Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
8.04.2015.

Гж 1355/15

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 1355/15
08.04.2015. године
Б Е О Г Р А Д


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Зоране Делибашић, председника већа, Марине Јакић и Јасне Беловић, чланова већа, у парници тужилаца АА1, АА2, АА3 и АА4, које све заступа адв. АБ, против туженог Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, Београд, ул. Немањина 30, ради накнаде штете, одлучујући о жалби туженог изјављеној против пресуде Првог основног суда у Београду П 10755/13 од 20.01.2015. године, у седници већа одржаној 08.04.2015. године донео је


Р Е Ш Е Њ Е

Апелациони суд у Београду оглашава се стварно ненадлежним за одлучивање о жалби туженог изјављеној против пресуде Првог основног суда у Београду П 10755/13 од 20.01.2015. године.

Предмет се уступа Вишем суду у Београду, као стварно и месно надлежном суду.


О б р а з л о ж е њ е

Апелационом суду у Београду достављени су списи Првог основног суда у Београду П 10755/13, ради одлучивања о жалби туженог изјављеној против пресуде тог суда П 10755/13 од 20.01.2015. године.

Испитујући по службеној дужности надлежност за одлучивање о жалби у смислу чл. 17 ст 1 ЗПП-а („Сл. Гласник РС“ 72/11, 49/13, 74/13, 55/14), Апелациони суд је оценио да није надлежан за одлучивање другостепеном поступку.

Наиме, према чл. 23 став 2 тачка 2 Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“ бр.116/08 са изменама и допунама), виши суд у другом степену, између осталог, одлучује и о жалбама на пресуде основних судова у споровима мале вредности. Спорови мале вредности, сходно члану 468 ст 1 ЗПП-а, су спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу који не прелази динарску противвредност 3000 евра, по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе. Ако тужилац до закључења главне расправе која се води у складу са одредбама овог закона о општем парничном поступку смањи тужбени захтев тако да више не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу НБС, даљи поступак спровешће се у складу са одредбама овог закона о споровима мале вредности (чл. 476 став 2 истог закона).

Предмет спора је новчано потраживање тужилаца због мање исплаћених месечних износа пензије у периоду од 01.01.2008. године до 30.09.2013. године. На рочишту 20.01.2015. године пуномоћник тужилаца је смањио тужбени захтев тако што је предложио да се тужени Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање обавеже да тужиоцу АА1 исплати укупно 220.210,85 динара, тужиоцу АА2 укупно 209.935,94 динара, тужиљи АА3 укупно 153.812,31 динара и тужиљи АА4 по истом основу укупно 155.609,93 динара. Тужиоци немају статус јединствених супраничара из чл. 210 ЗПП-а и дејство парничних радњи које су извршили други супарничари не протежу се на оне који те радње нису предузели. Како је у овом поступку свако од тужилаца у смислу чл. 209 ЗПП-а самостална странка, вредност предмета спора се утврђује према вредности сваког појединог захтева, а не њиховим сабирањем.

На дан подношења тужбе у овој парници 05.02.2013. године, према средњем курсу НБС од 111,42 динара за 1 евро, динарска противвредност 3000 евра износила је 334.260,00 динара. Имајући у виду да је тужбом тражени новчани износ за сваког од тужилаца појединачно очигледно мањи од цензуса прописаног чланом 468 ст 1 ЗПП-а, ради се о спору мале вредности. Како је у конкретном случају жалба туженог изјављена против пресуде основног суда у спору мале вредности, за одлучивање о жалби није надлежан Апелациони суд, већ Виши суд у Београду.

Са изнетих разлога, применом чл. 17 став 1 ЗПП-а, одлучено је као у изреци решења.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Зорана Делибашић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)