Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
25.11.2015.

Гж 6936/15

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 6936/15
Дана:25.11.2015.године
Б Е О Г Р А Д
Немањина бр.9


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Зорице Ђаковић, председника већа, Светлане Павић и др Драгице Попеску, чланова већа, у парници тужиоца АА, кога заступа пуномоћник адвокат АБ, против туженог „ББ“ A.D. Београд, са седиштем _, коју заступа адвокат БА, ради утврђења и накнаде штете, одлучујући о жалби туженог, изјављеној против пресуде Првог основног суда у Београду П бр.25552/12 од 25.03.2015. године, у седници већа одржаној дана 25.11.2015. године, донео је


П Р Е С У Д У

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Првог основног суда у Београду П бр.25552/12 од 25.03.2015. године у делу става другог изреке, тако што се УТВРЂУЈЕ да је ништава меница РС серија _ издата по наредби туженог “ББ“ a.d. _ дана 17.05.2006. године на износ од 441.371,50 динара у односу на тужиоца АА, док се ОДБИЈА тужбени захтев тужиоца да се утврди да је наведена меница ништава у целости.

ПОТВРЂУЈЕ СЕ решење о трошковима поступка садржано у ставу четвртом изреке пресуде Првог основног суда у Београду П бр.25552/12 од 25.03.2015. године и жалба туженог у том делу ОДБИЈА, као неоснована.

ОБАВЕЗУЈЕ СЕ тужилац да туженом надокнади трошкове жалбеног поступка у износу од 18.000,00 динара, у року од 15 дана по пријему пресуде, под претњом принудног извршења.


О б р а з л о ж е њ е

Ставом првим изреке ожалбене пресуде дозвољено је преиначење тужбе као у поднеску тужиоца од 16.06.2014. године. Ставом другим изреке утврђено је да је ништава меница РС серија _ издата по наредби туженог „ББ“ a.d. _ дана 17.05.2006. године, а на износ од 441.371,50 динара. Ставом трећим изреке, одбачена је тужба тужиоца у делу у коме је тражио да суд обавеже туженог да тужиоцу надокнади материјалну штету у износу од 504.740,69 динара са законском затезном каматом на појединачне износе и од датума доспелости као у наведеном ставу. Ставом четвртим изреке одлучено је да свака странка сноси своје трошкове поступка.

Против наведене пресуде и то против одлуке садржане у ставу другом и четвртом изреке, тужени је благовремено изјавио жалбу из свих законом прописаних разлога.

Испитујући правилност ожалбене пресуде у границама законских овлашћења из члана 386 ЗПП („Службени гласник РС“ бр.72/11), овај суд је оценио да је жалба туженог неоснована.

У поступку доношења ожалбене пресуде у побијајућем делу нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374 став 2 тачка 1, 2, 3, 5, 7 и 9 ЗПП, на које повреде овај суд пази по службеној дужности, нити друге повреде поступка које би биле битне.

Према чињеничном стању утврђеном пред првостепеним судом следи да је тужилац дана 16.05.2006. године, дао изјаву којом је туженом јемчио за обавезу Драгана Ивановића као дужника за закључење уговора о кредиту за износ од 700.000,00 динара. Из наведене изјаве произлази да се тужилац обавезао да ће солидарно са подносиоцем захтева за добијање кредита као главним дужником исплатити туженом целокупно потраживање као јемац-платац у случају отказа уговора о кредиту, а због неуредности у исплати кредита. ВВ је са туженом банком дана 17.05.2006. године закључио уговор о кредиту на износ кредита од 700.000,00 динара са роком отплате од 84 месеца и као корисник кредита делимично извршио своје обавезе по закљученом уговору о кредиту, с обзиром да је једно време вршио отплату кредита али је са отплатом престао. Тужени је против тужиоца иницирао извршни поступак на основу менице од 17.05.2006.године, те су са рачуна тужиоца по решењу Основног суда у Бору Ив1 6/10 од 20.05.2010. године, наплаћени износи као у ставу трећем изреке. Вештачењем од стране вештака графолога утврђено је да тужилац није потписао меницу 17.05.2006.године на основу које је дозвољено извршење пред Основним судом у Бору, већ је само потписао изјаву о јемству и захтев за добијање извештаја од кредитног бироа своје банке.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања првостепени суд је нашао да је тужбени захтев тужиоца у погледу утврђења ништавости менице од 17.05.2006. године основан, имајући у виду да је меница – исправа строго формалне природе сачињена супротно Закону о меници, због чега је с позивом на одредбу члана 103 ЗОО утврдио ништавост исте.

Оцењујући наводе жалбе туженог, Апелациони суд је нашао да је првостепени суд на потпуно и правилно утврђено чињенично стање, погрешно применио материјално право када је у целости утврдио ништавост менице РС серија _ од 17.05.2006. године.

Наиме, према садржини одредбе члана 103 став 1 Закона о облигационим односима следи да је уговор који је противан принудним прописима, јавном поретку или добрим обичајима је ништав, уколико циљ повређеног добра не упућује на неку другу санкцију, или ако закон у одређеном случају не прописује што друго, док је одредбом члана 105 став 1 наведеног закона прописано да ништавост неке одредбе уговора не повлачи ништавост самог уговора, ако он може опстати без ништаве одредбе. Одредбом члана 1 Закона о меници прописано је да трасирана меница, а што је у конкретном случају у питању мора да садржи означење да се ради о меници, да садржи безусловни упут да се плати одређена свота новца, име онога који треба да плати (трасат), означење датума доспелости, означење места где плаћање треба да се изврши, име онога коме се или по чијој наредби мора платити (ремитент), означење дана и места издавање менице и потпис онога који је меницу издао (трасант), док је чланом другим наведеног става прописано да меница не вреди уколико је изостао неки од елемената прописаних одредбом члана 1 наведеног закона. Цитиране законске одредбе упућују на закључак да меница представља хартију од вредности по наредби којом њен издавалац (трасант) издаје безусловни налог другом лицу (трасату) да кориснику исправе (ремитенту) исплати одређену своту новца или сам издавалац обећава да ће извршити ту исплату, из чега произлази да је меница хартија од вредности строго формалне природе која мора бити сачињена на законом прописани начин. Састављање менице на начин који је супротан цитираним законским одредбама води ништавости исте. Међутим, одредбом члана 7 Закона о меници, а који закон у овом случају представља меродаван принудни пропис, прописано је да и уколико се на меници налазе потписи лица која су неспособна да се менично обавежу, или лажни потписи или потписи измишљених лица, или потписи из ма којег другог разлога не обавезују лица која су потписала меницу или у име којих је она потписана, обавезе осталих потписника менице су пуноважне.

У конкретном случају у поступку пред првостепеним судом је недвосмислено утврђено да је тужилац дао сагласност туженом да ће бити јемац-платац у уговорном односу између туженог као банке и Драгана Ивановића као корисника кредита, прилажући своју солвентност из кредитног бироа банке на чијем рачуну има средства, али тужилац није потписао меницу од 17.05.2006. године која би представљала као основ да он као јемац платац уместо Драгана Ивановића исплати кредит, а што је утврђено вештачењем од стране вештака графолошке струке, због чега је меница од 17.05.2006.године у односу на тужиоца ништава, док је иста у односу на ВВ као дужника у овој правној ствари и ВВ1 као другог јемца пуноважна како то прописује одредба члана 7 Закона о меници, имајући у виду да захтев наведених лица у погледу ништавости није постојао нити је утврђивана веродостојност њихових потписа, због чега је овај суд ожалбену пресуду преиначио и одлучио као у ставу првом изреке.

Из изнетих разлога у смислу одредбе члана 394 став 1 тачка 4 ЗПП („Службени гласник РС“ бр.72/11) одлучено је као у ставу првом изреке.

Имајући у виду да је тужилац делимично успео у овој парници, то је правилна одлука првостепеног суда када је ставом четвртим изреке одлучио да свака странка сноси своје трошкове поступка, с обзиром да је наведена одлука донета правилном применом одредаба из члана 153 став 2 ЗПП, због чега су неосновани жалбени наводи туженог којима се побија одлука о трошковима поступка, па је овај суд применом одредбе члана 401 став 1 тачка 2 ЗПП одлучио као у ставу другом изреке.

Пошто је у жалбеном поступку преиначена првостепена пресуда у погледу главног захтева, то је овај суд применом одредбе члана 165 ЗПП туженом досудио трошкове жалбеног поступка у износу од 18.000,00 динара, а који трошкови се односе на трошкове састава жалбе.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Зорица Ђаковић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)