Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
13.01.2016.

Гж 8062/15

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 8062/2015
Дана 13.01.2016.године
Б Е О Г Р А Д


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од председника већа судије Бранке Дражић и чланова већа судија Марије Терзић и Невенке Ромчевић, у парници тужиоца АА, против тужених ББ, чији је пуномоћник АБ адвокат и тужене Стамбене зграде "АА", коју заступа привремени заступник АБ1, адвокат, ради утврђења, одлучујући о жалби првотуженог која је изјављена против пресуде Првог основног суда у Београду П број 27835/13 од 11.05.2015. године, у седници већа која је одржана дана 13.01.2016. године, донео је


П Р Е С У Д У

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Првог основног суда у Београду П број 27835/13 од 11.05.2015. године у ставу првом и другом изреке тако што се ОДБИЈА тужбени захтев којим је тужилац АА тражио да се утврди да су ништави уговори закључени између тужених ББ и Стамбене зграде "АА", оверени пред Првим општинским судом у Београду Ов број 6178/99 од 31.08.1999. године и под Ов број 1010/01 од 23.03.2001. године, као и да се утврди да је ништава одлука Скупштине станара стамбене зграде "АА" од 17.11.1998. године, као неоснован.

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ решење о трошковима парничног поступка садржано у ставу трећем изреке пресуде Првог основног суда у Београду П број 27835/13 од 11.05.2015. године па се ОБАВЕЗУЈЕ тужилац АА да туженој ББ на име накнаде трошкова парничног поступка исплати износ од 513.000,00 динара у року од 15 дана од дана пријема писменог отправка пресуде.


О б р а з л о ж е њ е

Побијаном пресудом, ставом првим изреке усвојен је тужбени захтев па је утврђено да су ништави уговори закључени између тужених ББ и Стамбене зграде "АА", а оверени пред Првим општинским судом у Београду Ов број 6178/99 од 31.08.1999. године и под Ов број 1010/01 дана 23.03.2001. године.

Ставом другим изреке утврђено је да је ништава одлука Скупштине станара стамбене зграде "АА" од 17.11.1998. године.

Ставом трећим изреке обавезана је првотужена ББ да накнади тужиоцу АА трошкове парничног поступка у укупном износу од 80.690,00 динара у року од 15 дана од дана пријема отправка ове пресуде.

Против ове пресуде првотужена ББ је благовремено изјавила жалбу због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права и неблаговремену допуну жалбе у поднеску од 08.09.2015. године коју овај суд није разматрао.

Тужилац је дао одговор на жалбу.

Испитујући побијану пресуду у смислу одредбе члана 386 ЗПП-а (“Службени гласник РС” бр.72/11), Апелациони суд је нашао:

жалба првотужене је основана.

Од стране првостепеног суда нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374 став 2 тачке 1, 2, 3. 5, 7 и 9 ЗПП-а, на које Апелациони суд пази по службеној дужности, нити из тачке 12 на коју се првотужена у жалби позива.

Изведеним доказима у првостeпеном поступку утврђено је да је тужилац власник стана број 11, а тужена ББ власник стана аа зграде "АА". Тужена ББ, као инвеститор, и тужена Стамбена зграда, коју је заступао СС, председник скупштине зграде, су дана 31.08.1999. године закључили и оверили пред Првим општинским судом у Београду уговор под бројем Ов бр. 6178/99 од 31.08.1999. године о сагласности за надзиђивање стамбеног простора. У члану 2 овог уговора је наведено да је Одлуком збора станара зграде од 17.11.1998. године, која чини саставни део уговора дозвољено ББ да изведе потребне грађевинске радове на надзиђивању и адаптирању стамбеног простора по вертикали на таванском простору изнад свог стана аа, у циљу побољшања стамбених услова своје породице, у члану 3 да саставни део уговора чини списак власника станова са потписима којима припада више од половине укупне површине станова којим се потврђује сагласност са радовима предвиђеним уговором. У члану 4 је наведено да се обавезује ББ, тужена првог реда у овој парници, да по завршетку радова на надзиђивању и адаптирању стамбеног простора изврши фарбање столарије целокупног степенишног дела и рефундира два стана за увођење интерфона, а у члану 5 уговора, да почетак и завршетак радова на надзиђивању који ће именована инвестирати бити одређен одговорајућим документом надлежних служби. Одлуком од 17.11.1998. године која је снабдевена печатом скупштине Стамбене зграде "АА" и потписана од стране председника скупштине Стамбене зграде, а на којој је наведен датум 1999 година, је дозвољено ББ да изврши надзиђивање-адаптацију стамбеног простора по вертикали на таванском простору изнад свог стана аа у свему према грађевинским прописима, и истовремено овлашћен СС председник скупштине Стамбене зграде да са ББ склопи уговор о додели наведеног таванског простора и условима извођења неопходних грађевинских радова на надзиђивању и адаптацији таванског простора. Власници 11 од укупно 16 станова у стамбеној згради су дали писмену сагласност ББ да изврши радове на реконструкцији и адаптацији заједничких простора-тавана ради вертикалног проширење постојећег стана аа изнад габарита наведеног стана.

Даље је утврђено да су тужена ББ и тужена Стамбена зграда, коју је заступао СС, председник скупштине Стамбене зграде, дана 23.03.2001. године саставили и оверили пред Првим општинским судом у Београду под Ов број 1010/2001 Уговор о сагласности за извођење радова на реконструкцији и адаптацији заједничког wc-а и дела предпростора (подест око 2 м2) а ради проширења постојећег стана аа, у циљу побољшања животних услова, да је у члану 2 уговора наведено да је Одлуком збора станара зграде од 17.11.1998. године, који чини саставни део уговора, дозвољено ББ, туженој у овој парници, да изврши адаптацију, реконструкцију и изведе све потребне грађевинске радове на заједничком wc-у и делу предпростора подеста (око 2,5 м2) у циљу побољшања стамбених услова своје породице. Саставни део овог уговора чини списак власника станова са потписима којима припада више од половине укупне површине станова којим се потврђује сагласност за радове предвиђене овим уговором (члан 3уговора), а у члану 5 уговора наведено је да ће почетак и завршетак радова које је извела инвеститор ББ бити одређен одговорајућим документима од стране надлежних служби. Одлуком од 17.11.1998. године, која је снабдевена печатом скупштине Стамбене зграде "АА" и потписана од стране председника скупштине Стамбене зграде СС, а у којој је наведен датум 2001 година,дозвољено је ББ власнику стана аа, као инвеститору да изврши адаптацију, реконструкције и све потребне грађевинске радове на заједничком wc-у и делу предпростора (подест од 2,5 м2) ради проширења постојећег стана бр 12 у циљу побољшања животних услова породице у свему са грађевинским прописима, и истовремено је овлашћен СС председник скупштине Стамбене зграде да са ББ склопи уговор о додели наведеног заједничког простора и условима извођења неопходних грађевинских радова за тражену површину у складу са траженом сагласношћу. Сагласност за извршење радова на реконструкцији и адаптацији заједничког wc-a и дела предпростора (подеста од око 2,5 м2) ради проширења постојећег стана аа од укупно 16 дало је 10 власника станова, сагласност је снабдевена печатом Стамбене зграде "АА" и потписом председника скупштине Стамбене зграде, на сагласности наведено да је дата 2001. године.

Решењем Одељења за грађевинске послове ГО Стари Град од 04.05.2009. године (правноснажно дана 13.05.2010. године) одобрена је ББ реконструкција једноипособног стана на мансарди објекта (четврта етажа површине 53,11 м2 и проширење по хоризонтали до заједничког ходника површине 1,54 м2 и по вертикали на део таванског простора површине 59 м2 ради формирања дуплекса четврособног стана површине 113,65 м2 на четвртом спрату објекта "АА") па ће спратност објекта након интервенције бити П+4+М. Истим решењем је одбијен захтев ББ од 14.05.2003. године за издавање одобрења за припајање заједничког wc-а површине 2,10 м2 стану бр 12 на мансарди као неоснован.

Првостепени суд је побијаном пресудом усвојио тужбени захтев и утврдио да су ништави уговори закључени између тужених ББ и Стамбене зграде "АА", а оверени пред Првим општинским судом у Београду Ов број 6178/99 од 31.08.1999. године и Ов број 1010/01 од 23.03.2001. године и утврдио да је ништава одлука скупштине станара Стамбене зграде "АА" 17.11.1998. године са образложењем да дана 17.11.1998. године није донета одлука Скупштине зграде на начин који је регулисан чланом 17 Закона о одржавању стамбених зграда, која може ваљан основ за закључење спорних уговора, јер је утврдио да је дана 25.09.1996. године донета начелна одлука да се свим власницима станова на мансарди зграде, којих је 4, дозволи проширење њихових неконформних станова, међутим није одржана скупштина Стамбене зграде на којој би се власници станова изјашњавали о давању појединачних сагласности, те условима по којима ће уговори бити закључени, као и на који ће бити донета одлука да се СС овласти за потписивање и оверу наведених уговора, и да не постоји оригинал записника са скупштине зграде у коме је евидентиран број присутних, од укупног броја власника станова, већ је на основу исказа првотужене утврдио да је лично саставила текст сагласности без датума, која је послужила за закључивање уговора Ов број 6718/99 и за ту сагласност прикупљала је потписе власника станова, а која се не може довести у везу са одлучивањем на скупштини зграде одређеног датума па ни дана 17.11.1998. године, а осим тога у њој није наведено да власници станова који су потписали сагласност овлашћују СС да са првотуженом закључи уговор под истим условима, а што је случај и са сагласношћу која је послужила за закључивање другог спорног уговора Ов број 1010/01 од 23.03.2001. године, а која се такође не може довести у вези са изјашњавањем на скупштини од 17.11.1998. године пошто је на њој откуцано да је сачињена 2001. године, због чега је ништава одлука од 17.11.1998. године и оба спорна уговора јер су противни одредбама Закона о одржавању стамбених зграда, ау смислу одредбе члана 103 Закона о облигационим односима.

Међутим, по налажењу овог суда на потпуно и правилно утврђено чињенично стање првостeпени суд је погрешно применио материјално право због чега је овај суд побијану пресуду у ставу првом и другом изреке преиначио и одлучио као у изреци.

Наиме, одредбом члана 12 став 1 Закона о одржавању стамбених зграда (“Службени гласник РС” број 45/95, 46/98 1/01, 101/05, 27/11 и 88/11) прописано је да се у стамбеној згради образује скупштина зграде коју чине сви власници станова и других посебних делова зграде.

Чланом 18 став 1 закона је прописано да скупштина зграде већином од укупног броја чланова може донети одлуку о извођењу радова на санацији равног крова односно кровне конструкције којом се сагласно прописима о планирању и уређењу простора и изградњи објекта може изградити односно адаптирати нови стан, чланом 18 став 2 је прописано да скупштина зграде може одлучити да радове из става један овог члана изводи неко од власника станова, односно других посебних делова у згради, односно неко од чланова њиховог породичног домаћинства или треће лице ако утврди да власници станова односно других посебних делова зграде или чланови њихових породичних домаћинства нису за то заинтересовани, чланом 18 став 3 прописано је да инвеститор радова из става два овог члана и стамбена зграда своје међусобне односе уређују уговором који се закључује у писменој форми и оверава у суду. Чланом 18 став 4 прописано је да уговор из става три овог члана садржи нарочито следеће елементе и то услове под којима се даје на коришћење заједнички део зграде, податке о згради, податке о радовима, права и обавезе инвеститора и зграде, рокови за завршетак извођења радова, рокове за прикључење на инсталацију зграде и посебне обавезе за поједине власнике, односно кориснике станова и других посебних делова зграде, правне последице у случају неизвршења обавеза, и чланом 18 став 5 је прописано да уговори из става три овог члана служе као доказ о праву извођења радова у смислу прописа о планирању и уређењу простора изградње објекта.

Чланом 21 став 1 закона прописано је да скупштина зграде може донети одлуку да се заједничке просторије претворе у стан или пословни простор ако су за то испуњени услови по прописима о планирању и уређењу простора и изградње објекта, да скупштина зграде може одлучити да радове из става један овог члана изведе неко од власника станова односно других посебних делова у згради, односно неко од чланова њиховог породичног домаћинства или треће лице ако утврди да власници станова односно других посебних делова зграде или чланови његових домаћинства нису за то заинтересовани (став два), те да се одлука из става један овог члана доноси већином од укупног броја чланова скупштине зграде (став три),а на закључивање уговора о уређивању међусобних односа зграде и инвеститора претварања сходно се примењују одредбе члана 18 став 3, 4 и 5 овог закона (став четири).

Чланом 22 став 1 истог закона је прописано да ако заједничка просторија не испуњава прописане услове за претварање у посебан стан скупштина зграде може донети одлуку о припајању те просторије суседном стану, односно пословној просторији (став један), те да одлука из става један овог члана доноси се већином од укупног броја чланова скупштине зграде (став два), а на закључење уговора о уређивању међусобних односа зграде и инвеститора примењују се одредбе члана 18 став 3, 4 и 5 овог закона (став три).

Одредбом члана 17 став 1 закона прописано је да скупштина зграде може пуноважно одлучивати ако је присутно више од половине чланова скупштине, а ставом четири да је гласање обављено и у случају када власници станова и других посебних делова у згради дају писмену сагласност према критеријумима за доношење одлуке утврђеним овим законом.

Чланом 15 став 1 закона прописано је да председник скупштине зграде руководи радом скупштине, представља и заступа стамбену зграду пред трећим лицима, предлаже годишњи програм одржавања зграде, стара се о реализацији програма о одржавању и о томе подноси извештај, врши друге послове за које га овласти скупштина зграде.

Дакле, према цитираним законским одредбама скупштину зграде чине власници станова, скупштина зграде већином од укупног броја чланова може донети одлуку о извођењу радова неког од власника на санацији равног крова, односно кровне конструкције којом се сагласно прописима може изградити нови стан, може донети одлуку да се заједничке просторије претворе у стан ако су за то испуњени прописани услови, може донети одлуку о припајању стана у заједничке просторије која не испуњава прописане услове за претварање у стан, сматра се да је гласање обављено и када власници станова дају писмену сагласност, такво лице и стамбена зграда своје међусобне односе уређују писменим уговором овереним у суду, а председник скупштине зграде има законско овлашћење да заступа стамбену зграду.

Како је изведеним доказима утврђено да је већина чланова скупштине зграде "АА" дала писмену сагласност туженој ББ за закључење уговора Ов број 6178/99 од 31.08.1999. године и за закључење уговора Ов број 1010/01 од 23.03.2001. године, на основу којих сагласности су тужени ББ и Стамбена зграда "АА", коју је заступао председник скупштине стамбене зграде, међусобне односе уредили предметним писменим уговорима овереним у суду, то је поступљено у свему према напред наведеним законским одредбама, па нису испуњени услови за ништавост уговора који су предмет спора, прописани одредбом члана 103 Закона о облигационим односима.

Са изнетих разлога, по налажењу овог суда, погрешан је став првостeпеног суда да дана 17.11.1998. године није донета одлука на скупштини стамбене зграде, која може бити основ за закључење оба уговора која су предмет спора, јер није одржана скупштина зграде на којој би се власници станова изјашњавали о давању појединачних сагласности, те условима под којима се ће уговори бити закључени и којима власници станова овлашћују СС да да туженом ББ закључи оба уговора која су предмет спора јер не постоји оригинал записника, већ је текст сагласности за оба ова уговора сачинила тужена ББ и да је за оба уговора сагласност прикупљала од власника станова у згради.

Наиме, по налажењу овог суда, без утицаја је чињеница да дана 17.11.1998. године није одржан састанак скупштине зграде обзиром да се према члану 17 став 4 Закона о одржавању стамбених зграда и давањем писмене сагласности сматра да је гласање обављено, а закон не даје предност усменом изјашњавању на скупштини у односу на писмено изјашњавање, па се сматра да је скупштина зграде донела одлуку од 17.11.1998. године.

Овакав правни став изражен је и у одлуци Апелациoног суда у Београду Гж број 8503/2013 од 13.05.2015. године која је донета у истоврсном предмету, и то у спору по тужби тужиоца ГГ, против тужених ББ власника аа и стана аа на мансарди стамбене зграде "АА", дакле за део тавана у истом објекту.

Са изнетих разлога, побијана пресуда је преиначена у ставу првом и другом изреке и одлучено као у изреци, а на основу одредбе члана 394 став 4 ЗПП-а.

При томе, овај суд је преиначио првостeпену одлуку одбијањем тужбеног захтева за ништавост уговора Ов број 1010/2011 од 23.03.2001. године и у делу у коме је дата сагласност за извођење радова на адаптацији и реконструкцији заједничког wc, обзиром да је у току првостeпеног поступка утврђено да је решењем Одељења за грађевинске послове ГО Стари Град од 04.05.1999. године које је постало правноснажно 13.05.2010. године одбијен захтев ББ од 14.05.2003. године за издавање одобрења за припајање заједничког wc површине 2,10 м2 стану број 12 на мансарди као неоснован из чега произилази да захтев тужиоца у том делу није основан, односно да тужилац нема правни интерес за подношење тужбе у овом делу, међутим, овај суд је одлучио одбијањем тужбеног захтева у том делу имајући у виду да је одредбом члана 294 став 1 тачка 6 ЗПП-а прописано да се тужба одбацује по претходном испитивању тужбе услед непостојања правног интереса за подношење тужбе, међутим, обзиром на исте правне последице а по спроведеном поступку извођења доказа, одлучено је као у изреци.

Суд је ценио чињеницу да је у току овог поступка вођена парница у предмету П број 6111/99 по тужби овде тужене ББ као тужиље против туженог АА као тужиоца и Стамбене зграде, а за ништавост уговора којим је овде тужиоцу дата сагласност да изврши реконструкцију свог стана аа припајањем wc-а са предпростором и припајањем дела поткровља, али је нашао да су без утицаја обзиром да је ова парница правноснажно окончана утврђењем ништавости уговора и анекса уговора, а у међувремену је и решењем надлежног органа управе пре правноснажног окончања парнице П број 6111/99 извршено рушење до тада изведених радова од стране овде тужиоца јер му је истекла грађевинска дозвола од 26.03.1997. године али је нашао да нису од утицаја на одлуку у овој правној ствари.

Суд је ценио наводе тужиоца којима је у току првостeпеног поступка оспоравао веродостојност потписа из сагласности станара за одлуку друготуженог из 1991, односно за одлуку из 2001. године које су предмет спора достављањем изјаве власника стамбене зграде "АА" од 27.05.2008. године у којој је наведено да потписани станари нису дали сагласност о уступању простора ББ1 и ББ да на основу које могу да закључе било какве уговоре са стамбеном зградом, али је нашао да нису основани обзиром да, према правилу о терету доказивања из члана 231 ЗПП-а, тужена ББ је у току првостeпеног поступка предложила извођење доказа вештачењем потписа станара, који предлог је првостeпени суд на рочишту за главну расправу дана 09.02.2015. године одбио, чиме се тужилац сагласио, а посебно наводима у одговору на жалбу да је првостeпени суд правилно оценио да је непотребно излагање трошковима странака и отезање парничног поступка вештачењем графолошком анализом потписа на документима који су предмет спора.

Суд је ценио и наводе тужиоца датих у одговору на жалбу да је ништава одлука скупштине станара стамбене зграде од 17.11.1998. године, те да предметне сагласности нису и не могу бити од значаја за судски поступак, па како је ништава одлука скупштине станара Стамбене зграде од 17.11.1998. године то су ништави и уговори који су предмет спора, али је нашао да исти нису основани.

Наиме, по налажењу овог суда сматраће се да је скупштина зграде донела одлуку да се заједничка просторија претвори у стан ако о томе постоји писмена сагласност потребног броја власника станова односно других посебних делова зграде.

У конкретном случају писмена сагласност власника станова постоји, па управо писмена сагласност дата уз уговор од 31.08.1999. године и писмена сагласност дата уз уговор од 23.03.2001. године управо садржи одлуку да се извођење радова дозволи првотуженој и одлуку о претварању заједничких просторија у стан, због чега су уговори који је предмет спора у свему закључени у складу са напред цитираним одредбама Закона о одржавању стамбених зграда и станова, и нису ништави у смислу одредбе члана 103 ЗПП-а.

Суд је ценио и остале наводе странака и изведене доказе, као и наводе тужиоца у одговору на жалбу али је нашао да су без утицаја обзиром на утврђено чињенично стање и напред заузето становиште овог суда.

Одлука о трошковима парничног поступка донета је на основу одредбе члана 153 и 165 став 2 ЗПП-а, а првотуженој су признати стварни и нужни трошкови које је имала у овој парници а по трошковнику из првостeпеног поступка и то на име накнаде адвокату за заступање на 10 одржаних рочишта по 24.000,00 динара свако, и на 2 неодржана рочишта по 12.750,00 динара, награда адвокату за састав одговора на жалбу и 8 образложених поднесака који су били нужни за вођење ове парнице по 22.500,0 динара, као и састав жалбе од 19.02.2008. године, којом је тужилац успео у спору, у износу од 45.000,00 динара, укупно износ од 513.000,00 динара с тим што му трошкове другостепеног поступка односно награде за састав жалбе са којом је успео у спору није досудио, јер првотужена трошкове жалбе није новчано определила, и одлучио као у ставу другом изреке.

Са изнетих разлога сагласно одредби члана 394 тачка 4 и члана401 тачка3 ЗПП-а одлучено је као у изреци.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Бранка Дражић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)