Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
27.04.2011.

Гж 15665/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 15665/10
Дана 27.04.2011. године
Б Е О Г Р А Д


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Зорице Јашаревић, председника већа, Бранислава Босиљковића и Весне Матковић, чланова већа, у парници тужиоца Приватно предузеће "АА", чији је законски заступник АА, а кога заступа пуномоћник адвокат АБ, против тужене Републике Србије - Министарство финансија, Београд, коју заступа Републичко јавно правобранилаштво, Београд, ул. Немањина бр. 22-26, ради стицања без основа, решавајући о жалби тужиоца изјављеној против решења Вишег суда у Београду 3–П бр. 20565/10 од 11.11.2010. године, у седници већа одржаној дана 27.04.2011. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

УКИДА СЕ решење Вишег суда у Београду 3–П бр. 20565/10 од 11.11.2010. године и предмет ВРАЋА првостепеном суду на даљи поступак.


О б р а з л о ж е њ е

Виши суд у Београду се побијаним решењем 3-П. бр. 20565/10 од 11.11.2010. године, ставом првим изреке огласио стварно ненадлежним за поступање у овој правној ствари сходно члану 25 став 1 тачка 1 Закона о уређењу судова. Ставом другим, одлучио је да се списи доставе Привредном суду у Београду као стварно и месно надлежном.

Против наведеног решења, тужилац је благовремено изјавио жалбу због битних повреда одредаба парничног поступка.

Испитујући правилност побијаног решења, у смислу одредбе члана 388, а у вези са чланом 372 Закона о парничном поступку, Апелациони суд у Београду је нашао да је жалба основана.

У спроведеном поступку нема битних повреда одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачка 1,2,5,7 и 9 Закона о парничном поступку, на које Апелациони суд , као другостепени, пази по службеној дужности.

Првостепени суд се огласио стварно ненадлежним за поступање по поднетој тужби тужиоца П.П. "АА" из Урошевца од 31.07.2007.године, у којој је наведено да је предузеће у оквиру своје пословне делатности пословало у Урошевцу дуги низ година, да је тужени, који је правни следбеник Републичке Управе јавних прихода - Пореске јединице Приштина - Финансијске полиције Приштине, односно тржишни инспектор, дана 23.04.1999. године, без посебног правног основа са осталим радницима туженог, ушао у пословне просторије тужиоца-магацин робе, којом приликом је одузео сву затечену робу у магацину, која је делом пописана, а осталу робу није пописао иако је одузета од радника туженог, да је предметна роба без правног основа из правног посла у складу са позитивним прописима прешла у имовину туженог чиме је стекао предметну робу без правног основа и предложио је да суд наложи туженом да врати тужиоцу одузету робу по врсти и количини ближе прецизирану као у тужби, налазећи да је за суђење у овој правној ствари надлежан Привредни суд у Београду сходно одредби члана 25 став 1 тачка 1 Закона о уређењу судова.

Одредбом члана 25 став 1 тачка 1 Закона о уређењу судова (,,Службени гласник Републике Србије” број 116/08 и 116/09) прописано је да привредни суд у првом степену суди у споровима између домаћих и страних привредних друштава, предузећа, задруга и предузетника и њихових асоцијација (привредни субјекти), у споровима који настану између привредних субјеката и других правних лица у обављању делатности привредних субјеката, па и кад је у наведеним споровима једна од странака физичко лице ако је са странком у односу материјалног супарничарства.

Из наведене законске одредбе по оцени Апелационог суда произилази да је привредни суд увек стварно надлежан, без обзира на предмет спора, када се ради о спору између привредних субјеката (домаћих и страних привредних друштава, предузећа, задруга и предузетника и њихових асоцијација) и у ситуацији када се на страни неког привредног субјекта као материјални супарничар појављује друго физичко или правно лице.

У споровима у којима је једна странка привредни субјект, а друга друго правно лице (као што је овде случај) привредни суд је стварно надлежан за суђење само у спору који је настао у обављању делатности привредног субјекта.

У конкретном случају спор није настао у обављању делатности тужиоца као привредног субјекта, већ у вези са вршењем јавне власти тужене државе јер је тужбени захтев заснован на тврдњи да је инспекцијски орган тужене незаконито вршио јавну власт и тиме проузроковао штету тужиоцу, те је за суђење у овој парници стварно надлежан суд опште надлежности, а не привредни суд како погрешно сматра првостепени суд, ради чега је побијано решење морало бити укинуто и предмет враћен првостепеном суду на поновни поступак.

Са напред изнетих разлога, на основу одредбе члана 387 став 1 тачка 3 Закона о парничном поступку, одлучено је као у изреци.

Председник већа-судија
Зорица Јашаревић с.р.

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)