Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
8.10.2010.

Гж 13703/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 13703/10
Дана 08.10.2010. године
Б Е О Г Р А Д


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Маргите Стефановић, председника већа, Весне Митровић и Милице Поповић Ђуричковић, чланова већа, у предмету предлагача АА из _, Република Мађарска, кога заступа пуномоћник АБ, адвокат, против противника предлагача Компаније "ББ", кога заступају пуномоћници БА и БА1, адвокати, ради признања стране судске одлуке, одлучујући о жалби предлагача изјављеној против решења Окружног суда у Београду Р1.бр. 115/09 од 15.06.2009. године, у нејавној седници већа одржаној дана 08.10.2010. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ, као неоснована, жалба предлагача и ПОТВРЂУЈЕ решење Окружног суда у Београду Р1.бр. 115/09 од 15.06.2009. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Окружног суда у Београду Р1.бр. 115/09 од 15.06.2009. године одбија се предлог предлагача АА, да се призна страна судска одлука-пресуда Суда за радне спорове Главног Града Мађарске бр.2М2228/2003/7 од 12.11.2003. године, потврђена пресудом Главног градског суда VI Будимпешта, као другостепеног, под бројем 61.МФ630.147/2005/2 дана 19.10.2005. године.

Против овог решења благовремено је изјавио жалбу предлагач, побијајући исто из свих законских разлога због којих се решење може побијати.

Апелациони суд је испитао побијано решење у границама овлашћења из члана 372. у вези члана 388. Закона о парничном поступку и члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку, па је оценио да изјављена жалба није основана.

У првостепеном поступку нису учињене битне повреде одредаба парничног и ванпарничног поступка из члана 361. став 2. тачка 1, 2, 5, 7. и 9. Закона о парничном поступку у вези члана 388. Закона о парничном поступку и члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку, на које другостепени суд пази по службеној дужности. Побијано решење нема недостатака због којих се не може испитати, па није захваћено ни битном повредом одредаба парничног поступка из тачке 12. наведеног члана и става, на коју се у жалби посебно указује.

Према утврђеном чињеничном стању, правноснажном и извршном пресудом суда за радне спорове главног града из Будимпеште бр.2.М.2228/2003/7 од 02.02.2004. године, обавезано је Трговачко представништво фирме „ББ“ предузеће за унутрашњу и спољну трговину у Будимпешти да тужиоцу АА исплати неисплаћену плату у износу од 5.657.788 форинти за период од 01.07.2002. до 30.10.2003. године, као и накнаду трошкова за коришћење возила у износу од 374.688 форинти, укупно 6.032.476 форинти, заједно са затезном каматом од 11% на годишњем нивоу од 01.03.2003. године до дана исплате, као и трошкове поступка у износу од 91.000-Ft + 25% порез на промет. Решењем суда главног града као другостепеног суда 61МФ.630.147/2005/2 од 19.10.2005. године, жалба Компаније „ББ“ (Државна заједница Србије и Црне Горе), ул. _, одбија се по службеној дужности. Одсек за међународну правну помоћ Министарства правде Републике Србије доставио је Окружном суду у Београду дана 02.11.2004. године Замолницу Министарства правде Републике Србије бр.2.М.2228/2003/7 са молбом да се призна наведена страна судска одлука.

Из списа предмета произлази да је у поступку пред мађарским судом као тужени означено представништво противника предлагача, које је престало са радом одлуком Управног одбора противника предлагача од 17.04.2002. године, и то са датумом 30.06.2002. године. Овом одлуком се задужује предлагач да спроведе поступак затварања представништва пред надлежним органима у Мађарској. Предлагач је, иако је знао за наведену одлуку, доставио мађарском суду нетачне податке и прикрио релевантне чињенице у циљу онемогућавања учешћа противника предлагача у првостепеном поступку пред мађарским судом. Ово због тога што позив за тужено представништво противника предлагача није могао да се достави представништву пошто је исто затворено, исти је враћен са назнаком „непознато“, па је мађарски суд, у складу са предлогом предлагача одредио правног старатеља за туженог и тужбу уручио правном старатељу.

На овако правилно и потпуно утврђено чињенично стање, првостепени суд је правилно применио материјално право доносећи побијану одлуку, а за исту је дао довољно разлога, које у свему прихвата и Апелациони суд. Наиме, правилно првостепени суд закључује да је пред мађарским судом поступак вођен супротно члану 79. Закона о решавању сукоба закона са прописима других земаља, с обзиром да је поступак вођен против представништва противника предлагача које нема страначку и парничну способност и није субјект права. Спор је могао да се води искључиво против Компаније „ББ“ АД са седиштем у Београду, према њеном регистрованом седишту, а не против њеног представништва са територије Републике Мађарске. На ово упућује члан 17. Закона о решавању сукоба закона са прописима других земаља који прописује да се припадност правног лица одређује по праву државе у којој је оно основано, па се не може засновати надлежност другог суда на основу постојања њихових представништава у иностранству, која немају страначку и парничну способност. С тога је, правилном применом одредбе члана 88. наведеног Закона, предлог за признавање наведене стране судске одлуке одбијен.

На правилност побијаног решења не утичу наводи жалбе којима се указује на примену уговора о узајамном правном саобраћају између СФР Југославије и НР Мађарске од 07.03.1968. године, који је новелиран 25.04.1986. године. Тачно је да је чланом 3. Закона о решавању сукоба Закона са прописима других земаља прописано да се одредбе овог Закона не примењују на односе из члана 1. овог Закона ако су регулисани другим савезним законом или међународним уговорима. Поменутим уговором, чланом 57., прописани су услови за признање и извршење судских одлука страна уговорница, с тим што сви прописани услови морају бити кумулативно испуњени. Тачком д) наведеног члана прописано је да у случају пресуде у одсуству - странка која није учествовала у поступку и против које је донета одлука, треба да буде уредно и благовремено позвана да учествује у спору по закону стране уговорнице у којој је одлука донета. Чланом 23. став 2. наведеног уговора прописано је да се правна способност правног лица одређује по закону оне стране уговорнице на чијој се територији налази седиште правног лица.

У конкретном случају седиште правног лица налази се на територији Републике Србије, а тужба и позиви у поступку пред мађарским судом нису достављени туженом, овде противнику предлагача на адресу његовог седишта, већ на адресу представништва које се налази на територији Републике Мађарске. Предлагач је знао да је представништво престало са радом 30.06.2002. године, али о томе није обавестио мађарски суд, па је у поступку пред мађарским судом учествовало лице које нема страначку и парничну способност према Закону Републике Србије на чијој се територији налази седиште туженог, овде противника предлагача. Због тога нису испуњени услови из члана 57. уговора о узајамном правном саобраћају између СФР Југославије и НР Мађарске од 07.03.1968. године који је новелиран 25.04.1986. године за признање наведене стране судске одлуке, па је жалба предлагача морала бити одбијена, а побијано решење потврђено.

На правилност побијаног решења не утичу наводи жалбе којима се указује да је противник предлагача изјавио жалбу против првостепене одлуке мађарског суда коју је другостепени суд узео у разматрање и након тога је одбио, из чега произлази да је предлагач учествовао у поступку. Управо супротно, из решења другостепеног суда Народне Републике Мађарске се утврђује да подносилац жалбе у поступку није учествовао као страна па не може да поднесе жалбу, а због чега је жалба по служеној дужности одбијена. Чињеница да противник предлагача против решења другостепеног суда није изјавио приговор, не утиче на другачију одлуку у овој правној ствари, због свега већ наведеног.

Из наведених разлога, одлучено је као у изреци решења, а у смислу члана 387. став 1. тачка 2. Закона о парничном поступку, у вези члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку.

Председник већа – Судија
Маргита Стефановић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)