Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
9.09.2010.

Гж 92/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 92/10
Дана: 21.09.2010.
Б Е О Г Р А Д

 

У ИМЕ НАРОДА

Апелациони суд у Београду у већу састављеном од судија Љиљане Јенецков, председника већа, Драгане Маринковић и Ловорке Стојнов, чланова већа, у парници тужиоца АА, чији је пуномоћник АБ, против туженог ББ, чији је пуномоћник БА, адвокат, ради дуга, одлучујући о жалби тужиоца изјављеној на пресуду Општинског суда у Лазаревцу П 401/05 од 04.04.2008., у седници већа одржаној дана 21.09.2010. донео је


П Р Е С У Д У

Одбија се као неоснована жалба тужиоца АА и потврђује пресуда Општинског суда у Лазаревцу П 401/05 од 04.04.2008. у првом ставу изреке.

Преиначује се решење о трошковима поступка из другог става изреке пресуде Општинског суда у Лазаревцу П 401/05 од 04.04.2008. тако што се одбија захтев туженог ББ за накнаду трошкова поступка.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Општинског суда у Лазаревцу П 401/05 од 04.04.2008. ставом првим изреке одбијен је прецизиран тужбени захтев којим је тражено да се обавеже тужени да тужиоцу плати на име уложених а неповраћених средстава износ од 341.910,00 динара на име главног дуга са каматом по стопи утврђеној Законом о висини стопе затезне камате од 04.12.2000. као дана доспелости до коначне исплате као неоснован. Другим ставом изреке обавезан је тужилац да туженом накнади трошкове парничног поступка у износу од 132.000,00 динара.

Благовременом жалбом тужилац је побијао ову пресуду из свих законских разлога.

Испитујући побијану првостепену пресуду у смислу члана 372 ЗПП-а Апелациони суд је нашао да жалба тужиоца делимично није основана, а да је делимично основана у делу којим се побија решење о трошковима поступка.
 
При доношењу ожалбене пресуде првостепени суд није учинио неку од битних повреда одредаба парничног поступка на које овај суд, као другостепени, пази по службеној дужности, а неосновано се жалбом тужиоца указује на битну повреду поступка из чл. 361 став 2 тачка 12 ЗПП-а јер првостепена пресуда нема недостатака због којих се њена законитост и правилност не би могле испитати.

Оценом изведених доказа првостепени суд је утврдио да су странке закључиле усмени Уговор о ортаклуку ради производње и пластицифирања предмета од метала те је као резултат тога основана радња ДД "АА" по решењу општинске управе Општине Лазаревац, Одељења за привреду и финансије бр. 313-152/98-5 од 02.02.1999. и као оснивач уписан тужени. Решењем наведеног органа од 18.02.2000. промењено је претходно решење утолико да фирма послује под називом "АА1" на име туженог с тим да ће трговинску делатност обављати у издвојеној пословној јединици са пословним седиштем у _. Странке су у ортаклук ради обављања наведене делатности унели одређене ортачке уделе и то тужилац новчана средстава за набавку машина по процени вештака у износу од 447.174,00 динара односно 5.443,80 евра, а улагање туженог приликом прераде, склапања и преправке истих је по процени вештака у износу од 272.645,00 динара односно 3.319 евра. Осим тога тужилац је пре почетка производње имао улагање и то за праг за пластицифирање, довод и израду електричне инсталације, израду визит карата и печата у износу од 2.038 евра тако да су његова укупна улагања 7.481,80 евра а туженом су поред признатог износа од 3.319 евра признати и трошкови као улагање у ортаклук и то паушални порез на промет робе и услуга и истицање фирми, договорена кирија за локал, плате два радника, утрошена електрична енергија, сировине, материјал за израду готових производа, гориво за превоз материјала, потрошни материјал за сечење, брушење, заваривање и амортизација алата у износу од 3.886 евра тако да је његово укупно улагање 7.447 евра. При том је првостепени суд закључио да за две машине које се налазе код туженог и то покретну пескару и компресорску станицу са пнеуматским разводом а које су заједничка својина странака треба умањити тужиочево улагање за ½ вредности ових машина у износу од 963,80 евра тако да је укупно улагање тужиоца у ортаклук 6.518 евра а такође за ½ вредности претходно наведене две машине које су заједничка својина странака умањио је и улагање туженог тако да је укупно улагање туженог у ортаклук 6.484,80 евра. Како је тужилац присвојио целокупан приход од продаје производа у износу од 15.089 ДЕМ а што износи 7.714 евра то је првостепени суд закључио да је тужилац имао већу корист од свог улагања а тужени је имао само улагање без користи примењујући при том правна правила из параграфа 723, 739 и 740 Грађанског законика Краљевине Србије. Из тих разлога није прихваћен налаз и мишљење вештака ВВ од 31.01.2001. по коме је тужилац у губитку за 265.500,00 динара јер се не заснива на правним правилима која регулишу уговор о ортаклуку који је и био закључен између странака.

Правилно је првостепени суд закључио имајући у виду утврђено чињенично стање да су странке у конкретном случају закључиле усмени Уговор о ортаклуку који према правним правилима Грађанског законика Краљевине Србије садржаним у параграфима 723 -758 прописују да је Уговор о ортаклуку такав уговор којим се два или више лица обавезују да удруже свој рад или одређене делове своје имовине у циљу остварења какве имовинске користи ради њене поделе, да је то Уговор којим та лица стварају заједницу имовине и рада ради постизања економских циљева, да се закључује простом сагласношћу воља странака те да се тим Уговором ствара један трајан однос јер остварење циља Уговора захтева један одређени временски период. Правилно је првостепени суд закључио да је тужбени захтев неоснован али не са изнетих разлога већ стога што тужилац не може тражити новчани износ на име уложених а неповраћених средстава утрошених за куповину машина опреме и делова од којих су израђене машине односно опрема за обављање уговорене ортачке делатности са разлога што та средства није повратио присвајањем укупног прихода од продаје производа у износу од 15.089 ДЕМ јер је имао трошкове поводом производње, а да је тужени задржао предметне машине. Ово из разлога што уложена средства за куповину опреме делова и машина од којих су израђене предметне машине представљају тужиочев ортачки улог и према правном правилу из параграфа 727 Грађанског законика Краљевине Србије оно што је уложено у ортачки посао сачињава главницу ортаклука и принадлежи свима заједнички, а главно припада сваком своје и добитак се дели по мери улога према правном правилу из параграфа 739. То значи да је код таквог стања ствари тужилац могао основано захтевати утврђивање права својине на ортачки израђеним машинама сразмерно уложеним средствима и с тим у вези предају у државину или деобу уколико ортачки улог није повратио сагласно постигнутом споразуму из оствареног прихода будући да је Уговор о ортаклуку раскинут.

Из изнетих разлога овај суд као другостепени је одбио жалбу тужиоца као неосновану и потврдио ожалбену пресуду применом чл. 375 ЗПП-а.

Основано се жалбом тужиоца побија решење о трошковима поступка из другог става изреке ожалбене пресуде јер тужени захтев за накнаду трошкова није определио до завршетка расправља које претходи одлучивању о трошковима те је овај суд применом чл. 387 став 1 тачка 3 ЗПП-а преиначио решење о трошковима и захтев туженог за накнаду трошкова одбио.

Из изнетих разлога одлучено је као у изреци.

Председник већа-судија
Љиљана Јенецков с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарница
Светлана Антић с.р.

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)