Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
21.03.2018.

Гж 1891/18

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 1891/18
21.03.2018. године
Београд


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Драгане Маринковић, председника већа, Драгане Миросављевић и Веселинке Милошевић, чланова већа, у парници тужиоца АА, кога заступа пуномоћник АБ, адовкат из Београда, против туженог ББ, кога заступа пуномоћник АБ1, адвокат из Београда, ради дуга, одлучујући о жалби туженог изјављеној против решења Вишег суда у Београду П 3864/17 од 20.09.2017. године, исправљеног решењем истог суда П 3864/17 од 08.01.2018. године у седници одржаној 21.03.2018. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

УКИДА СЕ решење Вишег суда у Београду П 3864/17 од 20.09.2017. године, исправљено решењем истог суда П 3864/17 од 08.01.2018. године и предмет ВРАЋА првостепеном суду на поновни поступак.


О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду П 3864/17 од 20.09.2017. године, које је исправљено решењем истог суда П 3864/17 од 08.01.2018. године, ставом првим изреке одређена је привремена мера и наложено “АА” банци да новчана средства са рачуна туженог број 125-601801602-36 који се води код ове банке, као и осталим банкама који воде рачуне туженог, а у изосу од 8.235.750,00 динара пренесу у депозит јавног извршитеља ИИ. Другим ставом изреке одлучено је да привремена мера остаје на снази све до правоснажног окончања парничног поступка.

Благовременом жалбом тужени је побијао наведено решење из свих законских разлога.

Испитујући побијано решење у смислу члана 386 у вези члана 402 ЗПП („Службени гласник РС“ број 72/11 са каснијим изменама и допунама), Aпелациони суд је нашао да је жалба туженог основана.

Према разлозима првостепеног суда у конкретном случају испуњени су услови за одређивање предложене привремене мере из члана 285, 293 став 1 и 294 став 1 Закона о извршењу и обезбеђењу, па је применом члана 327 став 1 ЗПП одлучено као у изреци. По налажењу првостепеног суда, с обзиром на наводе тужиоца о понашању туженог, који је одбио да потпише специјално пуномоћје за пријем новца на име трошкова заступања, чиме је тужилац као извршни поверилац учинио вероватним постојање потраживања и опасност да ће без такве мере тужени, као извршни дужник осујетити или знатно отежати наплату потраживања, тиме што ће своју имовину, односно своја средства отуђити, прикрити или на други начин њима располагати, испуњени су законски услови за одређивање предложене привремене мере.

По налажењу Апелациoног суда, изнето становиште првостепеног суда за сада се не може се прихватити као правилно, јер су разлози првостепеног суда о битним чињеницама нејасни и непотпуни, чиме је учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374 став 2 тачка 12 ЗПП на коју се основано жалбом туженог указује.

Према стању у предмету тужба у овој парници поднета је 19.07.2017. године и у истој је предложено одређивање привремене мере о којој је одлучено побијаним решењем. Одредбом члана 550 Закона о извршењу и обезбеђењу (“Службени гласник РС” број 106/15, 106/16-аутентично тумачење и 113/17-аутентично тумачење) прописано је да Закон о извршењу и обезбеђењу (“Службени гласник РС” број 31/11, 99/11- други закон, 109/13 – одлука УС, 55/14 и 139/14) престаје да важи 01. јула 2016. године. Следећом одредбом важећег Закона о извршењу и обезбеђењу у члану 551 прописано да је да овај Закон ступа на снагу 01. јула 2016. године, осим у том члану одређених одредаба. Извршни поступци и поступци обезбеђења који су почели пре ступања на снагу овог закона настављају се према Закону о извршењу и обезбеђењу (“Службени гласник РС” број 31/11 са каснијим изменама и допунама) сходно одредби члана 545 важећег Закона о извршењу и обезбеђењу.

Имајући у виду наведено, у конкретном случају, у поступку одлучивања о предложеној привременој мери, као поступку обезбеђења, требало је применити одредбе важећег Закона о извршењу и обезбеђењу, с обзиром да је поступак обезбеђења, односно тужба са предлогом за одређивање привремене мере поднета 19.07.2017. године, после ступања на снагу важећег Закона о извршењу и обезбеђењу.

Према општим правилима обезбеђења прописаним у важећем Закону о извршењу и обезбеђењу, привремене мере спадају у средства обезбеђења (члан 414), с тим што се у предлогу за обезбеђење прецизно назначавају потраживање чије се обезбеђење захтева, законски разлози за обезбеђење, чињенице и докази из којих произилази вероватност постојања законских разлога за обезбеђење и врста средства обезбеђења (члан 415 став 2 наведеног закона). У предлогу за одређивање привремене мере назначава се врста привремене мере и њено трајање, средство и предмет којим се она извршава, с тим што се код назначавања средства и предмета којима се привремена мера извршава сходно примењују одредбе о средствима и предметима извршења ради остваривања потраживања на основу решења о извршењу (члан 416 наведеног закона). Одредбом члана 424 наведеног закона прописано је да суд може одлучити о предлогу за обезбеђење, пре него што га достави извршном дужнику и омогући му да се о њему изјасни под условима прописаним у ставу првом овог члана, а иначе суд разматра и утврђује само чињенице које су странке изнеле и изводи само доказе које су странке предложиле изузев када се примењује принудни пропис (став1и 2 овог члана). Одредбом члана 449 наведеног закона прописано је да се привременом мером обезбеђује новчано или неновчано потраживање чије је постојање извршни поверилац учини вероватним, с тим да би се одредила привремена мера за обезбеђење новчаног потраживања, извршни поверилац поред вероватноће постојања потраживања, мора учинити вероватним да ће без привремене мере извршни дужник осујетити или знатно отежати наплату потраживања тиме што ће своју имовину или средства отуђити, прикрити или на други начин њима располагати (опасност по потраживање), с тим што се привременом мером могу обезбедити и недоспела, условна и будућа потраживања. Извршни поверилац није дужан да докаже опасност по потраживање ако учини вероватним да извршни дужник може због привремене мере претрпети само незнатну штету или да потраживање треба да се испуни у иностранству. Претпостављена опасност по новчано потраживање постоји у случајевима прописаним одредбом члана 450 наведеног Закона о извршењу и обезбеђењу, а решење о привременој мери садржи поред осталог прецизно наведено потраживање које се обезбеђује, врсту привремене мере и средство и предмет којим се та мера извршава сходно одредби члана 453 истог закона. Врсте привремених мера за обезбеђивање новчаног потраживања су прописане у члану 459 важећег Закона о извршењу и обезбеђењу, тако да се ради обезбеђења новчаног потраживања може одредити свака мера којом се постиже сврха обезбеђења, а нарочито, поред осталих, налог организацији за принудну наплату да банкама које воде рачуне извршног дужника наложи да новчана средства у висини обезбеђеног потраживања пренесу у депозит јавног извршитеља.

Имајући у виду претходно наведене одредбе важећег Закона о извршењу и обезбеђењу, које се имају применити у поступку одлучивања о предложеној привременој мери, у конкретном случају изостало је навођење јасних и потпуних разлога првостепеног суда, о томе која је питања размотрио и које чињенице утврдио на основу онога што су странке изнеле, односно доказа које су странке приложиле и предложиле у погледу законом прописаних услова за одређивање привремене мере. Због тога се законитост и правилност побијаног решења не могу испитати, па је применом члана 391 став 1 у вези члана 401 ЗПП одлучено као у изреци.

Првостепени суд ће у поновном поступку имајући у виду претходно изнете примедбе и одредбе Закона о извршењу и обезбеђењу, размотрити и утврдити чињенице које су странке изнеле, односно доказе које су предложиле, те оценити постојање законских услова за одређивање предложене привремене мере, ради обезбеђења новчаног потраживања, како би био у могућности да донесе правилну и закониту одлуку за коју ће дати јасне и потпуне разлоге да би се њена законитност и правилност могле испитати.

Председник већа-судија
Драгана Маринковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)