Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
18.07.2011.

Гж 7947/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 7947/10
18.07.2011. године
Б Е О Г Р А Д

 


  Апелациони суд у Београду, у већу састављеном од судија: Споменке Зарић, председника већа, Милице Аксентијевић и Меланије Сантовац, чланова већа, у парници тужиоца Друштво са ограниченом одговорношћу "АА", против туженог "ББ", кога заступа БА, адвокат, ради побијања дужникових правних радњи, одлучујући о жалби тужиоца изјављеној против пресуде Општинског суда у Лозници П.621/2008 од 08.05.2009.године, у седници већа одржаној 18.07.2011. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

  УКИДА СЕ пресуда Општинског суда у Лозници П.621/2008 од 08.05.2009.године и предмет ВРАЋА Основном суду у Лозници на поновно суђење.

О б р а з л о ж е њ е

  Пресудом Општинског суда у Лозници П.621/2008 од 08.05.2009.године, ставом првим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев којим је тужилац тражио да се утврди да уговор о продаји Ов.бр.I-2854/2007 од 14.04.2007.године закључен између "ВВ", и туженог "ББ", као купца, и правна радња куповине и продаје из овог уговора не производе правно дејство према тужиоцу до висине потраживања тужиоца по Записнику о сравњењу од 20.09.2005.године, потписаног између тужиоца и "ВВ" у износу од 3.019.269,45 динара са законском затезном каматом почев од 01.01.2005.године до исплате, као и потраживања по рачунима и у износима ближе наведеним у овом делу изреке, са законском затезном каматом од дана доспелости сваког појединачног износа, те да тужени ово призна и да се обавеже да трпи да тужилац ова потраживања наплати из имовине која је предмет наведеног уговора о продаји од 14.04.2007.године и то означених катастарских парцела са постојећим објектима у КО _ уписаних у Пл.бр.1567. Ставом другим изреке одлучено је о трошковима парничног поступка.

  Против наведене пресуде тужилац је благовремено изјавио жалбу због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

  Апелациони суд у Београду је испитао побијану пресуду у границама законских овлашћења из члана 372. Закона о парничном поступку („Сл.гласник Републике Србије“ број 125/2004 и 111/2009)-ЗПП и нашао да је жалба основана.

  Према утврђеном чињеничном стању, потраживање тужиоца према "ВВ" утврђено је Записником о сравњењу потраживања од 20.09.2005.године у износу од 28.019.269,45 динара на дан 31.12.2004.године. Од овог износа тужиоцу као повериоцу није измирен део дуга у износу од 3.019.269,45 динара, као и у појединим мањим износима наведеним у изреци пресуде. Дужник "ВВ" је уговором о продаји од 14.04.2007.године који је у својству продавца закључио са туженим, као купцем, отуђио непокретну имовину – три катастарске парцеле са припадајућим објектима. Полазећи од чињенице да тужилац против дужника није водио спор, односно да потраживање тужиоца није утврђено правноснажном судском одлуком, првостепени суд је одбио тужбени захтев сматрајући да нису испуњени услови за побијање дужникове правне радње-продаје непокретности.

  Основано се у жалби тужиоца указује да је због погрешне примене материјалног права чињенично стање непотпуно утврђено.

  Сваки поверилац чије је потраживање доспело за исплату и без обзира кад је настало, може побијати правну радњу свог инсолвентног дужника која је предузета на штету повериоца, с тим да се сматра да је правна радња предузета на штету повериоца ако услед њеног извршења дужник нема довољно средстава за испуњење повериочевог потраживања (члан 280. став 1. и став 2. Закона о облигационим односима). Чињеница да потраживање тужиоца у овом случају није утврђено правноснажном судском пресудом не значи да то потраживање није доспело, као што то погрешно закључује првостепени суд, нити да се тужилац и "ВВ" не налазе у облигационоправном односу у којем тужилац има својство повериоца, а "ВВ" својство дужника. Постојање права тужиоца на наплату износа који потражује тужбом је претходно питање у овој парници за побијање дужникових правних радњи, које суд може сам да реши на основу приложених доказа и утврђеног чињеничног стања.

  Како, због погрешног правног становишта да потраживање тужиоца није доспело јер није доказано правноснажном судском одлуком, првостепени суд није испитивао постојање осталих услова за побијање дужникових правних радњи из члана 280.-285. Закона о облигационим односима, то је побијана пресуда морала бити укинута. У поновном поступку првостепени суд ће оценом свих изведених доказа и доказа које странке имају право и дужност да предлажу до закључења главне расправе у смислу одредбе члана 7. став 1, 220. и 300. ЗПП, расправити све чињенице које су од значаја за доношење правилне одлуке у поступку, а првенствено оне које се односе на питање како савесности туженог, тако и дужника, те питање инсолвентности дужника "ВВ", као основног услова за подношење ове паулијанске тужбе. Суд ће имати у виду да га одредба члана 299. ЗПП не ослобађа обавезе да се постављањем питања и на други целисходан начин стара да се добију сва потребна обавештења да би се утврдило чињенично стање важно за правилну примену материјалног права.

  На основу одредбе члана 377. став 2. ЗПП одлучено је као у изреци, с тим да је укинута и одлука о трошковима парничног поступка јер зависи од исхода спора и постигнутог успеха у парници.

Председник већа-судија
Споменка Зарић, ср.
МШ

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)