Е  Н А Р О Д А

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судијa Тамаре Узелац Ђуровић, председника већа, Добриле Страјина и Сање Лекић, чланова већа, у парници тужиоца AA, чији је пуномоћник АБ, адвокат 1, против туженог Предузећа за производњу и трговину "ББ", чији је пуномоћник БА, адвокат, ради раскида уговора и исплате, одлучујући о жалби тужиоца изјављеној против пресуде Првог основног суда у Београду 76 П.бр. 2449/11 од 30.06.2011. године, у седници већа одржаној дана 15.10.2012. године, донео је


П Р Е С У Д У

  І ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Првог основног суда у Београду 76 П.бр. 2449/11 од 30.06.2011. године у делу става првог тако што се УСВАЈА захтев тужиоца и раскида уговор о продаји LCD телевизора марке „Samsung” модел LE 40M71, серијског броја AFRG3SQP800351B, закључен у Београду дана 09.11.2009. године, између тужиоца као купца и туженог Предузећа за производњу и трговину "ББ" и ОБАВЕЗУЈЕ тужени да тужиоцу плати износ од 60.000,00 динара са законском затезном каматом почев од 04.02.2011. године па до исплате, у року од 15 дана.

ІІ ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужиоца и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Првог основног суда у Београду 76 П.бр. 2449/11 од 30.06.2011. године у делу става првог којим је одбијен као неоснован захтев тужиоца за исплату законске затезне камате на износ од 60.000,00 динара почев од 09.11.2009. године па до 04.02.2011. године.

ІІІ ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ решење о трошковима парничног поступка садржано у ставу другом изреке пресуде Првог основног суда у Београду 76 П.бр. 2449/11 од 30.06.2011. године тако што се ОБАВЕЗУЈЕ тужени да тужиоцу на име трошкова парничног поступка исплати износ од 18.725,00 динара, у року од 15 дана.


О б р а з л о ж е њ е

Побијаном пресудом одбијен је тужбени захтев тужиоца АА којим је тражио да се раскине уговор о продаји LCD телевизора марке „Samsung” модел: LE 40M71, серијског броја AFRG3SQP800351B, закључен у Београду дана 09.11.2009. године, између тужиоца као купца и туженог Предузећа за производњу и трговину "ББ", и којим је тужилац тражио да се обавеже тужени да врати плаћени износ цене од 60.000,00 динара, са законском затезном каматом почев од 09.11.2009. године, па до исплате ( став први изреке ). Решено је да свака странка сноси своје трошкове парничног поступка ( став други изреке ).

Против наведене пресуде тужилац је благовремено изјавио жалбу због битне повреде одредаба парничног поступка и због погрешне примене материјалног права.

Испитујући правилност побијане пресуде у смислу одредбе члана 372 ЗПП ( „Службени гласник РС“ бр. 125/04, са каснијим изменама и допунама ), а на основу одредбе из чл. 506 став 1 ЗПП ( „Службени гласник РС“ бр. 72/11 ), Апелациони суд је нашао

 да је жалба основана.

Према стању списа парничне странке су расправљале о кумулативно постављеним захтевима тужиоца да се раскине уговор о купопродаји телевизора марке „Samsung” и да му тужени исплати новчани износ од 60.000,00 динара. Наиме, тужба је поднета поводом тврдње тужиоца да се купљени телевизор покварио у гарантном року и да је тужилац од стране овлашћеног сервиса туженог обавештен да би поправка телевизора била неисплатива. И поред правилно утврђених чињеница: - да је тужилац купио телевизор, - да се телевизор покварио у гарантном року – и да би поправка телевизора била неисплатива, првостепени суд је одлучио да одбије захтев тужиоца, образлажући своју одлуку схватањем да је тужилац изгубио фискални рачун о плаћеној цени телевизора и гарантни лист за његово исправно функционисање, те да му је из тих разлога неоснован захтев за раскид уговора и захтев за исплату новчано исказане вредности. Тиме је првостепени суд дао погрешан правни значај исправама које су издате приликом куповине техничке робе. Наиме, упркос усменој форми уговора о купопродаји телевизора ( као покретне ствари ), као и чињеници да је тужилац исплатио купопродајну цену телевизора и да му је тужени издао гарантни лист, првостепени суд је заузео став да се без исправе о гарантном листу не може остварити право које из њега произилази. Иако гарантни лист представља само доказ о обавези продавца да у гарантном року отклони недостатак или квар на купљеној ствари, те да се та обавеза туженог може доказивати другим доказним средствима (у случају губитка гарантног листа), првостепени суд је погрешно сматрао да је услов пуноважности обавезе туженог постојање гарантног листа у моменту када се тужилац на њега позива. Овакво схватање би водило непотребном формализму, који би онемогућило купце, у овом случају тужиоца, да остваре заштиту својих права која су утемељена на пуноважном купопродајном односу.

Имајући у виду наведено, овај суд је у складу са овлашћењем из одредбе чл. 380 ст. 1 тач. 4 ЗПП на правилно и потпуно утврђено чињенично стање правилно применио материјално право тј. одредбу чл. 504 ЗОО и одлучио као у ставу І изреке. Наиме, тужилац је у гарантном року рекламирао квар на купљеном телевизору, те како је тужени преко свог овлашћеног сервиса одбио да изврши поправку, као и да тужиоцу уместо поквареног испоручи други телевизор, то је овај суд мишљења да је тужилац стекао право да једностраном изјавом воље раскине уговор о купопродаји и да му тужени врати новчани износ од 60.000,00 динара који неосновано држи од момента подношења тужбе. Ово стога што је тужени од момента предаје телевизора на поправку тј. од 20.09.2010. године до подношења тужбе 04.02.2011. године имао више него довољно времена да тужиоцу поправи или преда други исправни телевизор, те како је тужени пропустио ту могућност, то је основано тужилац тражио раскид уговора и повраћај исплаћене суме новца. Такође, основан је и захтев тужиоца за исплату законске затезне камате на досуђени износ почев од подношења тужбе па до исплате; због чега је овај суд одлучио као ставу І изреке.

Што се тиче захтева тужиоца за исплату законске затезне камате од момента куповине телевизора па до момента подношења тужбе, овај суд налази да је исти неоснован с обзиром да је уговор о купопродаји раскинут подношењем тужбе у овом спору, тако да од дана подношења тужбе тужени дугује исплату законске затезне камате и с тим у вези овај суд је у складу са овлашћењем из одредбе члана 373 став 1 тачка 2 у вези члана 375 ЗПП одлучио као у ставу ІІ изреке.

Полазећи од чињенице да је тужилац успео у овом спору, овај суд је у складу са овлашћењем из одредбе чл. 387 ст. 1 тач. 3 ЗПП преиначио решење о трошковима парничног поступка тако што је тужиоцу на име трошкова заступања од стране професионалног пуномоћника досудио: 5.000,00 динара на име састава тужбе, 6.250,00 динара на име заступања на 1 одржаном рочишту, 3.175,00 динара на име заступања на 1 неодржаном рочишту и 4.300,00 динара на име плаћене таксе за тужбу одн. укупно износ од 18.725,00 динара.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА – СУДИЈА
Тамара Узелац Ђуровић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)