Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
18.11.2010.

Гж 14503/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 14503/10
Дана: 18.11.2010. године
Б Е О Г Р А Д



У ИМЕ НАРОДА



АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Маргите Стефановић, председникa већа, Весне Митровић и Милице Поповић-Ђуричковић, чланова већа, у парници тужиоца АА, кога заступа пуномоћник АБ, адвокат, против тужене ''Српске Радикалне странке'' из Београда-Земун, Магистратски трг број 3, чији је пуномоћник БА, ради раскида уговора, одлучујући о жалби тужиоца изјављеној против пресуде Четвртог општинског суда у Београду П.4488/08 од 23.06.2009. године, у седници већа одржаној дана 18.11.2010. године, донео је


П Р Е С У Д У



ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужиоца и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Четвртог општинског суда у Београду П.4488/08 од 23.06.2009. године.


О б р а з л о ж е њ е


Пресудом Четвртог општинског суда у Београду П.4488/08 од 23.06.2009. године, ставом првим изреке одбијен је тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се раскине уговор о уређењу међусобних односа подносиоца изборне листе и кандидата за одборника од 27.05.2008. године, оверен и закључен пред Општинским судом у Владичином Хану између тужиоца и тужене као подносиоца изборне листе за избор одборника у Скупштини општине Владичин Хан као неоснован. Ставом другим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се обавеже тужена да тужиоцу преда бланко оставку потписану од стране тужиоца која је прилог уговора описаног у ставу првом изреке ове пресуде у року од 15 дана по правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења, као неоснован. Ставом трећим изреке, одбијен је предлог за издавање привремене мере тужиоца којим је тражио да се забрани туженом да активира или на други начин користи или преда било ком трећем лицу бланко оставку тужиоца предату туженом приликом потписивања и овере уговора о уређењу међусобних односа подносиоца изборне листе и кандидата за одборника ОВ.број 1500/08 од 27.05.2008. године овереног пред Општинским судом у Владичином Хану између парничних странака. Ставом четвртим изреке, одбијено је преиначење тужбе од 19.03.2009. године. Ставом петим изреке, одређено је да свака странка сноси своје трошкове.

Против наведене пресуде, тужилац је преко пуномоћника дана 06.07.2009. године изјавио жалбу побијајући је због битне повреде одредаба парничног поступка, коју жалбу је Апелациони суд разматрао и поред поднеска пуномоћника тужиоца од 23.06.2009. године о отказу пуномоћја, а имајући у виду одредбу чл. 93 став 4 Закона о парничном поступку, сагласно којој је, пуномоћник поступао на начин и у року прописаном том одредбом.

Испитујући првостепену пресуду у границама законских овлашћења прописаних одредбом члана 372 Закона о парничном поступку, Апелациони суд у Београду је оценио да жалба тужиоца није основана.

У поступку доношења првостепене пресуде нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка из одредбе члана 361 став 2 тачка 1,2,5,7 и 9 Закона о парничном поступку, на које другостепени суд пази по службеној дужности на основу одредбе члана 372 став 2 истог закона, нити релативне које би утицале на њену правилност и законитост.

У првостепеном поступку утврђено је да је између тужене, као подносиоца изборне листе за избор одборника у Скупштини општине Владичин Хан и тужиоца као кандидата за одборника дана 27.05.2008. године закључен Уговор о регулисању међусобних односа који је истога дана и оверен од стране Општинског суда у Владичином Хану под ОВ.бројем 1500/08, да је тужилац у смислу одредби члана 5 и 6 Уговора предао туженој бланко оставку и овлашћење, да је Уговором тужилац свој мандат одборника у Скупштини општине Владичин Хан ставио на располагање туженој као подносиоцу изборне листе и на тужену пренео права да у његово име поднесе оставку на функцију одборника у Скупштини општине Владичин Хан, као и да самостално одлучи да ли ће и када ће у његово име поднети оставку на место одборника. Такође је утврђено, да је тужилац напустио Српску Радикалну странку након њене поделе и приступио ''Српској Напредној странци'', те да је тужена активирала бланко оставку тужиоца и покренула поступак пред Скупштином општином Владичин Хан која је у управном поступку донела одлуку којом је тужиоцу одузет мандат одборника. Имајући у виду овакво чињенично утврђење, полазећи од тога да су парничне странке сагласном изјавом воља у смислу одредби члана 26, 28 и члана 67 Закона о облигационим односима, закључиле предметни уговор а у вези одредбе члана 47 Закона о локалним изборима (''Сл. Гласник РС'' број 129/07), то је првостепени суд закључио да се ради о правно ваљаном формалном уговору на који се не може применити одредба члана 103 Закона о облигационим односима. Такође, првостепени суд је закључио да нису испуњени услови за примену одредби члана 133-136 Закона о облигационим односима, с обзиром да је тужилац на тужену пренео право да слободно располаже његовим мандатом односно самостално одлучи да ли ће и када ће у његово име поднети оставку на место одборника, а у смислу одредбе члана 2,3,4,5 и 6 Уговора, као и то да је Уговор који је са тренутним извршењем као такав и извршен управо предајом бланко оставке туженој и њеним активирањем, па се сходно томе исти не може раскинути због промењених околности, због чега је првостепени суд и одлучио као у ставу првом и другом изреке ожалбене пресуде. Такође, првостепени суд је одбио као неоснован предлог тужиоца за одређивање привремене мере, с обзиром да је оценио да нису испуњени услови прописани одредбом члана 303 Закона о извршном поступку за њено издавање и одлучио као у ставу трећем изреке ожалбене пресуде. На крају, првостепени суд је одбио и преиначење тужбе тужиоца од 19.03.2009. године, а ком преиначењу се тужени противио, с обзиром да за то нису испуњени услови прописани одредбом члана 193 став 2 Закона о парничном поступку и одлучио као у ставу четвртом изреке ожалбене пресуде.

Апелациони суд оцењује да је првостепени суд чињенично стање релевантно за правилно пресуђење тачно и потпуно утврдио, у свему правилно примењујући одредбу члана 8 Закона о парничном поступку, на које је правилно применио и наведено материјално и процесно право и на тај начин донео у свему правилну и закониту одлуку за коју је дао довољне и јасне разлоге, које у потпуности прихвата и Апелациони суд. Околност да је накнадно, до доношења ове одлуке Апелационог суда Уставни суд дана 21.04.2010. године донео одлуку којом је утврдио да одредба члана 47 Закона о локалним изборима није у сагласности са Уставом и потврђеним међународним уговорима, нема утицаја на правилност и законитост ожалбене пресуде, јер одлуке Уставног суда сходно одредби члана 58 Закона о Уставном суду (''Службени Гласник РС'' број 109/07) немају ретроактивно дејство. Наиме, у одлуци 1УЗ.бр.52/2008 од 21.04.2010. године која је објављена у ''Службеном Гласнику Републике Србије'' број 34 од 21.05.2010. године, наведено је да одредба члана 47 Закона о локалним изборима престаје да важи даном објављивања те одлуке Уставног суда у Службеном Гласнику Републике Србије, а осим тога, истом одлуком је одбачен захтев за обуставу извршења појединачног акта односно радње предузете на основу одредбе члана 47 Закона о локалним изборима.

Неосновани су наводи у жалби тужиоца да је првостепена пресуда заснована на битној повреди одредаба парничног поступка из одредбе члана 361 став 2 тачка 12 Закона о парничном поступку, у том контексту да је изрека побијане пресуде нејасна и противречна разлозима пресуде, јер није прецизно наведено о ком уговору се ради, с обзиром да првостепена пресуда не садржи наведене недостатке, напротив разлози о битним чињеницама наведени у првостепеној одлуци су потпуно сагласни изведеним доказима, а како је то већ изложено,а такође су јасни и аргументовани, због чега првостепена одлука испуњава све услове да би се могла испитати. Такође је изрека пресуде јасна и прецизно је наведено да се ради о уговору о уређењу међусобних односа подносиоца изборне листе и кандидата за одборника који је закључен између парничних странака дана 27.05.2008. године и који је истога дана и оверен пред општинским судом у Владичином Хану под ОВ.бројем 1500/08, због чега су нејасни жалбени наводи у овом делу у коме тврди да је изрека пресуде нејасна с обзиром да је такав захтев управо те садржине тужилац и поставио у тужби и о коме је суд одлучивао.

У изложеном контексту, нису основани наводи у жалби тужиоца да је суд по службеној дужности требао да утврди да ли је пуномоћје лица које је уговор закључило у име туженог сачињено у писаној форми и оверено, јер би због непоштовања форме овакав уговор био апсолутно ништав. Ово са разлога, што је првостепени суд правилно закључио да је предметни уговор о регулисању међусобних односа који је закључен између парничних странака и оверен од стране Општинског суда у Владичином Хану под ОВ.бројем 1500/08, (који о томе води рачуна), правно ваљани формални уговор и који не испуњава услове за утврђивање његове ништавости у смислу одредбе члана 103 Закона о облигационим односима. Поред тога, како случај активирања тужиочеве бланко оставке није први случај у нашем политичком животу, јер је већ било случајева да подносиоци изборне листе који поседују потписане бланко оставке одборника поднесу у име одборника оставку на функцију одборника у Скупштини јединица локалне самоуправе, то је тужилац пре закључења предметног уговора са туженом био дужан да те околности има у виду и узме у обзир могућност да ће тужена у одређеној ситуацији искористи своје право из уговора, имајући у виду да је тужилац туженој управо предао бланко оставку и овлашћење.

Такође су неосновани наводи у жалби тужиоца да је првостепени суд поступио противно одредби члана 313 Закона о парничном поступку јер о привременој мери није одлучио ван рочишта и посебним решењем, с обзиром да је првостепени суд овлашћен да о привременој мери одлучи и уз главну ствар, због чега та релативна повреда није од значаја на доношење другачије одлуке суда, при чему је такође правилно закључио да није испуњен ни један од два законом прописана кумулативна услова из одредбе члана 302 Закона о извршном поступку за доношење привремене мере, и то образложио довољним разлозима имајући у виду да је захтев тужбе одбијен.

Без утицаја су и наводи у жалби тужиоца којим указује да је првостепени суд поступио противно одредби члана 293 Закона о парничном поступку и на рочишту од 23.06.2009. године одбио предлог тужиоца за преиначење тужбе, с обзиром да је првостепени суд правилно применио одредбу члана 193 Закона о парничном поступку када је одбио преиначење тужбе од 19.03.2009. године, а које разлоге првостепеног суда прихвата и Апелациони суд, имајући у виду посебно различит чињенични основ по тим захтевима и с тим у вези да је чињенични основ поводом захтева за раскид уговора концентрисан на писменим доказима, што се не односи на захтев за поништај уговора који указује на заблуду тужиоца чије утврђење релевантних чињеница би пролонгирао поступак по већ поднетој тужби

Из наведених разлога, Апелациони суд у Београду је, сматрајући да је правилна и одлука о трошковима парничног поступка, применом одредбе члана 375 Закона о парничном поступку, одлучио као у изреци ове пресуде.

Председник већа-судија
Маргита Стефановић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)