Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
21.07.2011.

Гж 15482/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 15482/10
21.07.2011. године
Б Е О Г Р А Д

 


  АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Слађане Накић-Момировић, председника већа, Марине Јакић и Невенке Ромчевић, чланова већа, у правној ствари предлагача АА, кога заступа АБ, адвокат, против противника предлагача ББ, чији је привремени заступник БА, адвокат, ради признања стране судске одлуке, одлучујући о жалби противника предлагача изјављеној против решења Вишег суда у Београду Р 129/10 од 14.06.2010. године, у седници већа одржаној дана 21.07.2011. године донео је


Р Е Ш Е Њ Е

   УВАЖАВА СЕ жалба противника предлагача, УКИДА решење Вишег суда у Београду Р 129/10 од 14.06.2010. године и предмет враћа истом суду на поновни поступак.


О б р а з л о ж е њ е

  Решењем Вишег суда у Београду Р 129/10 од 14.06.2010. године призната је страна судска одлука – пресуда Савјоловскиј рејонског суда града Москве од 16.08.2006. године, којом је усвојен тужбени захтев АА и којом је наложено да се принудно наплати од ББ са последњом адресом _, рођеног _. године у _, држављанина Републике Србије, у корист АА основни дуг у висини од 1.796.830,00 УСД, државна такса у висини од 20.000,00 рубаља а која одлука је постала правноснажна 05.09.2006. године.

  Против наведеног решења благовремено је изјавио жалбу противник предлагача због битних повреда одредаба поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

  Предлагач је поднео одговор на жалбу.

  Апелациони суд у Београду је испитао побијану одлуку у смислу чл. 388 у вези чл. 372 ЗПП-а и чл. 30 став 2 ЗВП-а и налази да је жалба основана.

  Побијаним решењем применом чл. 86 до 96 и чл. 101 Закона о решавању сукоба закона са прописима других земаља призната је страна судска одлука, пресуда Савјоловскиј рејонског суда града Москве од 16.08.2006. године, којом је усвојен тужбени захтев предлагача и противник предлагача обавезан на исплату дуга. Утврђено је да је противник предлагача држављанин Републике Србије, да страна пресуда садржи потврду правноснажности, да је донета на основу законских одредби, које омогућавају расправљање о тужбеном захтеву у одсуству туженог и да признање одлуке није у супротности са уставним уређењем наше земље.

  Услед погрешне примене материјалног права чињенично стање није у потпуности утврђено.

  Законом о решавању сукоба закона са прописима других земаља су прописани законски услови и сметње за признање стране судске одлуке. По оцени другостепеног суда из писмених доказа у списима произилази да су у овом случају испуњене претпоставке у вези надлежности страног суда, правноснажности стране пресуде, поштовања јавног поретка домаћег суда и реципроцитета. Такође у поступку није указано на постојање правноснажне домаће одлуке о истом потраживању или раније започетог поступка у истој ствари. Међутим, недостају чињенице и разлози о поштовању права одбране туженог, овде противника предлагача у парници пред московским судом.

  Одредбама чл. 88 Закона о решавању сукоба закона са прописима других земаља је прописано да ће суд Републике Србије одбити признање стране судске одлуке ако поводом приговора лица против кога је та одлука донесена утврди да то лице није могло учествовати у поступку због неправилности у поступку. Нарочито ће се сматрати да лице против кога је донесена страна судска одлука није могло учествовати у поступку због тога што му позив, тужба или решење којим је започет поступак није било лично достављено, односно што уопште није ни покушано лично, осим ако се на било који начин упустило у расправљање о главној ствари у првостепеном поступку. У овом случају противник предлагача је истицао приговоре у вези доставе тужбе и сметње за учешће у парници, али првостепено решење не садржи податке да ли је противнику предлагача била ускраћена могућност расправљања пред московским судом. Побијана одлука садржи само паушалну констатацију о постојању законских одредби (страног права) које омогућавају расправљање о тужбеном захтеву у одсуству туженог, да сличне одредбе постоје и у домаћем праву с позивом на правила о доношењу пресуде због пропуштања из чл. 338 ЗПП-а. Међутим, код оцене законских услова за признање стране судске одлуке није била спорна околност да је инострани суд донео одлуку у одсуству туженог, већ да ли су за то били испуњени законски услови, да ли је тужени примио тужбу, да ли је имао сазнање о парници и да ли је уопште могао да учествује у поступку. Провера поштовања права одбране не значи проверу да ли је лице против којег је одлука донета имало на располагању оне могућности, које би то лице имало према праву земље признања, већ значи проверу да ли је то лице уопште добило шансу да активно учествује у поступку. Из садржине првостепеног решења наведено не произилази, а изјашњење стране државе да није било неправилности у парници није довољно, већ је домаћи суд по приговору противника предлагача био дужан да испита постојање ове процесне претпоставке за признање стране судске одлуке. Какао је наведено изостало, побијана одлука је морала бити укинута.

  У поновном поступку првостепени суд ће отклонити указане неправилности и донети правилну и на закону засновану одлуку.

  Са изнетих разлога одлучено је као у изреци решења на основу одредби чл. 387 тачка 3 ЗПП-а.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Слађана Накић-Момировић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)