Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
22.11.2018.

Гж 8160/18

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 8160/18
22.11.2018. године
Београд


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Јасне Беловић, председника већа, Јелене Стевановић и Драгице Попеску, чланова већа, у парници тужиоца АА, чији је пуномоћник адвокат АБ, против тужене Општине Ковин, Општинска управа Ковин, ул. ЈНА бр.5, коју заступа правобранилаштво Општине Ковин, ради накнаде штете, одлучујући о жалби тужене изјављеној против пресуде Основног суда у Смедереву, Судска јединица у Ковину П.бр.1913/17 од 26.04.2018. године, у седници већа одржаној дана 22.11.2018. године, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ, као неоснована, жалба тужене Општине Ковин, Општинска управа Ковин и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Основног суда у Смедереву, Судска јединица у Ковину П.бр.1913/17 од 26.04.2018. године, у ставу првом и трећем изреке.

ОДБИЈА СЕ захтев тужиље за накнаду трошкова другостепеног поступка, КАО НЕОСНОВАН.


О б р а з л о ж е њ е

Побијаном пресудом, ставом првим изреке, делимично је усвојен тужбени захтев, па је тужена обавезана да тужиљи исплати на име накнаде нематеријалне штете износ од 360.200,00 динара и то: на име накнаде штете за претрпљене физичке болове износ од 150.000,00 динара, на име накнаде за претрпљени страх износ од 120.000,00 динара и на име душевних болова због умањења животне активности износ од 92.000,00 динара, све са законском затезном каматом од 26.04.2018. године до исплате. Ставом другим изреке, одбијен је тужбени захтев за разлику преко досуђених а до тражених износа са законском затезном каматом од подношења тужбе до исплате, као и у делу захтева за исплату законске затезне камате на досуђене износе накнаде почев од подношења тужбе до пресуђења, као неоснован. Ставом трећим изреке обавезана је тужена да тужиљи накнади трошкове парничног поступка у износу од 98.580,00 динара са законском затезном каматом од пресуђења 26.04.2018. године до исплате.

Против наведене пресуде тужена је благовремено изјавила жалбу, побијајући је у ставу првом и трећем из свих законских разлога.

Тужиља је доставила одговор на жалбу.

Испитујући правилност побијане пресуде у границама законских овлашћења из члана 386 ЗПП, Апелациони суд у Београду је оценио да жалба тужене није основана.

У поступку пред првостепеним судом није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374 став 2 тачка 1-3, 5, 7 и 9 ЗПП, на које Апелациони суд пази по службеној дужности, нити се жалбом тужене указује на постојање неке друге битне повреде која је могла бити од утицаја на доношење законите и правилне пресуде.

Према утврђеном чињеничном стању, дана 12.01.2017. године тужиља се идући путем од куће према послу оклизнула на залеђеном пешачком прелазу, пала и задобила тешку телесну повреду. Тих дана је било јако хладно с поледицом на путу, поред делова са ледом глатке површине било је и залеђеног снега и леда неравне површине. У конкретној прилици тужиља је имала равне чизме са ђоном предвиђеним за такве услове, а осим дамске ташне за посао ништа друго није имала у руци. Приликом пада тужиља је задобила повреду вишеструки прелом доњег дела десне жбичне кости, која повреда се квалификује као тешка телесна повреда. Последица тако задобијене повреде повреде се огледа у умањењу покрета руке у свим правцима у лаком степену или до 1/3 умањења нормалних покрета. Хват шаке је потпун, али ослабљен, десни ручни зглоб је минимално деформисан у смислу ангулације – искривљен пут споља. Обим десне шаке је нешто мањи у доњем делу у односу на леву подлактицу. Након повређивања тужиљи је отежано обављање кућних послова – брисање прозора и подова, кување, пеглање, прање веша, отежана јој је вожња бициклом, одржавање личне хигијене, нарочито косе, као и подизање и ношење терета. С обзиром на њену старост (62 године) и да је дешњак код тужиље је као последица повређивања дошло до умањења животне активности за 5%. У моменту повређивања тужиља је трпела физичке болове јаког интензитета два сата, средњег интензитета седам недеља и слабог интензитета два месеца, након тога је а и убудуће ће повремено трпети физичке болове слабог интензитета приликом наглих промена атмосферског притиска или јачег оптерећења десне шаке. Такође, тужиља је у моменту повређивања трпела примарни страх веома јаког интензитета у трајању од једног до два минута, а трпела га је и све верме док јој је ортопед вршио мануелну репозицију у трајању од четири минута. Ради се о страху који је проистекао из осећања животне угрожености и угрожености телесног интегритета. Потом је тужиља трпела секундарни страх средњег интензитета у трајању од три сата, а због неизвесности око насталих повреда и могућих последица. Због неизвесности коначног исхода лечења у наредна три месеца је трпела страх слабог интензитета. Душевни болови које је тужиља трпела због умањења животне активности су били средњег интензитета за време док је носила гипс и док физикалним процедурама није смањена контрактура десне руке и повећан обим покрета шаке, а због постојећег умањења покрета у свим правцима у десном ручном зглобу и због тих описаних последица повређивања (отежаног обављања кућних послова), одржавања личне хигијене, немогућности да диже терет) тужиља трпи душевне болове слабог интензитета. По основу колективног осигурања запослених, те околности да је наведену повреду задобила на путу до посла (повреда на раду) тужиљи је због наступања осигураног случаја ОД “Триглав осигурање'' Београд, исплатио износ од 7.800,00 динара.

У првостепеном поступку је утврђено и да је у складу са одлуком о комуналном уређењу насељених места на подручју Општине Ковин (“Службени лист Општине Ковин'', бр.16/12, 11/14 и др., одлука 19/14 и 17/16) тужена, као наручилац закључила уговор о јавној набавци услуга за зимско одржавање општинских путева на територији Општине Ковин за зимску сезону 2016. - 2017. година са САТР “_'' Ковин, као извршиоцем, којим уговором је наведено САТР имало обавезу уклањања снега и ледених наслага са улица, односно одржавање јавних површина у смислу скидања снега и ледених наслага.

Полазећи од тако утврђеног чињеничног стања, које наводима жалбе тужене на правно релевантан начин није доведен у сумњу, и које Апелациони суд прихвата као правилно и потпуно, правилно је првостепени суд применио материјално право када је, имајући у виду одредбе члана 154 став 1 и 184 ЗОО те члана 14 став 1 тачка 1 Закона о комуналним делатностима као и одредбе Одлуке о комуналном уређењу насељених места на подручју Општине Ковин и након што је правилно оценио неоснованим приговор недостатка пасивне легитимације, закључио да је тужена одговорна за штету коју је у догађају од 12.01.2017. године тужиља претрпела, те да ју је стога дужан накнадити. За своју одлуку првостепени суд је дао јасне и довољне разлоге које, као правилне, прихвата и Апелациони суд.

Неосновано с позивом на битну повреду одредаба парничног поступка из члана 374 став 1, у вези члана 8 ЗПП тужена оспорава правилност побијане пресуде. Наиме, првостепени суд је дао анализу изведених доказа на основу које је могуће закључити која чињеница и из ког доказа и из ког разлога је утврђена.  На тај начин је, супротно наводима жалбе тужене, првостепени суд применио одредбу члана 8 ЗПП и то је учинио на правилан начин.

Правилност побијане пресуде није доведена у сумњу ни осталим жалбеним наводима. Тужена у жалби оспорава своју одговорност наводом да је у датим условима спроведена мера заштите од поледице, односно одржавања улица у зимским условима посипањем соли и каменог агрегата – ризле. Међутим, у поступку који је претходио доношењу побијане пресуде ни по оцени Апелационог суда тужена није предочила доказ из ког би на несумњив начин могла бити утврђена чињеница да је САТР "_" извршило уговорну обавезу на месту где се штетни догађај одиграо и на начин који би елиминисао насталу штету последицу. Чињеницу да је на спорном пешачком прелазу било поледице првостепени суд је утврдио из исказа тужиље који је, пошто га је оценио, као истинит прихватио. Таквом утврђењу чињенице да је било поледице није супротстављен други доказ којим би исказ тужиље на релевантан начин био доведен у сумњу. У ситуацији у којој се утврђењу наведене чињенице не може са успехом приговарати тужена је у циљу ослобођења од одговорности била дужна предочити и доказ из кога би се могло закључити да без кривице САТР “_'', следствено томе и тужене мера коју је САТР предузела није дала резултата. Постојање таквог доказа од стране тужене није предочено, стога ни чињеница да и поред предузете мере зимског одржавања није уклоњена поледица са спорног пешачког прелаза без кривице тужене није могла бити утврђена. Код таквог стања ствари, закључак првостепеног суда о одговорности тужене није могао бити доведен у сумњу.

Побијана пресуда садржи разлоге о околностима које опредељују критеријуме досуђења накнаде нематеријалних видова штете прописаних одредбом члана 200 ЗОО. Утврђена је врста и тежина задобијене телесне повреде, дужина трајања и интензитет физичких болова и страха које је тужиља као последицу тако задобијене повреде претрпела и ограничење у погледу могућности тужиље да обавља свакодневне животне активности. Када се имају у виду тако утврђене чињенице, са једне те значај повређеног добра и циљ накнаде која се досуђује, са друге стране и по оцени Апелационог суда досуђени износ накнаде штете представљају адекватне, односно правичне износе накнаде штете коју је тужиља у конкретном штетном догађају претрпела. Утолико су неосновани жалбени наводи тужене да је првостепени суд пропустио да образложи зашто тужиљи припада право на накнаду у висини која је досуђена.

Апелациони суд је имао у виду и остале наводе жалбе тужене али је оценио да се њима правилност побијане пресуде не доводи у сумњу, па их зато посебно не образлаже.

Потврђена је и одлука о трошковима поступка јер је донета правилном применом одредбе члана 153 и 153 ЗПП.

На основу изнетог, применом одредбе члана 390 ЗПП, одлучено је као у ставу правом изреке ове пресуде.

Како одговор на жалбу не представља нужан трошак, то је применом одредбе члана 165 ЗПП о захтеву тужиље за накнаду трошкова другостепеног поступка одлучено на начин из става другог изреке ове пресуде.

Председник већа-судија
Јасна Беловић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)