Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
4.10.2012.

Гж 1409/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 1409/11
Дана 04.10. 2012. године
Б Е О Г Р А Д

 

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судијa Тамаре Узелац Ђуровић, председника већа, Добриле Страјина и Сање Лекић, чланова већа, у парници тужиоца "АА", чији је пуномоћник АБ, адвокат, против туженог ББ , чији је пуномоћник БА, адвокат, ради накнаде штете, одлучујући о жалбама парничних странака изјављеним против пресуде Вишег суда у Шапцу 3 П.бр. 12/10 од 07.12.2011. године, у седници већа одржаној дана 04.10.2012. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

  УКИДА СЕ пресуда Вишег суда у Шапцу 3 П.бр. 12/10 од 07.12.2011. године и предмет се ВРАЋА истом суду на поновно суђење.


О б р а з л о ж е њ е

Побијаном пресудом обавезан је тужени ББ, да тужиоцу "АА", на име накнаде материјалне штете плати износ од 630.000,00 динара, са законском затезном каматом почев од 22.04.2010. године па до коначне исплате (став први изреке). Одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се обавеже тужени да тужиоцу на име накнаде материјалне штете плати износ од још 3.398.583,00 динара преко износа досуђеног у ставу првом изреке пресуде, са законском затезном каматом на тај износ почев од 22.04.2010. године па до коначне исплате (став други изреке). Обавезан је тужени да тужиоцу на име накнаде трошкова парничног поступка плати износ од укупно 200.762,50 динара, док је захтев тужиоца за накнаду парничних трошкова за још 159.062,50 динара одбијен као неоснован (став трећи изреке).

Против одлуке из става другог и трећег наведене пресуде тужилац је благовремено изјавио жалбу из свих законских разлога прописаних одредбом члана 360 став 1 ЗПП, док је тужени изјавио жалбу против одлуке из става првог и трећег наведене пресуде такође из свих законских разлога прописаних наведеном одредбом закона.

Испитујући правилност побијане пресуде у смислу одредбе члана 372 ЗПП ( „Службени гласник РС“ бр. 125/04, са каснијим изменама и допунама ), а на основу одредбе из чл. 506 став 1 ЗПП ( „Службени гласник РС“ бр. 72/11 ), Апелациони суд је нашао

 да су основане жалбе парничних странака.

Према разлозима побијане пресуде првостепени суд је утврдио деликтну одговорност туженог поводом догађаја из 2004. године, када је тужени као директор "АА1", неовлашћено продао трећем лицу грађевинску машину ЕТ-160-Л (_), чији је власник тужилац. Све елементе деликтне одговорности туженог, почев од радње, преко последице, па до узрочно-последичне везе, првостепени суд је утврдио оценом доказа изведених у току поступка. Штавише чињенични аспект спорног односа првостепени суд је размотрио у светлу пресуде Општинског суда у Лозници К.бр. 711/07 од 17.03.2008. године, по основу које је тужени поводом наведеног догађаја правноснажно осуђен на условну казну затвора. По даљем схватању првостепеног суда осуђујућа кривична пресуда веже парнични суд у погледу битних обележја кривичног дела за које је тужени осуђен, па како суд у диспозитиву кривичне пресуде наводи чињенице које се тичу радње, последице, узрочно-последичне везе и власништва на предметној машини, то је првостепени суд даљи поступак усмерио на извођење доказа о висини захтева тужиоца, сматрајући да је утврђен основ одговорности туженог. Иако осуђујућа пресуда кривичног суда има наведено дејство на парнични поступак и грађанскоправни однос који се у њему расправља (а који се тиче истог животног догађаја), за сада се не може прихватити чињенични закључак првостепеног суда да је тужилац претрпео штету продајом наведене машине.

Наиме, један од услова грађанскоправне одговорности, па самим тим и права на накнаду штете, лежи у чињеници да је субјекат права (правно или физичко лице) противправном радњом повређен у његовим личним и имовинским добрима. У овом случају тужилац није доказао да је власник спорне машине; напротив, у списима се налази документ који упућује на закључак да је власник те машине предузеће "ВВ". Питање активне легитимације тужиоца првостепени суд је покушао да реши чињеничним дејством кривичне пресуде на овај спор, у ком смислу је искористио констатацију кривичног суда да је спорна машина власништво тужиоца, али је такав поступак првостепеног суда остао без очекиваног ефекта пошто тужени није осуђен зато што је злоупотребом службеног положаја продао баш машину тужиоца већ ствар која не улази у имовину предузећа чији је он био директор. Дакле, то што је кривични суд у диспозитиву своје пресуде навео да је продата машина тужиоца, та чињеница је без утицаја на овај спор пошто она по слову закона не представља ни опште ни посебно обележје конкретног кривичног дела, тако да кривична пресуда не ослобађа парнични суд од обавезе утврђивања наведене чињенице. У супротном тј. ако би се прихватило да је парнични суд везан свим чињеницама које су наведене у диспозитиву кривичне пресуде, па и оним чињеницама које не улазе у биће конкретног кривичног дела, у том случају тужилац би имао право на накнаду штете у износу који је наведен у кривичној пресуди ( 120.000,00 динара ).

Имајући у виду наведено, овај суд налази да је чињенично стање неправилно и непотпуно утврђено, па је у складу са овлашћењем из одредбе чл. 375 ст. 1 тач. 3 а у вези чл. 377 ЗПП Апелациони суд укинуо првостепену пресуду у ставу првом и другом изреке; а укинута је и одлука о трошковима парничног поступка садржана у ставу трећем изреке, јер иста зависи од коначног решења ове правне ствари.

У поновном поступку тужилац је тај који мора да објасни, а потом и да докаже, како је постао власник спорне машине пошто се у списи
ма налази доказ тј. рачун о куповини те машине издат на име Предузећа "ВВ"; те када расправи питање активне легитимације тужиоца да води овај спор, првостепени суд ће даљи поступак усмерити на утврђивање чињеница које се тичу висине захтева тужиоца и то првенствено оних чињеница које се тичу стања машине у време њене продаје од стране туженог, а према ценама у време вештачења одн. пресуђења ове правне ствари.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА – СУДИЈА
Тамара Узелац Ђуровић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)