Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
15.02.2018.

Гж_4320/17

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 4320/17
15.03.2018. године
Београд


АПЕЛАЦИOНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Зоране Делибашић, председника већа, Јасне Беловић и Јелене Стевановић, чланова већа, у парници тужиоца “Eurobank” а.д. са седиштем у Београду, ул._, коју заступа адвокат АБ, против туженог АА, чији је пуномоћник адвокат АБ1, одлучујући о жалби туженог изјављеној протiв пресуде Првог основног суда у Београду П.бр.9757/15 од 10.11.2016. године, у седници већа одржаној дана 15.03.2018. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

УКИДА СЕ пресуда Првог основног суда у Београду П.бр.9757/15 од 10.11.2016. године и предмет се ВРАЋА првостепеном суду на поновно одлучивање.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду П.бр.9757/15 од 10.11.2016. године, ставом првим изреке одржано је на снази решење о извршењу Основног суда у Младеновцу Ив.бр.538/14 од 13.11.2014. године којом је тужени обавезан да тужиоцу на име дуга исплати укупан износ од 3.464.313,31 динар са законском затезном каматом и то на износ од 787.317,36 динара почев од 31.10.2014. године па до исплате, као и на износ од 2.675.995,95 динара почев од 31.10.204. године па до исплате, као и трошкове у износу од 88.622,оо динара у року од 15 дана од дана пријема писаног отправка пресуде под претњом последица принудног извршења. Ставом другим изреке обавезан је тужени да тужиоцу на име трошкова парничног поступка исплати износ од 218.050,оо динара.

Против наведене пресуде тужени је благовремено изјавио жалбу из свих законом прописаних разлога.

Апелациoни суд је испитујући побијану пресуду у смислу чл.386 ЗПП оценио да је жалба туженог основана.

Према образложењу првостепене пресуде дана 23.01.2008. године правни претходник тужиоца и Предузеће за промет и услуге “"АА", д.о.o. кога заступа тужени закључили су уговор о пословном, револвинг оквирном кредиту плус на основу ког се правни претходник тужиоца обавезао да наведеном предузећу наиме кредита стави на располагање износ од 20.000 евра у динарској противвредности по куповном курсу правног претходника тужиоца на дан исплате. Кредит је одобрен на рок од 120 месеци од дана испуњења свих услова из уговора од стране наведеног предузећа. Наведено предузеће се обавезало да на износ кредита плаћа каматну стопу у висини од 16,50% на годишњем нивоу и то на неотплаћени део главнице од дана пуштања кредита у течај. Као средство обезбеђења од стране туженог издате су две сопствене бланко менице при чему се тужени сагласио може попунити бланко меницу која је дата као средство обезбеђења и у њу унети све битне меничне елементе у сладу са условима предвиђеним уговором. Тужени је за обавезе корисника кредита гарантовао и као јемац платац по основу уговра о јемству закљученог са правним претходником тужиоца дана 23.01.2008. године. Дана 10.06.2010. године правни претходник тужиоца и "АА" д.о.o Београд кога заступа тужени закључили су уговор о кредиту из средстава Европске инвестиционе банке на основу ког се правни претходник тужиоца обавезао да наведеном предузећу на име кредита стави на располагање износ од 18.100 евра у динарској противвредности по средњем курсу правног претходника тужиоца на дан исплате. Кредит је одобрен на рок од 60 месеци од дана пуштања кредита у течај, а као средство обезбеђења су предвиђене две бланко менице издате од стране оснивача предузећа овде туженог. Наведено предузеће се обавезало да на износ кредита плаћа каматну стопу у висини од 15% на годишњем нивоу и то на неотплаћени део главнице од дана пуштања кредита у течај. Поред издатих меница тужени је за испуњење обавезе корисника кредита гарантовао и као јемац платац по основу уговора о јемству закљученог са правним претходником тужиоца дана 10.06.2010. године. Имајући у виду да је издавањем менице тужени самостално преузео меничну обавезу према меничном повериоцу односно ремитенту, а која се односи на исплату меничног потраживања, суд је побијаном пресудом одржао на снази решење о извршењу. Суд је ценио наводе туженог да је спорна одредба чл.9 тачка 1 уговора о кредиту која се односи на камату ништава, међутим, како је у питању приговор из основног посла на који се тужени не може позивати, будући да није уговорна страна у спорном послу, он, већ предузеће "АА", то суд није разматрао евентуалну ништавост спорне одредбе. Начело непосредности у меничном праву подразумева да постоји фикција непосредног правног односа између сваког меничног повериоца и сваког меничног дужника, при чему је и садржина тог односа опредељена искључиво садржином меничне исправе. Сходно наведеном, у меничном спору сваки менични дужник може да изнесе према сваком меничном повериоцу само објективне приговоре који произилазе из меничног писмена, као и субјективне приговоре које има из непосредног односа са конкретним повериоцем. Имајући у виду наведено, а како је меница апстрактна хартија од вредности, то се не изводе докази ван менице, те суд се и не упушта у основни правно посао поводом ког је меница издата.

Овакав чињенично правни закључак првостепеног суда не може се прихватити јер се побијана пресуда, због погрешне примене материјалног права, заснива на непотпуно утврђеном чињеничном стању.

Чланом 16 Закона о меници, ставом првим изреке је прописано да лица против којих је и постављен захтев да испуне своје обавезе из менице не могу према њеном имаоцу истицати приговоре који имају основа у њиховим личним односима са трасантом или са којим ранијим имаоцем менице, осим ако је садашњи ималац менице, приликом њеног стицања, свесно поступао на штету дужника, док је ставом другим наведеног члана прописано да ако је меница, која је у време издавања била непотпуна накнадно испуњена противно постојећем споразуму, повреда овог споразума не може се приговорити имаоцу менице, осим ако ју је стекао зломислено или ако је при стицању менице поступио са великом немарношћу.

Закон о меници у чл.16 не говори који се приговори могу истицати, већ то негативно одређује, прописујући који се приговори не могу истицати из чега се acontrario извлачи закључак који се приговори могу истицати. Менични приговори могу бити објективни (апсолутни) и субјективни (лични). Објективни приговори немају свој основ у личном односу дужника и повериоца, већ проистичу из самог меничног писмена и они се могу истицати према сваком имаоцу менице. Субјективни лични приговори имају свој основ у личном односу дужника који их истиче и повериоца. Они се, по правилу, могу истицати само према оним повериоцима са којима постоји однос на коме се приговори заснивају. Начело меничне строгости је ублажено давањем меничном дужнику ограничене могућности истицања меничних приговора недостатка правног посла на основу кога је меница издата али само према лицу коме је меницу издао али не и против захтева неког каснијег савесног имаоца. Тужени има право да истиче меничне приговоре из основног правног посла према тужиоцу, с обзиром да је тужени издао менице правном претходнику тужиоца, односно тужени је главни менични дужник а такође и јемац платац по основу закључених уговора о кредиту и уговора о јемству.

Из наведених разлога побијана одлука је морала бити укинута.

У даљем поступку, првостепени суд ће се изјаснити на приговоре које је истакао тужени као главни менични дужник. При том посебно ће имати у виду да приговор да је меница попуњена супротно овлашћењу односно одредбама уговора, сходно одредбама Закона о меници и правилима о терету доказивања, доказује тужени. У погледу приговора из основног правног посла, да је одредба чл.9 тачка 1 уговора о кредиту од 23.01.2008. године ништава, суд ће оценити да ли је наведена одредба којом је предвиђено да се на све доспеле а неблаговремене измирене обавезе по кредиту банка обрачуна и наплатити од дужника камату у висини од 0,1% на дневном нивоу (36,5% на годишњем нивоу), у складу са законом, а имајући у виду да је одредбом чл.5 тачка 1 наведеног уговора дужник преузео обавезу да на износ кредита одобреног уговором, плаћа банци камату по стопи од 16,50% на годишњем нивоу. Ово посебно из разлога што је одредбом чл.277 став 2 Закона о облигационим односима дозвољено да после доцње тече уговорна камата која је важила пре доцње а која је већа од законске затезне камате, али се не предвиђа могућност уговарања веће стопе камате у односу на уговорену стопу камате која је важила до падања дужника у доцњу. С тим у вези евентуално ће и расправити да ли је и у ком износу обрачуната камата на основу члана 9.1. уговора о кредиту од 23.01.2008. Након што суд расправи сва спорна питања и правилно утврди чињенично стање на основу правилне примене материјалног права донеће нову одлуку.

Укинута је и одлука о трошковима поступка јер зависи од коначног исхода спора.

На основу чл.392 став 2 ЗПП одлучено је као у изреци.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Зорана Делибашић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)