Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
9.06.2011.

Гж 15253/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж бр.15253/10
09.06.2011. године
Б Е О Г Р А Д



АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Тамаре Узелац Ђуровић, председника већа, Добриле Страјина и Снежане Настић, чланова већа, у парници тужиоца АА, против тужених Републике Србије, коју заступа Републичко јавно правобранилаштво, Београд, ул. Немањина бр.22-26 и ББ, ради накнаде штете, вредност предмета спора 21.253.026,00 динара, решавајући о жалби тужиоца изјављеној против решења Вишег суда у Београду П бр.1289/10 од 13.10.2010. године, у седници већа одржаној 09.06.2011. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужиоца и ПОТВРЂУЈЕ решење Вишег суда у Београду П бр.1289/10 од 13.10.2010. године.


О б р а з л о ж е њ е

Побијаним решењем тужба према туженој ББ је одбачена.

Против наведеног решења тужилац је благовремено изјавио жалбу побијајући га из свих законом прописаних разлога.

Испитујући правилност првостепеног решења у смислу члана 372. у вези члана 388. ЗПП, Апелациони суд је нашао да жалба није основана.

У поступку доношења првостепеног решења, нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка прописане одредбом члана 361. став 1. и 2. ЗПП.

Према стању у списима тужилац од тужених потражује накнаду штете због незаконитог и неправилног рада тужене ББ, као носиоца судијске функције. Првостепени суд, позивајући се на члан 35. и 151. Устава Републике Србије и члан 5. Закона о судијама, као и на Европске стандарде (Основна начела о независности судства, Препоруке бр.12 Комитета министара Савета Европе и Европског закона о судијама) донео је решење којим је одбацио тужбу против тужене ББ, обзиром да је иста тужена у својству судије и да ужива имунитет од грађанксе одговорности за штету у вршењу своје судијске функције.

Доносећи такву одлуку, првостепени суд је правилно применио одредбу члана 279. став 6. ЗПП, при чему чему је за своју одлуку дао довољне, јасне и убедљиве разлоге које у свему прихвата и Апелациони суд, а који се наводима жалбе не доводе у сумњу.

Наиме, у конкретном случају тужилац потражује накнаду штете од тужене као судије. Тако постављен вид правне заштите, обзиром на својство тужене као и правила о постојању имунитета и неодговорности судије за грешке у обављању финкције и познатог исхода спора, те одредбе члана 172. Закона о облигационим односима (одговорност државе са правом регреса против судије), није подобан за пружање судске заштите. При овоме, за подношење овакве врсте тужбе на страни тужиоца не постоји правни интерес.

Са свега наведеног, а како се наводима жалбе не доводи у сумњу правилност и законитост побијаног решења, Апелациони суд је применом члана 387. став 2. ЗПП, одлучио као у изреци ове другостепене одлуке.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА – СУДИЈА
Тамара Узелац Ђуровић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)