Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
8.04.2015.

Гж 1315/15

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 1315/15
Дана 08.04.2015. године
Б Е О Г Р А Д


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића, председника већа, Гордане Комненић и Снежане Живковић, чланова већа, у парници тужилаца АА1, АА2, АА3 и АА4, чији је пуномоћник АБ, адвокат, против тужене “ББ банке”, чији су пуномоћници адвокати БА, ради брисања хипотеке, решавајући о жалби тужилаца АА1, АА2 и АА3 изјављеној против решења Вишег суда у Београду П-12/14 од 18.02.2015. године, у седници већа одржаној дана 08.04.2015. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужилаца АА1, АА2 и АА3 и ПОТВРЂУЈЕ решење Вишег суда у Београду П-12/14 од 18.02.2015. године.


О б р а з л о ж е њ е

  Решењем Вишег суда у Београду П-12/14 од 18.02.2015. године, одбачен је као неблаговремен захтев тужилаца АА1, АА2 и АА3 за ослобођење од плаћања трошкова парничног поступка тражен поднеском од 12.02.2015. године.

Против наведеног решења тужиоци АА1, АА2 и АА3 су благовремено изјавили жалбу због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Испитујући правилност побијаног решења, у смислу члана 386 ЗПП у вези са чланом 402 истог закона, другостепени суд је нашао да жалба није основана.

У проведеном поступку нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374 став 2 тачке 1,2,3,5,7 и 9 ЗПП на које другостепени суд пази по службеној дужности.

Према стању у списима, тужиоци АА1, АА2 и АА3 су поднеском који је 12.02.2015. године предат првостепеном суду захтевали да буду ослобођени од плаћања трошкова поступка-плаћања судских такси. Парнични поступак у којем је поднет овај захтев правноснажно је окончан-решењем овог суда Гж-6266/14 од 26.11.2014. године одбијена је жалба тужилаца и потврђено решење којим се првостепени суд огласио ненадлежним и одбацио тужбу. Препис наведеног другостепеног решења достављен је пуномоћницима странака 15.12.2014. године.

Имајући у виду изложено стање у списима, првостепени суд је правилно поступио када је одбацио захтев за ослобађање од плаћања трошкова поступка као неблаговремен. И по налажењу овог суда, предлог за ослобађања од плаћања трошкова поступка може се поднети све до правноснажног окончања парничног поступка. У овом случају, такав предлог је поднет након правноснажног окончања поступка и зато је неблаговремен.

Изјављеном жалбом неоснвовано се оспорава правилност првостепеног решења.

Тачно је да одредбама Закона о парничном поступку које уређују правни институт ослобађања од плаћања трошкова поступка (чланови 168-173), изричито није предвиђен рок у којем странка може поднети предлог за ослобађање од плаћања трошкова поступка. Такав рок није изричито предвиђен ни одредбама Закона о судским таксама о ослобађању од плаћања таксе (чланови 9-20). Међутим, тумачењем тих одредби и њиховим довођењем у везу са другим одредбама наведених закона може се закључити да се такав захтев мора поднети до правноснажног окончања поступка.

Парнични трошкови су издаци учињени у току или поводом поступка (члан 150 став 1 ЗПП). По правилу, то су и издаци поводом плаћања таксе за тужбу и одлуку, правне лекове и друге парничне радње. Одредбом члана 2 Закона о судским таксама прописано је: да таксе прописане тим законом плаћају лица по чијем предлогу или у чијем интересу се предузимају радње у судском поступку, за које је тим законом утврђено плаћање таксе (став 1); да је за поднеске и за записнике који замењују поднеске таксу дужно да плати лице које их подноси, односно лице на чији захтев се саставља записник (став 2); да је за одлуку првостепеног суда таксу дужан да плати тужилац, односно предлагач, а за судско поравнање таксу су дужне да плате обе стране, уколико у поравнању није другачије уговорено (став 3); да је за одлуку другостепеног суда и за одлуку по ванредном правном средству судску таксу дужан да плати подносилац жалбе, односно лице у чијем интересу је покренут поступак по ванредном правном средству (став 4).

У парничном поступку, у погледу сношења парничних трошкова, важи правило да свака страна сама сноси трошкове које је изазвала својим радњама. То је изричито прописано чланом 151 ЗПП. Претходно сношење трошкова значи подмиривање издатака који настају у току парнице и поводом парнице сукцесивно, онако како они настају и у тренутку кад се припрема или предузима нека радња у поступку. Тако је, одредбом члана 3 Закона о судским таксама прописано је да обавеза плаћања таксе (таксена обавеза) настаје: за поднеске (тужбе, одговоре на тужбу, жалбе и друга правна средства) - када се предаје суду, односно када се изврши обрачун таксе ако њен износ зависи од вредности предмета спора, а за поднеске предате на записник-када је записник састављен (тачка 1); за судске одлуке-када се објаве, а ако странка није присутна објављивању или ако одлука није јавно објављена-када се странци или њеном заступнику достави препис одлуке (тачка 3).

Од правила да свака странка сноси своје трошкове постоје одређени изузеци. Један од таквих изузетака постоји и у случају када је странка ослобођена претходног сношења парничних трошкова. Одлуку о ослобађању од плаћања трошкова поступка – плаћања судских такси доноси првостепени суд на предлог странке (члан 169 став 1 ЗПП и члан 10 став 2 Закона о судским таксама), у складу са посебним законом – Законом о судским таксама. Одредбом члана 16 тог закона прописано је и да ако судски поступак траје дуже од две године, лице ослобођено од плаћања судске таксе дужно је да по истеку друге и сваке следеће године трајања поступка поднесе уверење о свом имовном стању.

Из изложеног следи да се применом правног института ослобађања од плаћања трошкова поступка, странка ослобађа терета трошкова – обавезе да сама не сноси трошкове који иначе претходно падају на њен терет, а таква је и обавеза плаћања судских такси. Из тог разлога, и по схватању овог суда, предлог за ослобађање од плаћања трошкова поступка може се поднети само до његовог правноснажног окончања. У конкретном случају, тужиоци су предлог за ослобађање од плаћања судских такси поднели по правноснажном окончању парничног поступка, иако нису постојале сметње да такав захтев поднесу пре него што је донета правноснажна одлука у овој правној ствари, јер су већ приликом подношења тужбе били упозорени на обавезу плаћања таксе и њену висину која је одређена према вредности предмета спора означеној у тужби.

Са свега наведеног, на основу члана 401 тачка 2 ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа-судија
Бранислав Босиљковић,с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)