Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
19.04.2018.

Гж 2431/18

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 2431/18
19.04.2018. године
Београд


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Драгане Маринковић, председника већа, Веселинке Милошевић и Драгане Миросављевић, чланова већа, у парници АА и АА1, које заступа пуномоћник адвокат АБ, против тужених ББ, сада непознатог боравишта, кога заступа привремени заступник адвокат А1 и ББ1, коју заступа адвокат АБ2, ради исплате дуга, одлучујући о жалбама тужилаца изјављених против решења Вишег суда у Панчеву П.54/16 од 15.01.2018.године и решења П.54/16 од 15.01.2018.године, у седници одржаној 19.04.2018.године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈАЈУ СЕ као неосноване жалбе тужилаца и ПОТВРЂУЈЕ решење Вишег суда у Панчеву П.54/16 од 15.01.2018.године, којим су досуђени парнични трошкови туженој ББ1, у ставу другом изреке и решење Вишег суда у Панчеву П.54/16 од 15.01.2018.године, којим су признати трошкови привременом заступнику, у ставу првом изреке.


О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Панчеву П.54/16 од 15.01.2018.године, ставом првим изреке, утврђено је да је тужба тужилаца у односу на тужену ББ1, повучена. Ставом другим изреке, обавезани су тужиоци АА и АА1, да туженој ББ1 на име трошкова парничног поступка солидарно исплате износ од 138.000,00 динара, са законском затезном каматом почев од дана извршности овог решења па до коначне исплате. Ставом трећим изреке, одбијен је захтев тужене ББ1 за досуду законске затезне камате на трошкове парничног поступка и за период од дана доношења решења до дана извршности, као неоснован.

Против наведеног решења тужиоци су благовремено изјавили жалбу побијајући одлуку о трошковима парничног поступка садржану у ставу другом изреке наведеног решења због битне повреде одредаба парничног поступка.

Решењем Вишег суда у Панчеву П.54/16 од 15.01.2018.године, ставом првим изреке, обавезани су тужиоци АА и АА1, да привремном заступнику туженог ББ, адвокату АБ1 солидарно накнаде трошкове парничног поступка у износу од 369.000,00 динара, са законском затезном каматом почев од дана извршности овог решења, па до коначне исплате. Ставом другим изреке, одбијен је захтев привременог заступника туженог ББ, адвоката АБ1 за досуду законске затезне камате на трошкове парничног поступка и за период од дана доношења решења до дана извршности, као неоснован.

Против наведеног решења тужиоци су благовремено изјавили жалбу побијајући га у ставу првом изреке због битне повреде одредаба парничног поступка.

Испитујући правилност побијаних решења у ожалбеном делу у смислу члана 386 у вези са чланом 402 ЗПП (“Службени гласник РС”, бр.72/11 са каснијим изменама и допунама), Апелациони суд је нашао да су жалбе тужилаца неосноване.

У поступку пред првостепeним судом приликом доношења побијаних решења у ожалбеном делу није учињена нека од битних повреда одредаба парничног поступка из члана 374 став 2 ЗПП, на које овај суд, као другостепeни, пази по службеној дужности, а жалбама тужилаца се не указује на друге битне повреде поступка које би могле бити од утицаја на правилност и законитост побијаних решења у ожалбеном делу.

Према образложењу побијаног решења од 15.01.2018.године, тужиоци су поднели тужбу против тужених ради исплате укупног износа од 250.000,00 евра у динарској противвредности по средњем курсу НБС на дан исплате, са законском затезном каматом од дана подношења тужбе, па до коначне исплате, а по основу раскинутог предуговора о заједничком улагању од 19.01.2009.године. Поднеском од 07.03.2017.године тужиоци су повукли тужбу у односу на тужену ББ1, који поднесак је њен пуномоћник адвокат АБ2 примила 15.03.2017.године, а поднеском од 21.03.2017.године сагласила са са повлачењем тужбе, због чега је одлучено као у неожалбеном – ставу првом изреке побијаног решења, применом члана 202 став 2 ЗПП. Истим поднеском од 21.03.2017.године тужена ББ1 је благовремено поднела захтев за накнаду парничних трошкова, који су јој на основу члана 157 став 1 ЗПП досуђени у укупном износу од 138.000,00 динара, а који трошкови се односе на трошкове сачињавања одговора на тужбу у износу од 45.000,00 динара, заступање на одложеном рочишту од 02.12.2016.године у износу од 24.000,00 динара, одржаном рочишту од 27.12.2016.године у износу од 46.500,00 динара и за састав необразложеног поднеска од 21.03.2017.године у износу од 22.500,00 динара. На трошкове поступка досуђена је законска затезна камата од дана извршности одлуке у смислу члана 277 став 1 ЗОО, а не од дана доношења решења, са разлога што се супротној странци мора оставити рок за добровољно испуњење ове новчане обавезе, па је одлучено као у ожалбеном ставу другом изреке и неожалбеном ставу треће изреке овог побијаног решења.

Одредбом члана 154 ЗПП, прописано је да ће суд приликом одлучивања који ће трошкови да се накнаде странци да узме у обзир само оне трошкове који су били потребни ради вођења парнице. О томе који су трошкови били потребни, као и о износу трошкова, одлучује суд ценећи све околности (став 1). Ако је прописана тарифа за награде адвоката или за друге трошкове, ови трошкови одмериће се по тој тарифи.

Одредбом члана 157 став 1 Закона о парничном поступку, прописано је да је тужилац који повуче тужбу дужан да противној странци накнади парничне трошкове, осим ако је повлачење тужбе уследило одмах после испуњења захтева од стране туженог.

Имајући у виду наведено, оцењујући наводе жалбе тужилаца, Апелaциони суд налази да је првостепени суд правилно одлучио када је обавезао тужиоце да туженој ББ1 солидарно накнаде трошкове парничног поступка, јер су за то били испуњени законски услови прописани наведеном одредбом члана 157 став 1 ЗПП, што се жалбом тужилаца и не доводи у сумњу. Такође, по налажењу овог суда правилно је првостепени суд у складу са одредбом члана 150 ЗПП, обрачунао стварне и нужне трошкове према броју и врсти предузетих радњи од стране пуномоћника из реда адвоката, а затим правилном применом важеће АТ у време доношења побијане одлуке, утврдио укупан износ трошкова, опредељујући висину истих за сваку предузету радњу, према вредности предмета спора, крећући се у оквиру опредељеног трошковника.

Неосновано се жалбом тужилаца указује да је првостепени суд погрешно признао овој туженој и трошкове за састав поднеска – трошковника од 21.03.2017.године у износу од 22.500,00 динара, јер ова радња није била потребна ради вођења парнице. Ово због тога што је одредбом члана 163 став 1 ЗПП, прописано да о накнади трошкова одлучује суд на одређени захтев странке, без расправљања, а да је странка дужна да у захтеву определи врсту и износ трошкова за које тражи накнаду а у ставу 2 истог члана да је странка дужна да у захтеву определи врсту износ трошкова за које тражи накнаду. Дакле, полазећи од наведене законске одредбе, трошкови за састав трошковника од 21.03.2017.године су свакако били нужни и неопходни ради остварења права тужене за накнаду трошкова парничног поступка.

Из наведених разлога, наведено побијано решење у ожалбеном делу је морало бити потврђено.

Из списа произилази да је туженом ББ који је непознатог пребивалишта постављен привремени заступник адвокат АБ1, који је у име овог туженог поднео дана 26.12.2016.године одговор на тужбу, дана 30.01.2017.године изјавио жалбу против решења о одређивању привремене мере П.54/16 од 19.01.2017.године, а такође га је заступао на одржаним рочиштима од 27.12.2016.године, 11.05.2017.године, 15.06.2017.године, 05.09.2017.године и 12.10.2017.године. Привремени заступник је у поднеску од 16.10.2017.године тражио и определио трошкове за заступање туженог ББ.

Код таквог стања ствари, првостепeни суд је нашао да привременом заступнику туженог ББ припадају трошкови у укупном износу од 369.000,00 динара и то за састав одговора на тужбу износ од 45.000,00 динара, за састав жалбе износ од 90.000,00 динара и за заступање на одржаним рочиштима по 46.500,00 динара, осим за рочиште од 15.06.2017.године за које му припада износ од 48.000,00 динара, обзиром да је рочиште трајало дуже од једног сата, а у складу са тарифним бројем 15 Адвокатске тарифе, који трошкови су досуђени у смислу одредаба члана 1, 2 и члана 8 Адвокатске тарифе. На трошкове поступка досуђена је законска затезна камата од дана извршности одлуке у смислу члана 277 став 1 ЗОО.

По налажењу Апелaционог суда, трошкове које је тражио привремени заступник туженог су предмет правног односа који је заснован између привременог заступника туженог ББ и тужилаца, који је постављен од стране суда на захтев тужилаца. Како привремени заступник у поступку у коме је постављен има сва права и дужности законског заступника, а у конкретном случају исти је адвокат, то има право на накнаду трошкова и награду за пружање адвокатске услуге. Његове трошкове је претходно требало да сносе тужиоци, па како те трошкове према стању у списима тужиоци нису сносили, то су правилно обавезани да сходно одредбама члана 152 став 1 ЗПП, који се може сходно примењивати и на случају постављеног привременог заступника на предлог тужилаца, а у вези члана 79 став 2 тачка 4 и члана 80 ЗПП, привременом заступнику исплате трошкове на име заступања туженог за све нужне и неопходне радње у вођењу спора, а у које, супротно наводима жалбе у смислу члана 154 ЗПП, свакако спада и изјављивање жалбе против решења о привременој мери, ради заштите права и интереса туженог ББ, непознатог пребивалишта.

Из напред изнетих разлога, применом члана 401 став 1 тачка 2 ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа-судија
Драгана Маринковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)