Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
9.12.2010.

Гж 15311/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 15311/10
Дана 09.12.2010. године
Б Е О Г Р А Д

 

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Маргите Стефановић, председника већа, Весне Митровић и Милице Поповић Ђуричковић, чланова већа, у парници АА, чији је пуномоћник АБ, адвокат, против туженог "ББ са седиштем у Београду, ул. _, чији је пуномоћник у поступку по жалби адвокатска канцеларија "БА", ради накнаде штете, вредност предмета спора 500.000,00 динара, одлучујући о жалби туженог изјављеној против пресуде због пропуштања Вишег суда у Београду П3.бр. 167/10 од 06.09.2010. године, у седници већа одржаној дана 09.12.2010. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

УКИДА СЕ пресуда због пропуштања Вишег суда у Београду П3.бр. 167/10 од 06.09.2010. године и предмет ВРАЋА истом суду, на поновно суђење.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом због пропуштања Вишег суда у Београду П3.бр. 167/10 од 06.09.2010. године, ставом првим изреке, усвојен је тужбени захтев тужиоца па је обавезан тужени „ББ” са седиштем у Београду, да туженом АА, на име накнаде штете исплати износ од 500.000,00 динара. Ставом другим изреке обавезан је тужени да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 35.700,00 динара, у року од 8 дана од пријема писменог отправка пресуде.

Против наведене пресуде тужени је благовремено је изјавио жалбу због битне повреде одредаба парничног поступка.

Испитујући побијану пресуду, у смислу одредбе члана 372. Закона о парничном поступку, Апелациони суд је оценио да је жалба туженог основана.

Из образложења побијане пресуде произлази да је иста донета применом одредбе члана 338. став 1. Закона о парничном поступку, с обзиром да тужени, коме је тужба са прилозима и поуком о последицама пропуштања достављена дана 25.06.2010. године, није одговорио на тужбу у остављеном року, због чега првостепени суд закључује да су испуњени услови за доношење пресуде због пропуштања.

Оваква одлука првостепеног суда се не може прихватити јер је првостепени суд учинио битну повреду одредаба парничног поступка из члана 361. став 2. тачка 6. Закона о парничном поступку, на коју се у жалби посебно указује.

Апелациони суд сматра да се не може прихватити оцена првостепеног суда да су испуњени услови за доношење пресуде због пропуштања, у смислу одредбе члана 338. став 1. Закона о парничном поступку, без обзира на чињеницу што је туженом уредно достављена тужба, те да тужени није поднео одговор на тужбу у одређеном року. Наведеним чланом таксативно су под тачкама 1, 2, 3 и 4, прописани услови под којима ће се донети пресуда којом се усваја тужбени захтев (пресуда због пропуштања), што подразумева да се таква пресуда може донети само ако су кумулативно испуњени сви прописани услови. У конкретном случају првостепени суд није ценио испуњеност свих прописаних услова.

Наиме, према одредби члана 338. став 1. Закона о парничном поступку, суд може донети пресуду због пропуштања, ако тужени не поднесе одговор на тужбу у случају да су испуњени кумулативно сви следећи услови: ако је туженом уредно достављена тужба са поуком о последицама пропуштања; ако чињенице на којима се заснива тужбени захтев нису у супротности са доказима које је сам тужилац поднео или са чињеницама које су општепознате; ако основаност тужбеног захтева произилази из чињеница наведених у тужби; ако не постоје општепознате околности из којих произилази да су туженог спречили оправдани разлози да одговори на тужбу.

У конкретном случају, првостепени суд је ценио само један од услова и то да је туженом уредно достављена тужба са поуком о последицама пропуштања, те да тужени није поднео одговор у одређеном року, а да при томе није ценио све остале услове који морају бити кумулативно испуњени да би се донела пресуда због пропуштања. Пре свега, тужилац уз тужбу није приложио све доказе на основу којих би суд могао одмах да процени да ли чињенице на којима тужилац заснива тужбени захтев нису у супротности са приложеним доказима. Када је предмет спора накнада нематеријалне штете за душевне болове због повреде угледа и части, слободе и права личности, основаност захтева за накнаду те штете зависи од тога да ли су душевни болови које је оштећени претрпео довели до поремећаја психичке равнотеже, те да ли је тај поремећај тако интензиван и значајан да је пореметио мир и спокојство оштећеног и изазвао психичке патње и болове у тој мери да је нужно да се ублаже кроз прибављање задовољстава новчаном накнадом. Зато првостепени суд ове чињенице није могао да утврди само из доказа приложених уз тужбу, јер интензитет и трајање душевних болова због повреде части, угледа, слободе и права личности спада у оцену основа тужбеног захтева, па се о тужбеном захтеву није могло одлучити без извођења и других предложених доказа у циљу утврђивања ових чињеница. Због тога је жалба туженог морала бити усвојена, а побијана пресуда укинута.

У поновном поступку, првостепени суд ће отклонити учињену битну повреду одредаба парничног поступка на коју је указано овим решењем, тако што ће спровести одговарајући поступак извођењем доказа о битним чињеницама које странке буду предложиле, па ће, пошто разреши сва спорна питања, оценом свих изведених доказа, као и на основу резултата целокупног поступка, поново одлучити о тужбеном захтеву тужиоца.

Из наведених разлога, применом одредбе члана 376. став 1. Закона о парничном поступку, Апелациони суд у Београду је одлучио као у изреци овог решења.

Председник већа – Судија
Маргита Стефановић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)