Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
12.01.2011.

Гж 14240/10


РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 14240/10
Дана 12.1.2011.године
Немањина бр.9
Б Е О Г Р А Д

 


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Зоране Делибашић, председника већа, Зорице Николић и Гордане Тодоровић, чланова већа, у правној ствари тужиоца "АА", чији је пуномоћник АБ, против туженог Јавног предузећа „Телевизија Смедерево“ , ул.Горанска бб, ББ, директора и ББ1, главног и одговорног уредника, обојица из Смедерева, ради повреде забране говора мржње, решавајући о жалби тужиоца изјављеној против решења Вишег суда у Смедереву П.бр.11/2010 од 2.9.2010.године, у седници већа одржаној дана 12.1.2011.године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ КАО НЕОСНОВАНА жалба тужиоца "АА" и ПОТВРЂУЈЕ решење Вишег суда у Смедереву П.бр.11/10 од 2.9.2010.године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Смедереву П.бр.11/10 од 2.9.2010.године, ставом један изреке одбијен је предлог пуномоћника тужиоца да се у овој правној ствари прекине поступак или застане са поступком до окончања кривичног поступка или одлуке надлежног јавног тужиоца по кривичној пријави против судије Вишег суда у Смедереву СС и судије Апелационог суда у Београду СС1. Ставом два изреке је одбачен као непотпун и недозвољен предлог пуномоћника тужиоца за понављање поступка у овој правној ствари.

Против наведеног решења благовремено је жалбу изјавио тужилац због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права са предлогом да другостепени суд укине ожалбено решење и списе предмета врати Вишем суду у Смедереву на поновни поступак. Такође је у жалби навео разлоге за изузеће судије Апелационог суда у Београду СС1. Заменик ВФ председника Апелационог суда у Београду је решењем VII Су бр.39/10-105 од 26.10.2010.године одбио захтев тужиоца за изузеће судије СС1 као неоснован из разлога који су наведени у истом решењу.

Апелациони суд у Београду је испитао побијано решење у границама овлашћења из чл.372 ЗПП те је утврдио да жалба није основана.

Виши суд у Смедереву је донео ожалбено решење тако што је одбацио предлог пуномоћника тужиоца за понављање поступка у овој правној ствари. Тужилац је тражио понављање поступка из разлога наведених у чл.422 ст.1 тачка 1,4,5 и 9 ЗПП. Међутим, према образложењу решења предлог је недозвољен јер је у супротности са одредбом чл.424 ст.1 тачка 1,3 и 6 ЗПП. Наиме, у односу на тачку 1 ст.1 члана 422 ЗПП, тужилац није приложио доказе да незаконитим поступањем тужиоцу није дата могућност да расправља пред судом. У односу на тачку 4 истог става и члана, такође тужилац није приложио доказе да се одлука суда заснива на исправи која је фалсификована. У односу на тачку 5 истог става и члана, тужилац није приложио доказ да је до одлуке суда дошло услед кривичног дела судије Вишег суда у Смедереву СС и судије Апелационог суда у Београду СС1. У односу на тачку 9 истог става и члана тужилац такође није поткрепио наводе да је сазнао за нове чињенице или да је могао да употреби нове доказе на основу којих је за тужиоца могла бити донета повољнија одлука, да су те чињенице или докази били употребљени у ранијем поступку.

У односу на предлог тужиоца за прекид овог поступка и предлог да се застане са овим поступком до окончања кривичног поступка по кривичној пријави против судије Вишег суда у Смедереву СС и судије Апелационог суда у Београду СС1, Виши суд је оценио да пошто кривични поступак није у току, нема разлога за прекид поступка из чл.215 ст.1 тачка 1 ЗПП нити разлога за застајање са поступком из чл.219 ст.1 и 2 ЗПП, јер одредбама ЗПП-а није прописано да се у оваквим случајевима застаје са поступком. Поред тога, из списа предмета се утврђује да је Републичко јавно тужилаштво дописом Гт-1 бр.848/10 од 24.9.2010.године обавестило Виши суд у Смедереву да није подигнут захтев за заштиту законитости и да је о томе обавештен подносилац предлога за подизање захтева за заштиту законитости.

Имајући увиду напред изнето, правилно је Виши суд одбацио као недозвољен предлог тужиоца за понављање поступка у овој правној ствари.

  Према чл.422 ст.1 ЗПП-у понављање поступка се може дозволити када је одлуком суда правноснажно завршен. Под таквом одлуком се сматра пресуда, платни налог, решење о сметању поседа или правноснажна решења којима је поступак правноснажно окончан одбацивањем тужбе због апсолутне ненадлежности, протека преклузивних законских рокова у којима се тужба могла поднети, пресуђене ствари, због тога што је о предмету спора закључено судско поравнање, постојања парнице, непостојања правног интереса за подношење тужбе за утврђење или прејудицијалне противтужбе. Понављање поступка је допуштено и против решења којим се тужба или жалба одбацује ако је то решење способно за материјалну правноснажност.

Одлука постаје формално правноснажна наступањем правноснажности према обема странкама. Материјална правноснажност се односи на садржину одлуке и испољава се у њеном дејству. За суд, материјална правноснажност значи везаност утврђеним садржајем.

Понављање поступка подразумева поновно одлучивање о тужбеном захтеву или процесним сметњама, односно приговорима о постојању процесних сметњи за вођење поступка.

У конкретној правној ствари, није одлучено о тужбеном захтеву тужиоца, нити о процесним сметњама и приговорима, већ је тужба одбачена као неуредна из разлога који су наведени у решењу вишег суда.

Неоснован је навод у жалби тужиоца да је учињена битна повреда одредаба парничног поступка из чл.361 ст.2 тачка 7 ЗПП јер је председник већа овлашћен, а по дозвољеном предлогу за понављање поступка, да одржи рочиште. С обзиром да је предлог за понављање поступка одбачен као недозвољен, председник већа, је овлашћен да без одржавања рочишта, донесе ожалбено решење у смислу чл.426 ст.1 ЗПП.

Неоснован је навод у жалби да је првостепени суд учинио битну повреду парничног поступка из чл.361 ст.2 тачка 12 ЗПП, обзиром да је изрека разумљива и непротивуречи разлозима наведеним у ожалбеном решењу.

Неоснован је навод у жалби тужиоца да је Виши суд у требало да прекине или застане са поступком до окончања кривичног поступка против судије Вишег суда у Смедереву СС и судије Апелационог суда у Београду СС1, са разлога што до покретања поступка није ни дошло. Кривични поступак покреће се по захтеву јавног тужиоца јер се, према наводима тужиоца, ради о кривичним делима која се гоне по службеној дужности у смислу чл.19 Законика о кривичном поступку. Како наведени поступак није покренут, то није било места прекиду нити застоју поступка до окончања кривичног поступка против ових судија.

При одлучивању, другостепени суд је имао у виду и остале наводе у жалби али је оценио да нису од утицаја на доношење другачије одлуке.

Како првостепени суд није учинио битне повреде одредаба парничног поступка из чл.361 ст.2 тачка 1,2,5,7 и 9 ЗПП, то је одбијена као неоснована жалба тужиоца и потврђено ожалбено решење у смислу чл.387 ст.1 тачка 2 ЗПП.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Зорана Делибашић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)