Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
3.10.2012.

Гж 1281/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 1281/11
03.10.2012. године
Б Е О Г Р А Д

 


  Апелациони суд у Београду, у већу састављеном од судија Драгане Маринковић, председника већа, Сање Пејовић и Невенке Ромчевић, чланова већа, у парници тужиоца АА, чији је пуномоћник АБ, адвокат, против туженог Привредног друштва за дистрибуцију електричне енергије „Центар“ д.о.о. Крагујевац, ЕД „Електроморава“ Смедерево, ради утврђења, одлучујући о жалби туженог изјављеној против пресуде Општинског суда у Смедереву П 204/09 од 20.10.2009. године, у седници одржаној 03.10.2012. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

  УКИДА СЕ пресуда Општинског суда у Смедереву П 204/09 од 20.10.2009. године и предмет УПУЋУЈЕ Основном суду у Смедереву на поновно суђење.


O б р а з л о ж е њ е

  Пресудом Општинског суда у Смедереву П 204/09 од 20.10.2009. године, ставом првим изреке, утврђено је да тужени нема право на наплату потраживања за испоручену електричну енергију са обрачунатим каматама од тужиоца у укупном износу од 149.932,00 динара на дан 19.01.2009. године, на бројилу број 80130875, што је тужени дужан да призна и трпи. Ставом другим изреке тужени је обавезан да тужиоцу на име трошкова парничног поступка исплати износ од 43.800,00 динара.

  Против наведене пресуде тужени је благовремено изјавио жалбу због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

  Тужилац је у одговору на жалбу предложио да се жалба одбије.

  Апелациони суд је испитао побијану пресуду у смислу члана 372. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 125/04, 111/09), који се примењује на основу члана 506. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11) и нашао да је жалба туженог основана.

  У току првостeпеног поступка је утврђено да су тужилац и тужени закључили уговор о испоруци електричне енергије 13.02.2008. године. којим се тужени обавезао да прикључи објекат тужиоца на електродистрибутивни систем на основу решења туженог од 14.01.2008. године. Тужени је тужиоцу дана 22.09.2008. године, издао рачун за утрошену електричну енергију испоручену од стране туженог за август 2008. године у укупном износу од 151.944,59 динара, а након приговора тужиоца, 10.12.2008. године издао му је рачун за новембар 2008. године у износу од 141.625,38 динара. Оценом налаза и мишљења судског вештака финансијске струке утврђено је да је дуг тужиоца према туженом за испоруку електричне енергије преко бројила број 80130875 на дан 20.02.2009. године износи 142.998,00 динара, од чега 136.742,00 динара на основу обрачунате потрошње електричне енергије према записнику овлашћеног радника туженог од 10.04.2008. године и преосталог износа на име обрачунате затезне камате на овај износ за период од 10.04.2008. године до 20.02.2009. године. Утврђено је да се главни дуг по основу обрачунате потрошње електричне енергије односи на дуг у периоду од 1991. године до 10.04.2008. године. Тужени је тужиоцу обуставио испоруку електричне енергије 19.01.2009. године, када је у налогу за контролу туженог констатован укупан дуг тужиоца у износу од 149.932,38 динара, а решењем Општинског суда у Смедереву И 31/09 од 22.01.2009. године, одређена је привремена мера којом је туженом наложено да прикључи електричну енергију тужиоцу и забрањено да обуставља испоруку електричне енергије.

  Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања првостeпени суд је закључио да тужени нема право на наплату дуга тужиоца по испостављеним фактурама у рачунима за електричну енергију који се односи на потраживање пре 10.04.2008. године, јер је то потраживање застарело сходно члану 378. Закона о облигационим односима.

  Оваква одлука првостeпеног суда се по налажењу другостепеног суда за сада не може прихватити као правилна. Основано се изјављеном жалбом указује да је доношењем ожалбене пресуде првостепени суд учинио битну повреду одредаба парничног поступка из члана 361. став 1. Закона о парничном поступку у вези са чланом 188. и 230. истог Закона, која је утицала на њену правилност.

  Наиме одредбом члана 188. став 1. ЗПП-а прописано је да тужилац у тужби може тражити да суд утврди само постојање односно непостојање неког права или правног односа или истинитост односно неистинитост неке исправе. Предмет тужбе за утврђење не може бити утврђење чињеница. Тужилац је поднетом тужбом захтевао утврђење да тужени нема право наплате дуга од 149.932,00 динара, јер је дуг застарео. Застарелост је правни институт који води престанку облигације и заснива се на протеку времена. Протек времена представља чињеницу - елеменат одређеног правног односа или права, а не правни однос или право, те сходно цитираној законској одредби тужилац није могао тражити утврђење наведене чињенице. Осим тога, тужилац је поднетом тужбом тражио да се утврди да тужени нема право наплате наведеног износа по испостављеним рачунима јер су рачуни погрешно обрачунати, чиме је практично тражио да се утврди неистинитост садржине исправе. Садржина исправе не би могла да буде предмет захтева за утврђење, већ предметног доказног поступка поводом остваривања одређеног субјективног права које се заснива на исправи или исправом доказује (члан 230. став 3. ЗПП-а). Због тога спор о тачности обрачуна не представља имовинско-правни спор из члана 1. ЗПП-а, већ када је у питању тужба за утврђење о истинитости или неистинитости неке исправе, захтев је ограничен на утврђење да ли исправа потиче или не потиче од онога ко је у исправи означен као њен издавалац. Овакво становиште Апелациoног суда у складу је и са правним схватањем Врховног касационог суда „тужба за утврђење“, утврђен на седници Грађанског одељења Врховног касационог суда од 21.05.2012. године.

  Из тих разлога побијана пресуда је укинута и предмет враћен првостeпеном суду на поновно суђење.

  У поновном поступку, првостeпени суд ће имајући у виду наведено, оценити дозвољеност поднете тужбе за утврђење будући да се њом тражи утврђење чињенице и неистинитост садржине исправе, али и са становишта постојања правног интереса тужиоца за подношење такве тужбе, јер је то посебна процесна претпоставка за подношење тужбе за утврђење. Тек пошто поступи на изложен начин првостeпени суд ће бити у могућности да донесе правилну и закониту одлуку за коју је у обавези да да јасне и потпуне разлоге како би се њена законитост и правилност могле испитати.

  Укинута је и одлука о трошковима поступка, јер иста зависи од коначног исхода спора.

  Због свега наведеног, на основу члана 376. став 1. ЗПП-а одлучено је као у изреци.

Председник већа-судија
Драгана Маринковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)