Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
29.04.2010.

Гж 2302/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 2302/10
Дана: 29.04.2010. године
Б Е О Г Р А Д

У ИМЕ НАРОДА




АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Слађане Накић Момировић, председника већа, Марине Јакић и Невенке Ромчевић, чланова већа, у парници тужиље АА, коју заступа адвокат АБ, против тужене ББ, коју заступа адвокат БА, ради недопустивости извршења, одлучујући по жалби тужиље изјављеној против пресуде Општинског суда у Бору П 231/09 од 08.10.2009. године, у седници већа одржаној 29.04.2010. године, донео је


П Р Е С У Д У


Одбија се као неоснована жалба тужиље и пресуда Општинског суда у Бору П 231/09 од 08.10.2009. године потврђује.


О б р а з л о ж е њ е


Побијаном пресудом под ставом I је одбијен тужбени захтев којим је тражено да се утврди да је недопустиво извршење одређено решењем о извршењу Општинског суда у Бору И 339/08 од 22.04.2008. године са исправком од 15.09.2008. године, а под ставом II тужиља је обавезана да туженој плати парничне трошкове у износу од 26.550,00 динара.

Против ове пресуде тужиља је благовремено изјавила жалбу из свих разлога прописаних у чл. 360 став 1 ЗПП са предлогом да другостепени суд укине побијану пресуду и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење.

Другостепени суд је испитао побијану пресуду у смислу чл. 372 ЗПП и нашао да је жалба неоснована.

У првостепеном поступку није учињена ни једна од битних повреда одредаба парничног поступка на које другостепени суд по чл. 372 став 2 ЗПП пази по службеној дужности. О одлучним чињеницама су наведени довољни и јасни разлози који су сагласни са садржином исправа и записника у списима, па жалба неосновано указује на битну повреду из чл. 361 став 2 тачка 12 ЗПП.

Извршном пресудом Општинског суда у Бору П 503/01 од 12.03.2002. године тужиља је солидарно са другим лицима обавезана да туженој на име дуга свог правног претходника пок. ПП плати 8.000 ДМ са домицилном каматом од 01.12.1996. године до исплате, све у динарској противвредности по најповољнијем курсу пословних банака на дан исплате. Решењем Општинског суда у Бору И 339/08 од 22.04.2008. године је ради наплате овог потраживања одређено извршење на заради тужиље. Тужиља сматра да се потраживање тужене по извршној пресуди Општинског суда у Бору П 503/01 не може наплатити из имовине тужене у смислу чл. 222 Закона о наслеђивању и да је због тога извршење одређено наведеним решењем на њеној заради недопустиво.

Првостепени суд правилно налази да дужник нема овлашћење да захтева да се у парничном поступку извршење на одређеном предмету (у конкретном случају на заради дужника) прогласи недопустивим. Ово због тога што је дужнику заштита обезбеђена кроз извршни поступак по чл. 13 став 1, 15, 16 и 17 Закона о извршном поступку. Овим прописима дужнику у извршном поступку је омогућено да против решења о извршењу изјави жалбу и да у жалби изнесе сваки разлог који спречава извршење. С тога је жалба против решења о извршењу правно средство којим је омогућено да се у извршном поступку расправи да ли тужена има право да тражи намирење потраживања из пресуде П 503/01 из тужиљине личне имовине, или је одредбама чл. 222 до 224 ЗОН намирење ограничено на предмете заоставштине коју је тужиља наследила од пок. ПП.

Аналогној примени чл. 24 Закона о извршном поступку, на коју указује жалба нема места. Овим прописом је предвиђено да лице које тврди да у погледу предмета извршења има право које спречава извршење може до окончања извршног поступка да против повериоца а под одређеним условима и против дужника покрене парнични поступак ради недопустивости извршења. Овај пропис се односи на лица која немају статус странке у извршном поступку и којима у оквиру извршног поступка није обезбеђена заштита. Тужиљи је као дужнику и извршном поступку обезбеђена заштита по правилима тог поступка и с тога се на њу наведени пропис не може применити.

С тога тужиља као дужник у извршном поступка нема легитимацију да захтева да се у парничном поступку извршење на одређеном предмету прогласи недопустивим нити да вођењем такве парнице утиче на ток и исход извршног поступка јер јој је заштита обезбеђена у оквиру извршног поступка и другачији наводи жалбе су неосновани.

Из наведених разлога на основу чл.375 ЗПП је одлучено као у изреци пресуде.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Слађана Накић Момировић с.р.


За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић с.р.

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)