Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
13.08.2014.

Гж 1004/2014

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 1004/2014
Дана 13.август 2014.године
Б Е О Г Р А Д


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Весне Обрадовић, председника већа, Светлане Павић и Меланије Сантовац, чланова већа, у парници тужиоца АА, кога заступа пуномоћник АБ, против тужене Републике Србије-Министарства финансија Републике Србије-Пореске управе, чији је законски заступник Републичко јавно правобранилаштво, са седиштем у Београду, ул.Немањина бр.26, ради накнаде штете, решавајући о жалби тужене изјављене против решења Вишег суда у Београду П бр.433/13 од 19.11.2013. године, у седници већа одржаној дана 13.08.2014. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ, као неоснована жалба тужене и ПОТВРЂУЈЕ решење Вишег суда у Београду П бр.433/13 од 19.11.2013. године.


О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду П бр.433/13 од 19.11.2013. године одбијен је приговор туженог о апсолутној ненадлежности Вишег суда у Београду у овој правној ствари.

Против наведеног решења тужена је, благовремено изјавила жалбу из свих законских разлога.

Тужилац је дао одговор на жалбу.

Испитујући правилност побијаног решења у границама овлашћења из члана 386 у вези са чланом 402 Закона о парничном поступку, овај суд је нашао да је жалба тужене неоснована.

У поступку доношења побијаног решења пред првостепеним судом нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374 став 2 тачка 1, 2, 3, 5, 7 и 9 ЗПП, на које повреде овај суд као другостепени пази по службеној дужности, па се неосновано жалбом тужене наводи да је у поступку пред првостепеним судом учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374 став 2 тачка 2 наведеног закона.

Према разлозима побијаног решења, првостепени суд је одбио приговор тужене о апсолутној ненадлежности Вишег суда у Београду да одлучује у овој правној ствари, јер се на решење предметног спора не примењују одредбе Закона о пореском поступку и администрацији, на шта се тужена у приговору позива, с обзиром да је предмет потраживања у овој правној ствари накнада штете настала као последица незаконитог рада органа тужене, а сходно правилима из члана 172 став 1 Закона о облигационим односима, због чега у конкретном случају постоји надлежност редовних судова у смислу одредби члана 1 и 16 ЗПП.

Доносећи ожалбено решење, првостепени суд је правилно применио одредбу члана 16, а у вези са чланом 1 Закона о парничном поступку, када је одлучио да је за решавање овог спора надлежан суд редовне надлежности, имајући у виду да је чланом 1 Закона о парничном поступку прописано да су судови надлежни да одлучују у парницама за решавање спорова насталих поводом повреде права личности, решавање спорова из породичних, радних, привредних и имовинско правних и других грађанско правних односа, осим спорова за које је посебним законом прописана друга врста поступка.

У конкретном случају предмет потраживања у овој правној ствари је накнада штете због незаконитог рада државног органа, у смислу одредбе члана 172 Закона о облигационим односима, што према одредби члана 1 Закона о парничном поступку представља захтев имовинско правне природе, за чије решење је применом правила из члана 16 Закона о парничном поступку надлежан суд редовне надлежности, у овом случају, а полазећи од висине постављеног тужбеног захтева, Виши суд у Београду.

Правилност побијаног решења није доведена у сумњу жалбеним наводима тужене да се потраживање тужиоца односи на захтев који се тиче пореског поступка, а како то произилази из реферата предметне тужбе. Ово због тога што предмет потраживања у овој правној ствари, како је то правилно закључио првостепени суд представља накнада штете настала услед незаконитог рада државног органа, односно органа тужене, решење ког спора према члану 1 Закона о парничном поступку спада у искључиву надлежност судова редовне надлежности. Чињеница да се предметном тужбом потражује накнада у висини наплаћеног пореза, у ком смислу су и жалбени наводи туженог, могу бити од утицаја на основаност потраживања тужиоца у овој правној ствари, али су без утицаја на питање надлежности за решавање спора.

Како се ни осталим жалбеним наводима тужене не доводи у сумњу правилност побијаног решења, то је овај суд у смислу одредбе члана 401 став 1 тачка 2 ЗПП (“Службени гласник РС” бр.72/11) одлучио као у изреци решења.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА - СУДИЈА
Весна Обрадовић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)